Hemofilija –  poremećaj krvarenja koji uzrokuje manjak jednog od faktora zgrušavanja krvi

Hemofilija je genetsko oboljenje u kome se krv ne zgrušava normalno, što može dovesti do spontanog ili prekomernog krvarenja.

Krv sadrži trombocite od kojih zavisi zgrušavanje krvi. Oni pomažu u zaustavljanju krvarenja. Ljudi sa hemofilijom imaju niže nivoe određenih faktora zgrušavanja od normalnog, što može povećati verovatnoću pojave krvarenja.

Hemofilija je genetski poremećaj koji se može manifestovati kasnije u životu. Najčešće kod ljudi srednjih godina i onih u starijoj dobi, ali i kod žena koje su se tek porodile ili su u poslednjim mesecima trudnoće.

Hemofilija je retka i uglavnom pogađa muškarce. Prenosi se sa majke na muško dete. Može biti blaga, umerena ili teška.

Vrste hemofilije

Hemofilija ima nekoliko vrsta.

To su:

Hemofilija A (klasična hemofilija)

Najčešći tip hemofilije, hemofilija A, uzrokovana je nedostakom ili smanjenjem aktvnosti VIII faktora koagulacije.

To je nasledni poremećaj (prenosi se sa roditelja na decu), ali oko jedne trećine slučajeva je uzrokovano spontanom mutacijom gena ili promenom gena, prema američkoj „Nacionalnoj fondaciji za hemofiliju“.

Hemofilija A je mnogo češća kod muškaraca. Retko se javlja kod žena.

Ljudi sa hemofilijom A obično krvare duže vreme od drugih ljudi. Mogu se javiti dve vrste krvarenja:

• unutrašnje krvarenje, koje se javlja u zglobovima i mišićima
• spoljno krvarenje, usled manjih posekotina, stomatoloških zahvata ili trauma.

Hemofilija B (Božićna bolest)

Hemofilija B je rezultat nedovoljne količine faktora koagulacije IX.

Kao i hemofilija A, to je genetski poremećaj, pri čemu je otprilike jedna trećina slučajeva uzrokovana spontanom mutacijom. Ljudi sa hemofilijom B krvare duže vreme od ljudi koji nemaju poremećaj. Krvarenje se može javiti iznutra, u zglobovima i mišićima ili spolja, usled manjih posekotina, stomatoloških zahvata ili traume. Hemofilija B je retka kod žena.

Prema američkoj „Nacionalnoj organizaciji za retke bolesti“ (NORD), ljudi sa neobičnim oblikom hemofilije B, poznatom kao hemofilija B Leiden, imaju neotkrivene nivoe faktora koagulacije IX u ranom životu, ali se vremenom povećavaju. Do srednje dobi možda im više neće biti potrebno lečenje epizoda krvarenja.

Hemofilija C (nedostatak faktora XI)

Hemofilija C je uzrokovana nedostatkom faktora koagulacije XI. Za razliku od tipova A i B, spontano krvarenje ili krvarenje u zglobovima se ne javlja, osim ako postoji osnovna bolest zglobova. Verovatniji scenario za osobu sa hemofilijom C je produženo krvarenje nakon operacije, stomatoloških zahvata ili traume. Muškarci i žene podjednako su pogođeni hemofilijom C.

Stečena hemofilija

Dok je hemofilija obično nasledni poremećaj, retki autoimuni poremećaj koji se naziva stečena hemofilija može se razviti kasnije u životu. To se dešava kada vaš imunološki sistem napadne faktore koagulacije u krvi. Naučnici veruju da se to može dogoditi kao rezultat infekcije ili osnovnog poremećaja, a ponekad i bez jasnog razloga. Stečena hemofilija može se pojaviti u bilo kojoj dobi, ali je najčešća među starijim osobama.

Takođe se može povezati sa:

• trudnoćom
• autoimunim stanjima
• rakom
• multiplom sklerozom

Znaci i simptomi hemofilije

Uobičajeni znaci i simptomi hemofilije uključuju:

• krvarenje u zglobovima, što može izazvati oticanje i bol ili stezanje u zglobovima (često kolena, laktova i gležnjeva)
• krvarenje u koži (modrice) ili u mišićnom i mekom tkivu, uzrokujući nakupljanje krvi (hematom)
• krvarenje iz usta i desni i krvarenje koje je teško zaustaviti nakon vađenja zuba
• krvarenje nakon obrezivanja
• krvarenje nakon injekcija ili vakcine
• krvarenje u glavi novorođenčeta nakon porođaja
• krv u urinu ili stolici
• često krvarenje iz nosa koje je teško zaustaviti

Uzroci i faktori rizika od hemofilije

U većini slučajeva, hemofilija je genetska ili nasledna bolest.

