Autizam je razvojni poremećaj koji se javlja u detinjstvu, najčešće u prve tri godine života i zahvata gotovo sve psihičke funkcije.
U ovom odlejku ćemo se upoznati sa načinima dijagnostikovanja autizma kao i sa metodama njegovog lečenja.
Pregled sadržaja:
Kako se dijagnostikuje autizam?
Ne postoji test krvi ili genetski profil (još uvek) koji omogućava lekaru da definitivno postavi dijagnozu autizma. Dijagnostikovanje autizma uključuje sagledavanje ponašanja i celokupnog razvoja deteta.
Većina pedijatara redovno pregledava svu decu i obraća pažnju ako dođe do zastoja u razvoju ili smetnji između 9 meseci i 30 meseci. Ali ako vaše dete ima braću ili sestru sa ASD-om ili ako vi ili drugi negovatelj brinete da bi određeni simptomi mogli biti znaci autizma, morate razgovarati sa lekarom.
Početni skrining za autizam obično uključuje proveru da li dete ispunjava razvojne prekretnice ili da li postoje razvojna kašnjenja. To može uključivati postavljanje pitanja roditelju o detetu ili interakciju i igranje sa detetom kako bi se videlo kako se ono ponaša.
Ako početni pregled ukazuje na mogućnost autizma, sledeći korak je sveobuhvatna dijagnostička procena. Takva procena uključuje temeljnije ispitivanje detetovog ponašanja, vida, sluha, genetske i neurološke testove. U nekim slučajevima, vaš lekar može dete uputiti kod specijaliste na dalje testove.
Važno je znati da se autizam ne može razviti kod odraslih. U nekim slučajevima osobama sa poremećajem nije dijagnostikovana bolest kada su bili deca ili im je postavljena pogrešna dijagnoza. Dakle, iako se to ne dešava često, poremećaj se može dijagnostikovati kod odraslih. Ako imate zabrinutosti zbog simptoma koje imate, razgovarajte sa svojim lekarom o prvom terminu za pregled.
Opcije lečenja i lekova za autizam
Lečenje autizma obično uključuje kombinaciju bihejvioralnih terapija, dijetetskih pristupa, lekova i komplementarnih i alternativnih medicinskih pristupa koji najbolje odgovaraju potrebama pojedinca.
Ne postoje lekovi koji leče autizam ili čine da svi njegovi simptomi nestanu. U nekim slučajevima, lekovi mogu pomoći u upravljanju simptomima. Kao što su nepravilan nivo energije, nemogućnost fokusiranja, depresija ili napadi.
Razgovarajte sa detetovim lekarom pre nego što mu date alternativnu terapiju za simptome autizma. Melatonin može da pomogne kod problema sa spavanjem.
Ali ne postoje jasni dokazi za druge lekove, kao što su omega-3 masne kiseline ili akupunktura. Neki, poput hiperbaričnog kiseonika ili helacije, mogu biti opasni, primećuje „Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje“. Oko 1 u 3 roditelji deteta sa ASD-om koriste alternativne lekove, ali 10 procenata možda koristi opasne tipove, upozoravaju lekari.
Budući da se autizam toliko razlikuje od osobe do osobe u pogledu simptoma i sposobnosti, lečenje mora biti prilagođeno. Ali generalno, rana intervencija je obično bolja i svi tretmani obično uključuju detetovu porodicu u bliskoj saradnji sa timom lekara i negovatelja.
Prognoza za lečenje
Prognoza za ljude sa ASD je individualna koliko i oni sami. Obim njihovih razvojnih kašnjenja i kvalitet intervencija koje su dobili – posebno ranih intervencija, mogu uticati na njihove izglede za obrazovanje, posao i samostalan život.
Komplikacije autizma
Ljudi sa ASD suočavaju se sa većim rizikom od psihijatrijskih poremećaja, imunoloških problema, metaboličkih stanja i poremećaja kretanja. Ovo su podaci studije „Kaiser Permanente“ iz 2015. godine koja je upoređivala zdravstvene kartone 1.057 odraslih sa ASD sa 15.070 bez poremećaja, objavljenoj u oktobru 2015. godine. Odrasli sa ASD-om imali su veći rizik od šizofrenih poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, bipolarnog poremećaja, anksioznosti i depresije.
Takođe su imali veće šanse za alergije, astmu, dijabetes, bolesti srca, gubitak sluha, probleme sa spavanjem, gojaznost i cerebralnu paralizu. Ljudi sa autizmom takođe imaju veću verovatnoću da će imati napade i da će imati
stomatološke probleme i gastrointestinalne simptome, primećuje Institut za istraživanje autizma.
