Bolovi u nogama mogu varirati od tupog do oštrog bola, poput uboda nožem. Većina bolova u nogama se javlja zbog prekomerne aktivnosti ili manjih povreda. Nelagodnost uglavnom traje veoma kratko i može se ublažiti prirodnim preparatima.
U nekim slučajevima, ozbiljno medicinsko stanje može uzrokovati bol. Posetite svog doktora ako imate jake ili trajne bolove u nogama. Dobijanje dijagnoze i lečenje osnovnog stanja može sprečiti pogoršanje bola i dugoročno poboljšati vaše stanje.
Neki od najčešćih uzroka bolova u nogama su manja ili privremena stanja, koja vaš lekar može efikasno da leči.
Pregled sadržaja:
Grčevi
Osnovni uzrok bolova u nogama je grč u mišićima ili grč koji je često poznat kao „konj čarli“. Grč obično izaziva iznenadan, oštar bol dok se mišići nogu skupljaju. Oko mesta grča mogu nastati crvenilo i otok.
Umor mišića i dehidratacija mogu dovesti do grčeva u nogama, posebno u listu noge. Određeni lekovi, uključujući diuretike i statine, mogu kod nekih ljudi takođe izazvati grčeve u nogama.
Povrede
Povrede mogu izazvati bolove u mišićima, kao na primer:
- Istegnuće mišića je česta povreda koja se dešava kada se mišićna vlakna pokidaju usled prekomernog istezanja. Često se javlja u većim mišićima, kao što su leđa, listovi nogu ili kvadricepsi.
- Tendinitis je zapaljenje tetive. Tetive su debele vezice koje spajaju mišiće sa kostima. Кada se upale, može biti teško pomeriti zahvaćeni zglob. Tendinitis često pogađa tetive, koje se nalaze u blizini petne kosti.
- Burzitis kolena se dešava kada se vrećice ispunjene tečnošću, koje okružuju kolenski zglob, upale.
- Stres faktura je sitni prelom kostiju nogu, posebno onih na potkolenici.
Medicinska stanja
Određena medicinska stanja često dovode do bolova u nogama, kao na primer:
- Ateroskleroza je suženje i otvrdnjavanje arterija usled nakupljanja masti i holesterola. Arterije su krvni sudovi koji provode krv bogatu kiseonikom kroz vaše telo. Кada dođe do blokade, one smanjuju protok krvi u različite delove tela. Ako tkiva u nozi ne prime dovoljno kiseonika, to može rezultirati bolovima u nogama, posebno u listovima nogu.
- Duboka venska tromboza (DVT) nastaje kada se krvni ugrušak formira u veni koja se nalazi duboko u telu. Кrvni ugrušak je nakupljanje krvi u čvrstom stanju. DVT se obično javlja u potkolenici nakon dužeg odmaranja u krevetu, uzrokujući otok i bolne grčeve.
- Artritis je zapaljenje zglobova. Stanje može prouzrokovati otok, bol i crvenilo na zahvaćenom području. Artritis često zahvata zglobove u kolenima i kukovima.
- Giht je oblik artritisa koji se može javiti kada se u telu nakupi previše mokraćne kiseline. Obično izaziva bol, otok i crvenilo stopala.
- Proširene vene nastaju kada se vene prepune krvlju zbog nesposobnih ventila. Vene su obično otečene i mogu biti bolne. Najčešće se javljaju u listovima nogu i zglobovima.
- Infekcija u kostima ili tkivima noge može prouzrokovati oticanje, crvenilo ili bol zahvaćenog područja.
- Oštećenje nerva u nozi može izazvati utrnulost, bol ili peckanje. Često se javlja u stopalima i donjem delu nogu,kao rezultat dijabetesa.
Ostali uzroci bolova u nogama
Sledeće povrede takođe mogu dovesti do bolova u nogama:
- Кlizni (hernirani) disk nastaje kada jedan od gumenih diskova između kičmenjaka sklizne sa mesta. Disk može stisnuti živce u kičmi. To može pokrenuti bol koji putuje od kičme do ruku i nogu.
- Osgood-Schlatterova bolest se javlja kada se tetiva, koja povezuje kapicu kolena sa potkolenicom, istegne. Nastaje bolna kvržica ispod kolena, što rezultira osetljivošću i otokom oko kolena. Obično se javlja kod adolescenata koji ubrzano rastu tokom puberteta.
- Pertesova bolest (Legg-Calve-Perthes) nastaje usled prestanka snabdevanja kuka krvlju, što može ozbiljno oštetiti kost i trajno je deformisati. Ove abnormalnosti često rezultiraju bolom, posebno oko kuka, butine ili kolena. Ovo se prvenstveno dešava tokom adolescencije.
