Astigmatizam – Sve o astigmatizmu na jednom mestu

Astigmatizam je uobičajen problem sa vidom. To je zapravo refrakciona anomalija, koja u najvećem broju slučajeva uzrokuje samo manje neprijatnosti. Međutim, ukoliko vam ovo stvara veći problem sa vidom, biće neophodno da nosite korektivne naočare ili kontaktna sočiva.

Šta je astigmatizam?

Astigmatizam je veoma čest problem sa očima koji može da uzrokuje da vaš vid bude zamućen ili iskrivljen. Ukoliko rožnjača (prednji sloj vašeg oka) ili sočivo (unutrašnji deo vašeg oka koji pomaže oku da se fokusira) imaju drugačiji oblik od normalnog (oko nije u potpunosti okruglo).

Ovo može da promeni način na koji svetlost prolazi ili se prelama u sočivu, uzrokujući zamagljen, nejasan ili izobličen vid.

Dalekovidost i kratkovidost su još dve vrste problema sa načinom na koji svetlost prolazi do vaše mrežnjače. Dalekovidost se naziva hiperopija, a  kratkovidost se naziva miopija. Ova stanja oka često prate astigamatizam.

Smatra se da 20-30% ljudi ima astigmatizam.

Koje vrste astigmatizma postoje?

Da bi bolje razumeli šta je astigmatizam, moraćemo da koristimo termin meridijani.

Meridijane možemo da predstavimo kao 2 zamišljene linije, od kojih jedna obavija oko vertikalno, a druga horizontalno. Kada je oko zdravo, meridijani fokusiraju svetlost direktno i ravnomerno na mrežnjaču, i horizontalno i vertikalno.

Ukoliko imate astigmatizam, jedan ili oba meridijana ne fokusiraju svetlost ravnomerno (ovo zavisi od tipa astigmatizma).  

U zavisnosti od tipa refrakcione mane, astigmatizam delimo na:

• Miopni (kratkovidi) – oba glavna meridijana rožnjače su kratkovida i fokusiraju zrake pre tačke jasnog vida (oba imaju minus dioptriju ali različitog stepena)
• Hipermetropni (dalekovidi) – oba meridijana su dalekovida i prelamaju svetlost iza tačke jasnog vida (oba imaju plus dioptriju različitog intenziteta)
• Miksni (mešoviti) – ovde je jedan meridijan kratkovid a drugi dalekovid, pa jedan od fokusa leži pre a drugi iza tačke jasnog vida (jedan meridijan ima plus a drugi minus dioptriju).

U zavisnosti od tipa zakrivljenosti rožnjače astigmatizam može biti:

• Pravilan (regularan) – kod koga postoje dva glavna meridijana rožnjače od kojih jedan ima najveću zakrivljenost u odnosu na ostale, a drugi ima najmanju zakrivljenost u odnosu na sve ostale meridijane. Kod regularnog astigmatizma glavni meridijani se uvek međusobno nalaze pod uglom od 90 stepeni.

Drugim rečima, pravilan astigmatizam se javlja kada oko nije potpuno zakrivljeno. Dakle, umesto da bude okruglo kao košarkaška lopta, moglo bi da poprimi oblik lopte za ragbi. Ovo često dovodi do zamućenog i iskrivljenog vida.

Ovaj vrsta astigmatizma može da se koriguje optičkim pomagalima (dioptrijskim naočarima ili toričnim kontaktnim sočivima).

• Nepravilan (iregularan) – kod koga meridijani imaju različitu zakrivljenost i među njima nema pravilne pozicije. Iregularni astigmatizam je gotovo uvek posledica: bolesti rožnjače(keratokonus), povreda ili prethodnih hirurških intervencija.

Nepravilan astigmatizam je ređi i javlja se kada oko nije potpuno okruglo. Ali za razliku od pravilnog astigmatizma, gde je oko ravnomerno deformisano, nepravilan astigmatizam ima neujednačenu krivinu. Ovaj nedostatak takođe uzrokuje izobličeni  i zamućen vid.

Šta uzrokuje astigmatizam?

Nije poznato šta uzrokuje astigmatizam, ali se  veruje da genetika igra veoma važnu ulogu. Često je prisutan pri rođenju, ali se može razviti i kasnije tokom detinjstva ili u odraslom dobu. Takođe se može javiti kao rezultat povrede oka ili nakon operacije oka. Astigmatizam se često javlja sa kratkovidošću (mipija) ili dalekovidošću (hiperopija).

Ponekad, međutim, retka bolest koje se zove keratokonus izaziva astigmatizam.

Keratokonus je degenerativna bolest koja nastaje usled urođene slabosti rožnjače koja, obično u pubertetu, postaje progresivno zakrivljenija nego normalo.

Ovo dovodi do zamućenog vida i osetljivosti na jako svetlo. Uzrok keratokonusa je takođe nepoznat, ali se veruje da je i ovde (poput astigmatizma) genetika ključan faktor.

Imajte na umu da čitanje sa slabim ili prigušenim svetlima može otežati fokusiranje očiju, ali ne šteti vidu niti izaziva astigmatizam. Međutim, ako već imate dijagnostikovani astigmatizam i čitate pri slabom osvetljenju, možda ćete primetiti povećanu zamućenost.

