Dopamin i serotonin su hemijski prenosioci, ili neurotransmiteri, koji pomažu u regulisanju mnogih telesnih funkcija. Oni imaju ulogu u snu i pamćenju, kao i u metabolizmu i emocionalnom blagostanju.
Ljudi ponekad nazivaju dopamin i serotonin „hormonima sreće“ zbog uloge koju imaju u regulisanju raspoloženja i emocija.
Oni su takođe važni kod mentalnog zdravlja (loše raspoloženje i depresija).
Dopamin i serotonin su uključeni u slične telesne procese, ali funkcionišu drugačije. Njihov disbalans može izazvati različite zdravstvene probleme, koji zahtevaju različite tretmane.
U ovom članku razmatramo razlike između dopamina i serotonina, njihov odnos i njihove veze sa mnogim bolestima i ukupnim zdravljem uopšteno.
Pregled sadržaja:
Šta je dopamin?
Neuroni u mozgu oslobađaju dopamin, koji prenosi signale između neurona.
Telo koristi dopamin za stvaranje hemikalija koje se zovu norepinefrin (noradrenalin) i epinefrin (adrenalin).
Dopamin igra integralnu ulogu u sistemu nagrađivanja, grupi moždanih procesa koji kontrolišu motivaciju, želju i žudnju.
Nivo dopamina takođe utiče na sledeće telesne funkcije:
- raspoloženje
- spavanje
- učenje
- kretanje
- budnost
- protok krvi
- izlaz urina
Šta je serotonin?
Serotonin je još jedan neurotransmiter prisutan u mozgu.
Međutim, više od 90% ukupnog serotonina u telu se nalazi u ćelijama enterohromafina u crevima, gde pomaže u regulisanju kretanja probavnog sistema.
Osim što pomaže varenju, serotonin je uključen u regulaciju:
- ciklusa spavanja-budnosti
- raspoloženje i emocije
- metabolizama i apetita
- saznanja i koncentracije
- hormonskih aktivnosti
- telesne temperature
- zgrušavanja krvi
Dopamin i seratonin – koje su razlike između njih?
Iako i dopamin i serotonin prenose poruke između neurona i utiču na raspoloženje i koncentraciju, oni imaji i različite funkcije.
Dopamin, na primer, prenosi signale između neurona koji kontrolišu pokrete tela i koordinaciju.
Ovaj neurotransmiter takođe igra ulogu u centru za zadovoljstvo i nagradu u mozgu i pokreće mnoga ponašanja. Konzumiranje određene hrane, uzimanje droga i kockanje može dovesti do porasta nivoa dopamina u mozgu.
Viši nivoi dopamina mogu dovesti do osećaja euforije, blaženstva i poboljšane motivacije i koncentracije. Zbog toga, izloženost supstancama i aktivnostima koje povećavaju dopamin kod nekih ljudi može izazvati zavisnost.
Poput dopamina, serotonin takođe utiče na raspoloženje i emocije ljudi, ali pomaže u regulisanju digestivnih funkcija kao što su apetit, metabolizam i pokretljivost creva.
Odnos između dopamina i serotonina
Neurotransmiteri ne deluju nezavisno.
Oni stupaju u interakciju i utiču jedni na druge kako bi održali hemijsku ravnotežu u telu. Postoje jake veze između sistema serotonina i dopamina, kako u strukturi, tako i u funkciji.
U nekim slučajevima, izgleda da serotonin inhibira proizvodnju dopamina, što znači da nizak nivo serotonina može dovesti do prekomerne proizvodnje dopamina. Ovo može dovesti do impulsivnog ponašanja, zbog uloge koju dopamin igra u ponašanju traženja nagrade.
Serotonin inhibira impulsivno ponašanje, dok dopamin pojačava impulsivnost.
Dopamin i serotonin imaju suprotne efekte na apetit; dok ga serotonin potiskuje, nizak nivo dopamina može stimulisati glad.
Koje bolesti može da izazove dopamin?
Nenormalni nivoi dopamina ili serotonina mogu dovesti do nekoliko različitih bolesti i stanja.
Oba neurotransmitera utiču na poremećaje raspoloženja kao što je depresija. Njihova neravnoteža takođe može dovesti do različitih stanja koja utiču na različite telesne funkcije.
Previše ili premalo dopamina može narušiti komunikaciju između neurona i dovesti do razvoja fizičkih i psihičkih problema.
Nedostatak dopamina zna da igra značajnu ulogu kod:
- Parkinsonove bolesti
- depresije
- šizofrenije
- halucinacija
Dopamin takođe igra ulogu u motivaciji i ponašanju koje traži nagradu.
Iako sam dopamin ne može direktno izazvati depresiju, nizak nivo dopamina može izazvati specifične simptome povezane sa depresijom.
Ovi simptomi su:
- nedostatak motivacije
- teškoće u koncentraciji
- osećanja beznađa i bespomoćnosti
- gubitak interesovanja za ranije prijatne aktivnosti
SLC6A3 gen daje uputstva za stvaranje proteina transportera dopamina. Ovaj protein prenosi molekule dopamina kroz membrane neurona.
Medicinsko stanje poznato kao sindrom nedostatka transportera dopamina, ili infantilni parkinsonizam-distonija, nastaje kada mutacije u genu SLC6A3 utiču na funkcionisanje proteina transportera dopamina.
Sindrom nedostatka transportera dopamina remeti signalizaciju dopamina, što utiče na sposobnost tela da reguliše kretanje.
Iz tog razloga, sindrom nedostatka transportera dopamina izaziva simptome slične onima kod Parkinsonove bolesti.
Tu spadaju:
- tremor i grčevi u mišićima
- poteškoće u jelu, gutanju, govoru i kretanju
- poremećena koordinacija i spretnost
- nevoljni ili abnormalni pokreti očiju
- hipomimija
- teškoće sa spavanjem
- česte infekcije pneumonijom
- problemi sa varenjem, kao što su refluks kiseline i zatvor
Koje bolesti može da izazove serotonin?
Slično dopaminu, naučnici su povezali abnormalne nivoe serotonina sa poremećajima raspoloženja kao što su depresija i anksioznost.
Suprotno popularnom verovanju, čini se da nizak serotonin ne izaziva depresiju.
Više faktora izvan biohemije doprinosi depresiji.
Tu pre svega spada:
- genetika i porodična istorija bolesti
- način života i nivoi stresa
- životna sredina
- bolesti
Međutim, nizak nivo serotonina može povećati rizik od razvoja depresije. Lekovi serotonina – kao što su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), koji povećavaju dostupnost serotonina u mozgu – takođe mogu pomoći u lečenju depresije.
S druge strane, višak serotonina može dovesti do potencijalno opasnog po život zdravstvenog stanja zvanog serotoninski sindrom.
Javlja se kada se previše serotonina nakupi u organizmu. Obično se javlja kao posledica uzimanja novih lekova. Može se javiti i ako povećate dozu lekova koju trenutnu pijete. Ukoliko se ne leči na vreme, može biti i fatalan.
Dopamin i seratonin – rezime
Neurotransmiteri dopamin i serotonin regulišu slične telesne funkcije, ali proizvode različite efekte.
Dopamin reguliše raspoloženje i kretanje mišića i igra vitalnu ulogu u sistemima zadovoljstva i nagrađivanja mozga.
Za razliku od dopamina, telo skladišti većinu serotonina u crevima, umesto u mozgu. Serotonin pomaže u regulisanju raspoloženja, telesne temperature i apetita.
Previše ili premalo bilo kojeg neurotransmitera može izazvati psihičke i fizičke simptome.