- Skliznuta kapitalna epifiza butne kosti predstavlja odvajanje kugle zgloba kuka od butine, uzrokujući bol u kuku. Ovo stanje se javlja samo kod dece, posebno kod one koja imaju prekomernu težinu.
- Benigni tumori mogu se takođe razviti u butini ili potkolenici.
- Maligni ili kancerogeni tumori kostiju mogu se formirati na većim kostima nogu, poput butne ili potkolenične kosti.
Lečenje bolova u nogama kod kuće
Bolove u nogama obično možete lečiti kod kuće, ako su nastali zbog grčeva ili manje povrede. Isprobajte sledeće kućne tretmane kada nastanu bolovi u nogama usled umora, grčeva u mišićima ili prekomerne aktivnosti:
- Podignite nogu na jastuk i odmarajte je duže vreme
- Uzmite lek protiv bolova koji se prodaje bez recepta, poput aspirina ili ibuprofena, kako biste olakšali nelagodu
- Nosite kompresijske čarape ili čarape sa podrškom
Nanesite led
Nanesite led na zahvaćeno područje noge najmanje četiri puta dnevno. To možete učiniti još češće u prvih nekoliko dana nakon pojave bola. Led možete držati na zahvaćenom području do 15 minuta.
Okupajte se toplom vodom i istegnite mišiće
Okupajte se toplom vodom, a zatim nežno istegnite mišiće. Ako imate bolove u gornjem delu noge, pokušajte da se sagnete i dodirnete nožne prste.
To možete učiniti dok sedite na podu ili stojite u trajanju do 10 sekundi. Međutim, prestanite da se istežete ako se vaš bol pogoršava.
Кada da se obratite lekaru zbog bolova u nogama
Ponekad može biti teško odrediti kada bol u nogama opravdava odlazak kod lekara. Zakažite pregled koda lekara ako imate:
- otok na obe noge
- proširene vene, koje uzrokuju nelagodnost
- bolove prilikom hodanja
- bolove u nogama, koji se pogoršavaju ili traju duže od nekoliko dana
Odmah idite u bolnicu ako imate:
- groznicu
- duboku posekotinu na nozi
- nogu koja je crvena i topla na dodir
- nogu koja je bleda i hladna na dodir
- poteškoće sa disanjem i otok na obe noge
Brojna ozbiljna stanja i povrede mogu izazvati bolove u nogama. Nikada ne zanemarujte bolove u nogama koji ne prolaze ili su praćeni drugim simptomima, jer bi zanemarivanje bolova moglo biti opasno. Posetite svog doktora, ako ste zabrinuti zbog bolova u nogama.
Sprečavanje bolova u nogama
Odvojite vreme za istezanje mišića pre i posle vežbanja kako biste sprečili bolove u nogama zbog fizičke aktivnosti. Takođe, korisno je jesti hranu bogatu kalijumom, poput banane i piletine, kako biste sprečili povrede mišića nogu i tetiva.
Možete da sprečite medicinska stanja, koja mogu izazvati oštećenje nerva na nogama, tako što ćete uraditi sledeće:
- vežbajte 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji
- održavajte zdravu težinu
- izbegavajte konzumiranje cigareta
- nadgledajte nivo holesterola i krvnog pritiska i preduzmite korake da biste ih držali pod kontrolom
- ograničite konzumaciju alkohola
- razgovarajte sa svojim lekarom o drugim načinima za sprečavanje određenog uzroka bolova u nogama.
Bolovi u nogama – zaključak
Bolovi u nogama mogu nastati usled prekomerne aktivnosti ili manjih povreda. Osoba može osetiti bol ili nelagodnost, koji traju veoma kratko, a mogu se ublažiti prirodnim preparatima.
Osnovni uzrok bolova u nogama je grč u mišićima ili grč koji je poznat pod nazivom „konj čarli“. Grč obično dovodi do oštrog bola, crvenila i otoka zahvaćenog područja.
Grčeve u nogama mogu izazvati umor mišića i dehidratacija. Takođe, korišćenje određenih lekova, kao što su diuretici i statine, kod nekih ljudi mogu izazvati grčeve u nogama.
Određena medicinska stanja mogu dovesti do bolova u nogama, kao na primer: ateroskleroza, duboka venska tromboza, artritis, giht, proširene vene, infekcija u kostima ili tkivima noge, oštećenje nerva u nozi.
Možete preduzeti sledeće preventivne mere, kako biste sprečili pojavu medicinskih stanja, koja mogu izazvati oštećenje nerva na nogama: vežbajte 5 dana u nedelji po 30 minuta; održavajte zdravu težinu; izbegavajte konzumiranje cigareta; ograničite konzumiranje alkohola.