Šta su refraktivne greške?

Dioptrija je naime refraktivna greška koja nastaje pri nepravilnom prelamanju svetlosnih zraka u ljudskom oku.

Astigmatizam je vrsta refraktivne greške. Ovo su uobičajeni poremećaji oka koji otežavaju da jasno vidite. Zbog nepravilnog oblika oko nije u stanju da pravilno prelama svetlost i kao rezultat toga, vid može postati zamagljen, nejasan ili udvostručen.

Kratkovidost (Miopija)

Miopija je refraktivna greška kod koje se paralelni svetlosni zraci koji ulaze u oko ukrštaju se ispred makule (centra jasnog vida), zbog čega  udaljeni objekti izgledaju zamućeno ili izobličeno.

Ostali simptomi kratkovidosti su:

• glavobolje
• naprezanje očiju
• žmirkanje

Dalekovidost (Hiperopija)

Sa druge strane, dalekovidost (hiperopija) je nemogućnost fokusiranja na objekte koji se nalaze u našoj neposrednoj blizini. Međutim, možete jasno da vidite udaljene objekte. Do ovog problema sa vidom dolazi kada je vaša očna jabučica prekratka ili kada rožnjača nije dovoljno zakrivljena.

Medicinskom terminologojim možemo da kažemo da je dalekovidost (hiperopija) refraktivna greška kod koje se paralelni svetlosni zraci koji ulaze u oko ukrštaju iza makule (centra jasnog vida), bez učešća akomodacije. Akomodacija je refleksna sposobnost

oka da jasno vidi predmete na različitim udaljenostima, promenom oblika i prelomne moći sočiva.

Ko od nas potencijalno ima najveći rizik od astigmatizma?

Astigmatizam se može javiti i kod dece i kod odraslih ljudi.

Vaš rizik od razvoja astigmatizma može biti veći ako imate nešto od sledećeg:

• porodičnu istoriju astigmatizma ili drugih očnih poremećaja, kao što je keratokonus (degeneracija rožnjače)
• ožiljke ili stanjivanje rožnjače
• prekomernu kratkovidost, koja stvara zamagljen vid na daljinu
• prekomernu dalekovidost, koja stvara zamagljen vid izbliza
• ukoliko ste imali operaciju oka, kao što je operacija katarakte (hirurško uklanjanje zamagljenog sočiva)

Koji simptomi ukazuju na astigmatizam?

Simptomi astigmatizma mogu se razlikovati kod svake osobe. Neki ljudi uopšte nemaju simptome.

Primarni simptomi astigmatizma su:

• zamagljen, izobličen ili nejasan vid na svim udaljenostima (izbliza i daleko)
• otežano gledanje noću
• naprezanje očiju
• žmirkanje
• iritacija oka
• glavobolje

Obratite se lekaru ako imate simptome astigmatizma. Neki simptomi mogu biti uzrokovani drugim zdravstvenim problemima ili problemima sa vidom.

Kako se dijagnostikuje astigmatizam?

Optometrista ili oftalmolog dijagnostikuje astigmatizam kroz sveobuhvatan pregled očiju.

• Optometrista je lekar koji dijagnostikuje probleme sa vidom i očne bolesti.
• Oftalmolog je lekar koji pruža medicinsko i hirurško lečenje problema sa vidom i očnih bolesti.

Postoji nekoliko testova koje optometristi i oftalmolozi mogu koristiti tokom vašeg pregleda oka da bi dijagnostikovali astigmatizam.

Test oštrine vida

Tokom testa za procenu oštrine vida, vaš lekar će od vas tražiti da čitate slova sa grafikona na određenoj udaljenosti da bi utvrdio koliko dobro možete da vidite slova.

Refraktometrija oka

Refaktometrija je određivanje refrakcije oka.

Kod ove vrste testa se koristi mašina koja se zove refraktometar . Mašina ima više korektivnih staklenih sočiva različite jačine. Vaš lekar će vas zamoliti da pročitate grafikon dok gledate kroz sočiva na optičkom refraktoru. On će na kraju pronaći sočivo koje na odgovarajući način ispravlja vaš vid.

Keratometrija

Keratometrija predstavlja oftalmološki pregled kojim se meri zakrivljenost rožnjače. Zakrivljenost se meri pomoću keratometra ili, u novije vreme, topografom. Keratometrija je jedan od najvažnijih faktora pri odluci o izboru kontaktnih sočiva.

Kako se leči astigmatizam?

Blagi slučajevi astigmatizma verovatno neće zahtevati lečenje. Vaš lekar može da leči astigmatizam koji uzrokuje probleme sa vidom korišćenjem jedne od sledećih metoda.

Naočare i kontaktna sočiva

Verovatno najbolja opcija je da se odlučite za adekvatne naočare. To je najjednostavniji, najjeftiniji i najsigurniji način da lečite astigmatizam. Stakla naočara prilagođavaju pravac dolazeće svetlosti, čime se zaobilazi zakrivljenost rožnjače.

