Duboka venska tromboza (DVT) je medicinsko stanje koje se javlja kada se krvni ugrušak razvije duboko u veni. Ovi ugrušci se obično javljaju u nozi, butini ili karlici, ali se mogu razviti i u ruci.
Duboka venska tromboza može biti opasna ako se krvni ugrušak odlomi i putuje kroz krvotok do pluća. To uzrokuje blokadu koja se naziva plućna embolija (PE) i može biti opasna po život.
Krvni ugrušak u dubokoj veni koji se odlomi i putuje do vaših pluća mogao bi biti opasan po život. Evo šta treba da znate o ovoj vrsti putujućeg krvnog ugruška.
Pregled sadržaja:
Veza između duboke venske tromboza i plućne embolije
Zamišljajte plućnu emboliju kao komplikaciju duboke venske tromboze.
Važne stvari koje treba znati o dubokoj venskoj trombozi i plućnoj emboliji su:
- Možete imati DVT i ne znati za to, posebno ako je ugrušak mali.
- Najčešći simptomi DVT su otok na ruci ili nozi, osetljivost koja nije posledica povrede i koža koja je topla i crvenilo je u predelu ugruška.
- Ugrušak se obično stvara u samo jednoj nozi ili ruci, a ne u obe.
- Veći je rizik od plućne embolije ako imate duboku vensku trombozu ili DVT u anamnezi.
- Kao i kod DVT, možete da imate PE i da ne znate.
Kod plućne embolije se dogodi jedna od sledeće tri stvari.
- Ponekad će se začepiti vrlo mali krvni sud u plućima, a ostatak pluća će to nadoknaditi. I možda neće ni znati da se to dogodilo.
- Drugi scenario je da će se „ugrušak otkačiti i doći u pluća i blokirati malo veći krvni sud koji umanjuje sposobnost pluća da razmenjuje krv koja se vraća za krv u kojoj je kiseonik. To će dovesti do pada nivoa zasićenja kiseonikom.
- Treći scenario je iznenadna smrt i to je zaista ono što pokušavamo da sprečimo kada govorimo o pravovremenoj dijagnozi DVT-a.
Znaci plućne embolije mogu da uključuju sledeće:
- Kratak dah
- Ubrzan rad srca
- Bol ili nelagodnost u grudima koji se pogoršavaju kada duboko dišete ili kašljete
- Iskašljavanje krvi
- Osećaj nesvestice
- Osećaj teskobe ili znojenja
- Groznicu
- Lepljiva ili obojena kožu
Duboka venska tromboza i plućne embolija – dijagnostikovanje
Duboku vensku trombozu i plućnu emboliju nije uvek tako jednostavno dijagnostikovati. Simptomi su prilično suptilni, a ponekad je to mučan bol u nozi na koji ljudi ne obraćaju mnogo pažnje. Najčešće pomislite da ste istegli mišić. Retko ko posumnja da bi to mogao biti ugrušak.
Međutim, pošto PE može dovesti do iznenadne smrti, presudno je odmah potražiti medicinsku pomoć ako mislite da imate bilo koji od simptoma koji mogu ukazivati na ovu bolest.
Prema „Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti“, čak 900.000 ljudi u Sjedinjenim Državama svake godine oboli od DVT, PE ili oboje. Procenjuje se da njih 60.000 do 100.000 umre, a većina je iznenadnih smrti, jer fatalna PE ostaje neprepoznata.
Međutim, to ne mora biti slučaj. Kada se uspostavi brza dijagnoza i odmah započne lečenje, pacijenti mogu da se oporave.
Najčešće se DVT se može dijagnostikovati dupleks ultrazvukom. Sonograf koristi ultrazvučni aparat koji šalje zvučne talase kroz nogu kako bi posmatrao krvotok u vašim venama.
Da bi dijagnostikovali PE, lekari mogu da zatraže CT ili specijalizovani rendgen pluća, koji se naziva ventilaciono / perfuzijsko skeniranje. Takođe on može pokazati koliko krvi dolazi u vaša pluća. Tokom ventilacionog dela skeniranja udišete malu količinu radioaktivnog gasa. Radioizotopi se ubrizgavaju u krvotok da bi lekari mogli da vide gde vam krv teče u pluća.
Test krvi poznat kao D-dimer meri supstancu koja se nalazi u vašoj krvi kada se ugrušak rastvara. Visok nivo može nagovestiti stvaranje krvnih ugrušaka. Ako je vaš nivo normalan i imate malo faktora rizika za PE, to može ukazivati na to da nemate PE.
Duboka venska tromboza i plućna embolija – lečenje
Sedenje dok putujete na velike daljine u avionu ili automobilu može povećati rizik od DVT i PE. Što je duži let, to je veći rizik.
Žene koje uzimaju hormone, bilo da se radi o kontracepcijskim pilulama ili o terapiji estrogenom, takođe su u povećanom riziku. Isto i trudnice, kao i žene šest nedelja nakon porođaja. Povećan rizik imaju i ljudi koji moraju da provedu duže vreme u krevetu, najčešće zbog hospitalizacije i oporavka od bolesti ili operacije.
Lečenje uključuje lekove koji razređuju krv i usporavaju njenu sposobnost zgrušavanja. Razređivači krvi neće razbiti ugruške, ali će zaustaviti njihov rast i sprečiti dalje stvaranje ugrušaka. Telo se prirodno leči i na kraju ugrušak sam nestaje.
Ako je plućna embolija opasna po život, vaš lekar može primeniti trombolitik, sredstvo koje će brzo rastvoriti ugrušak. Budući da trombolitici mogu izazvati krvarenje, koriste se samo kada je vaš život u opasnosti. Trombolitička terapija mora da se obavlja u bolnici.
Ponekad, iako ne često, potrebna je operacija za uklanjanje krvnog ugruška.
Ako je blokada dovoljno velika tamo gde uzrokuje zaista ozbiljne nedostatke kiseonika ili opterećenje srca, onda kod onih pacijenata pokušavamo da ih lečimo uklanjanjem krvnog ugruška.
Zabrinjavajuća komplikacija kod plućne embolije je smrtnost. Ako imate ponovljene ugruške, vremenom mogu oštetiti pluća, a to može dovesti do hroničnih bolesti srca. Najčešće to nije slučaj u praksi.
Ostali faktori koji mogu dodatno povećati rizik:
- Biti neaktivan ili prikovan za krevet
- Prekomerna težina
- Operacije
- Lom kosti
- Moždani udar
- Hronična bolest srca,
- Visok krvni pritisak
- Paraliza
- Ozbiljni simptomi COVID-19
- Pušenje
- Starost je takođe faktor rizika. Što ste stariji, to je veći rizik, naročito posle 55. godine“.
Nikada nemojte zanemariti simptome DVT ili PE, misleći da će nestati. Pogotovo ako imate neke od faktora rizika. Jer znakovi, ako ih ima, mogu biti suptilni. Zato je najbolje da se obartite vašem lekaru, ako posumnjate da postoji i najmanji rizik od razvijanja ove opasne bolesti.