Pored toga, socijalni, komunikacijski i bihevioralni izazovi povezani sa ASD-om mogu doprineti poteškoćama u učenju u školi, problemima u zapošljavanju i samostalnom životu, socijalnoj izolaciji i stresu.
Autizam kod odraslih
Kao što je već pomenuto, autizam ne možete dobiti kao odrasla osoba. Ali pošto je u prošlosti bilo manje svesti o skriningu i dijagnostikovanju autizma, postoje pojedinci kojima je autizam dijagnostikovan u odrasloj dobi. Čije je stanje propušteno kada su bili mlađi.
Neki ljudi sa poremećajem dobro funkcionišu. Idu na fakultet ili u stručne škole i ulaze u radni odnos. Dok je drugima sa autizmom i dalje je potrebno lečenje i podrška tokom odrasle dobi.
A kada se škola završi, prelazak u odraslo doba može biti težak za osobe sa autizmom. Posebno za one koji ne funkcionišu dobro.
Još jedan veliki izazov, nakon završetka školovanja, može biti trošak lečenja. Deci sa autizmom su na raspolaganju savezna sredstva za lečenje i obrazovne programe (radi se o USA). Iako je odraslima sa autizmom dostupna određena novčana pomoć (beneficije socijalnog osiguranja), ta pomoć ne pokriva uvek pune troškove lečenja i osnovnih životnih potreba neke osobe. Posebno za pojedince koji zavise od roditelja ili negovatelja.
Razgovor sa školskim savetnicima, školskim pomoćnicima, zdravstvenim radnicima i drugim stručnjacima koji vode brigu o osobama sa autizmom može vam pomoći da odredite najbolji sledeći korak u prelazu iz detinjstva u odraslo doba.
Istraživanje i statistika: Ko ima autizam?
Između 1 i 2 procenta ljudi ima autizam. Javlja se u svim rasnim i etničkim grupama, ali je oko 4 puta zastupljenija kod dečaka nego kod devojčica. Istraživači sumnjaju da je deo ove polne razlike zato što simptomi autizma kod devojčica mogu biti različiti i manje očigledni od dečaka. Takođe postoje dokazi da je ženski mozak nekako zaštićen od razvoja autizma više nego muški mozak. I da se autizam može razviti kod dečaka sa manje genetskih mutacija.
Naučnici trenutno istražuju poreklo autizma i rane simptome u pokušaju da omoguće raniju dijagnozu i intervenciju. Lekari takođe razmatraju intervencije, celokupno zdravlje ljudi sa ASD-om, kao i zdravlje njihovih negovatelja. Neke značajne oblasti istraživanja uključuju:
- Uzroke. Najveća studija u Sjedinjenim Državama koja se bavi faktorima rizika za ASD trenutno je u toku u šest različitih zajednica širom zemlje. Istraživanje ostalih faktora rizika uključuje kanadsku studiju objavljenu u avgustu 2020. u časopisu „Nature Medicine“ , koji je otkrio da je kod žena koje su koristile kanabis tokom trudnoće 50 posto veća verovatnoća da će imati dete sa autizmom nego kod onih koje nisu.
- Ranu dijagnostiku. Istraživači pažljivo proučavaju rane pokazatelje ASD kod beba. Cilj je rano dijagnostikovanje i ranija intervencija kako bi deca sa autizmom mogla naučiti više o komunikaciji i socijalnim veštinama.
- Iskustva roditelja. Negovatelji dece i tinejdžera sa ASD-om rade naporno, poput roditelja dece sa drugim hroničnim zdravstvenim stanjem. Oni mogu osećati veći stres i uživati manje socijalne podrške, otkrilo je istraživanje iz 2018. godine objavljeno u „Kliničkoj praksi i epidemiologiji“.
Moramo da smislimo načine kako da pokušamo da najbolje edukujemo različite segmente stanovništva i pomognemo im da prihvate i prime ljude sa autizmom. Koji je najbolji način za obuku policije za rad sa osobama sa autizmom? Kako obučiti poslodavce? Kako stvoriti životnu sredinu pogodnu za ljude sa autizmom?
Zdravstveni problemi povezani sa autizmom
Širok je spektar stanja koja utiču na mentalno i fizičko zdravlje povezan sa autizmom kod dece i kod odraslih. Tu se najčešće svrstavaju:
- Gastrointestinalni problemi
- Epilepsija
- Problemi sa hranjenjem
- Poremećen san
- Poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD)
- Anksioznost
- Depresija
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD)
- Šizofrenija
- Bipolarni poremećaj
Kao što je u ranijem tekstu navedeno, ljudi sa autizmom takođe se suočavaju sa većim rizikom od:
- alergija
- astme
- dijabetesa
- bolesti srca
- gubitka sluha
- problema sa spavanjem
- gojaznosti
- cerebralne paralize