Kontaktna sočiva imaju apsolutno identičnu ulogu kao i naočare. Za mnoge ljude ona predstavljaju najbolju opciju kod lečenja astigmatizma. Ovde se koriste posebna vrsta sočiva za astigmatizam (torična sočiva).

Korektivne naočare i kontaktna sočiva koje prepisuje lekar su najčešći i najmanje invazivni tretmani za astigmatizam.

Ortokeratologija (Orto-K sočiva)

Orto-K sočiva su polutvrda kontaktna sočiva koje se obično nose tokom noći za privremenu korekciju nepravilne zakrivljenosti vaše rožnjače. Nosćete čvrsta kontaktna sočiva u ograničenom vremenskom periodu.

Pacijenti nose Orto-K sočiva preko noći i spavaju sa njima. Dok se sočiva nose, ona preoblikuju prednju površinu oka (rožnjaču). Ujutro, pacijent se budi, skida sočiva i uživa u jasnom vidu bez potrebe da nosi naočare ili dnevna kontaktna sočiva.

Prednosti Orto-K sočiva su prisutne samo kada se koriste. Vaš vid će se vratiti u svoje prethodno stanje nakon prestanka nošenja Orto-K sočiva.

Prednosti Orto-K sočiva su:

• Orto-K sočiva obezbeđuju jasan vid
• Poboljšanje sportskih preformansi
• Orto-K sočiva su komforna za nošenje
• Nije potrebna operacija
• Ova sočiva usporavaju napredovanje miopije (kratkovidosti) u detinjstvu

Refraktivna hirurgija

Vaš lekar vam može preporučiti refraktivnu operaciju ukoliko imate težak oblik astigmatizma. Ova vrsta operacije uključuje korišćenje lasera za preoblikovanje vaše rožnjače.

Ova procedura će trajno ispraviti vaš astigmatizam.

Uobičajene operacije za astigmatizam su:

• Lasersko skidanje dioptrije (LASIK) – LASIK je novija procedura koja podrazumeva kreiranje režnja rožnjače  putem specijalnog noža ili putem Femtosecond lasera.

Ova procedura  omogućava skidanje dioptrije:

• kod dalekovidosti do +4.0 Dsph
• kod kratkovidosti do -12,0 Dsph
• korekciju astigmatizma do 3.0 Dcyl

Lasersko skidanje dioptrije je procedura kojom se trajno uklanja dioptrija i omogućava jasan vid bez nošenja naočara i kontaktnih sočiva.

• Fotorefraktivna keratektomija (PRK) – Ovo je prva procedura za uklanjanje refraktivne greške (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam) koja je koristila laser umesto hirurškog noža.

Ova procedura  omogućava skidanje dioptrije: kod dalekovidosti do +2.0 Dsph, kod kratkovidosti do -4.0 Dsph i korekciju astigmatizma do 3.0 Dcyl.

LASIK metoda je popularnija među pacijentima, zato što je potpuno bezbolna i omogućava veoma brz oporavak. Povratak svakodnevnim aktivnostima je moguć već narednog dana.

Za razliku od PRK metode kod koje se u potpunosti uklanja površinski sloj u centru rožnjače i kod koje osećate bol nakon operacije pri zarastanju, LASIK podrazumeva mikrohirurško zasecanje tanke membrane koja kasnije deluje kao prirodni “zavoj “.

Sve operacije nose određene rizike. Razgovarajte sa svojim lekarom o rizicima i prednostima pre bilo koje operacije oka.

Koje su komplikacije povezane sa astigmatizmom?

Ako se ne leči, astigmatizam može izazvati komplikacije. Na primer, lenje oko (ambliopija) može se javiti kada pacjent ima astigmatizam samo na jednom oku, ili je astigmatizam na jednom oku izraženiji nego kod drugog, a stanje nije ispravljeno. Pored toga, astigmatizam ponekad može izazvati naprezanje očiju i glavobolje.

Operacija za lečenje astigmatizma takođe nosi određene rizike. Neželjeni efekti operacije su često privremeni i prolaze u roku od nekoliko nedelja.

Tu spadaju:

• suve oči
• osetljivost na svetlost  
• problemi sa noćnim vidom

Ali mogu se pojaviti i druge (trajnije) komplikacije, kao što je gubitak vida ili vraćanje vida u stanje od pre operacije.

Astigmatizam – rezime

Tačan uzrok astigmatizma nije poznat, a lečenje nije uvek neophodno.

Nošenje kontaktnih sočiva ili naočara može poboljšati vid i to je prvi savet za lečenje.

Ukoliko je problem sa astigmatizmom ozbiljnije prirode, vaš očni lekar može predložiti operaciju. Lečenje ne samo da pomaže da bolje vidite, već može i smanjiti rizik od komplikacija kao što su: lenje oko, naprezanje očiju i glavobolja.

• Konjuktivitis lečenje i mere prevencije
• Katarakta – Zamućenje prirodnog sočiva u oku
• Operacija katarakte i dodatne informacije o samoj bolesti
• Sindrom suvog oka – Sve što biste želeli da znate
• Hloramfenikol mast za oči – Sve relevantne informacije na jednom mestu