Kod hemofilije A i B, gen za hemofiliju se prenosi na X hromozomu. Žene nasleđuju dva X hromozoma. Jedan od majke i jedan od oca. Muškarci nasleđuju X hromozom od majke, a Y hromozom od oca. Ako sin od majke nasledi X hromozom koji nosi hemofiliju, imaće hemofiliju. Očevi ne mogu preneti hemofiliju na svoje sinove (jer dečaci nasleđuju Y hromozom od svojih očeva, a hemofilija je vezana za X hromozom).

Čak i ako žene naslede gen hemofilije od svoje majke, verovatno će naslediti zdrav X hromozom od svog oca, pa je malo verovatno da će imati hemofiliju. Kćerka koja nasledi X hromozom koji ima mutaciju u genu za hemofiliju naziva se nosiocem i može preneti gen na svoju decu. Hemofilija se retko javlja kod ženske dece.

Oko 30 odsto ljudi sa hemofilijom nema istoriju poremećaja u svojoj porodici, ali se manifestuje kada dođe do neočekivane promene u jednom od gena povezanih sa hemofilijom.

Kako se hemofilija C nasleđuje?

Nedostatak faktora koagulacije XI uzrokovan je mutacijama gena F11. Obično se nasleđuje, ali u retkim slučajevima mogu se javiti nove ili spontane mutacije kod pojedinca, uzrokujući poremećaj.

Kako se dijagnostikuje hemofilija?

Uobičajeno je da ljudi koji imaju ili su imali članove porodice sa hemofilijom testiraju svoje dečake ubrzo nakon rođenja. Oko jedne trećine beba koje imaju hemofiliju nemaju srodnike sa ovim poremećajem. Bolest se može dijagnostikovati i ako beba pokazuju simptome.

U idealnom slučaju, testiranje se planira pre bebinog rođenja, tako da se može uzeti uzorak krvi iz pupčane vrpce. Ispitivanje krvi iz pupčane vrpce bolje je za otkrivanje niskih nivoa faktora VIII nego za pronalaženje niskih nivoa faktora IX. Nivoi faktora IX nisu na normalnom nivou sve dok beba ne napuni najmanje 6 meseci.

Za dijagnozu se koriste dve vrste testova: skrining testovi i testovi faktora koagulacije.

Skrining testovi

Skrining testovi su testovi krvi koji otkrivaju da li se krv pravilno zgrušava. Postoji nekoliko vrsta skrining testova za hemofiliju:

• Test kompletne krvne slike

Ovaj test meri:

• količinu hemoglobina (proteina unutar crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) koji prenosi kiseonik),
• veličinu i količinu crvenih krvnih zrnaca
• količinu belih krvnih zrnaca (leukocita) i trombocita u krvi.

Ako imate hemofiliju i primetite neobično obilno krvarenje ili krvarenje tokom dužeg vremenskog perioda, broj hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca može biti nizak.

• Test aktiviranog parcijalnog tromboplastinskog vremena – APTT test

Ovaj test otkriva koliko je vremena potrebno da se krv zgruša. Konkretno, on meri sposobnost zgrušavanja faktora VIII, IX, XI i XII. Ako se bilo koji od ovih faktora zgrušavanja smanji, potrebno je više vremena nego što je normalno da se krv zgruša. Rezultati APTT testa pokazaće duže vreme zgrušavanja ako imate hemofiliju A ili B.

• Protrombinsko vreme

Protrombinsko vreme je test koji služi za procenu sposobnosti krvi da pravilno koaguliše, kao i da se prati antikoagulantna terapija antagonistima vitamina K. Fokusira se na sposobnost zgrušavanja faktora I, II, V, VII i X. Ako nedostaje bilo koji od ovih faktora, potrebno je više vremena da se krv zgruša. Većina ljudi sa hemofilijom A i B imaće normalne rezultate na ovom testu.

• Test fibrinogena

Fibrinogen je takođe poznat kao faktor zgrušavanja I. Fibrinogen se koristi kao pomoć u dijagnostici i praćenju poremećaja hemostaze da se proceni nivo i funkcija fibrinogena, ponekad se koristi za procenu rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.

Testovi faktora zgrušavanja

Testovi faktora zgrušavanja, koji su potrebni za dijagnostikovanje poremećaja krvarenja, otkrivaju vrstu hemofilije i koliko je ozbiljna. Oni proveravaju nivo faktora VIII ili faktora IX u krvi i pokazuju da li imate blagu, umerenu ili tešku hemofiliju.

Prognoza hemofilije

Prema klinici u Klivlendu, ljudi sa hemofilijom će verovatno imati relativno normalan životni vek i kvalitet života ako dobiju adekvatno lečenje.

Neki ljudi sa hemofilijom razvijaju inhibitore, antitela koja imunološki sistem stvara da napadnu faktore zgrušavanja u lečenju hemofilije, napominje „Svetska federacija za hemofiliju“. To se dešava kada telo pogreši faktore zgrušavanja u lečenju stranih uljeza. Inhibitori mogu negativno uticati na tok hemofilije, ali se trenutno razvijaju novi lekovi.

Oko 60 do 70 odsto ljudi sa hemofilijom A ima tešku hemofiliju, a oko 15 odsto umerenu hemofiliju. Ostali imaju blagi oblik stanja.

Stečena hemofilija često nestaje sa lečenjem.

Trenutno ne postoji lek za hemofiliju.

Hemofilija i mogućnosti lečenja i lekova

Najbolji način za lečenje hemofilije često je kroz sveobuhvatni centar za lečenje hemofilije. Ovo je nažalost sistem lečenja u SAD i nije kao u Srbiji. Ovi centri uključuju:

• specijaliste kao što su hematolozi (lekari specijalizovani za analizu krvi)
• medicinske sestre
• savetnike
• fizioterapeute – koji su potrebni osobi sa hemofilijom.

Primarni tretman za hemofiliju je zamena nedostajućeg faktora zgrušavanja kako bi se krv mogla pravilno zgrušati. Dve glavne zamenske terapije su koncentrati faktora izvedenih iz plazme i koncentrati rekombinantnog faktora. Obe terapije se primenjuju injekcijama.

Terapija 1

Faktori koagulacije krvi koji potiču od plazme koju doniraju drugi ljudi. Plazma, bledožućkasti tečni deo krvi, sadrži faktore zgrušavanja krvi.

Terapija 2

Novija vrsta terapija koristi genetski inženjering za stvaranje proizvoda za zamenu krvi.

Ova terapija i dalje sadrži faktore zgrušavanja koji su potrebni osobi sa hemofilijom.

Ovi tretmani mogu biti: preventivni i terapijski. To jest, oni mogu lečiti trenutno krvarenje i sprečiti buduće incidente sa krvarenjem.

Opcije lekova

Drugi lekovi koje bi mogli primiti ljudi sa hemofilijom su lekovi koji promovišu stvaranje ugrušaka, nazvani anti-fibrinolitici. Dva glavna anti-fibrinolitika koja su propisana osobama sa hemofilijom A su:

• dezmopresin acetat (DDAVP)
• epsilon-aminokaproična kiselina

Alternativne i komplementarne terapije

Ovo su druge mogućnosti za lečenje hemofilije.

Genska terapija u razvoju za hemofiliju A i B.

Šta ako umesto da ubrizgate nedostajući faktor zgrušavanja krvi u ljude sa hemofilijom, naterate njihova tela da počnu sami da ga stvaraju? Više od dve decenije naučnici su radili na razvoju genske terapije za hemofiliju koja bi upravo to učinila. Sada se približavaju rešenju, a klinička ispitivanja izveštavaju o uspehu u genskoj terapiji i za hemofiliju A i za hemofiliju B.

Međutim, 18. avgusta 2020. godine američka „Uprava za hranu i lekove“ objavila je da genska terapija od „BioMarin Pharmaceutical-a“ za tešku hemofiliju A nije spremna za odobrenje u sadašnjem obliku.

Hipnoza

Hipnoza takođe može imati koristi za hemofiliju. U studiji objavljenoj u „Scientific Reports“-u u septembru 2019. godine, učesnici koji su prošli četvoronedeljne sesije hipnoze pored uobičajenog tretmana imali su smanjenje bolova, a takođe su videli i prednosti u njihovom kvalitetu života.

Prevencija epizoda krvarenja povezanih sa hemofilijom

Američki „Nacionalni program prevencije“ preporučuje ljudima koji žive sa hemofilijom „Uradite 5“ da biste održali zdrav način života:

• obavite godišnji sveobuhvatni pregled u centru za lečenje hemofilije
• vakcinišite se
• rano i adekvatno tretirajte krvarenje
• vežbajte i održavajte zdravu težinu kako biste zaštitili zglobove
• redovno se testirajte na infekcije koje se prenose krvlju

Hemofilija i potencijalne komplikacije

Jedna od najozbiljnijih (ali retkih) komplikacija hemofilije je povreda glave koja izaziva krvarenje u mozgu.

Simptomi uključuju:

• dvostruki vid
• bolnu, dugotrajnu glavobolju
• ponavljano povraćanje
• pospanost
• konvulzije
• iznenadnu slabost ili nespretnost

Još jedna ozbiljna, ali hronična komplikacija sa hemofilijom je razvoj inhibitora. Oni otežavaju zaustavljanje ​​krvarenja i mogu povećati rizik od smrti. Oko 1 od 5 osoba sa hemofilijom A razvija inhibitore, mada naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti ko će ih dobiti i zašto. Kod hemofilije B, razvoj inhibitora je mnogo ređi, prema studiji objavljenoj u septembru 2018. godine u „Seminari za trombozu i hemostazu“.

Kod hemofilije C mogu se razviti inhibitori, ali nije jasno koliko često se to dešava.

Istraživanje i statistika: Ko ima hemofiliju?

Hemofilija je retka i pretežno pogađa muškarce. Žene se retko rađaju sa ovom bolešću. Može se javiti kod ljudi bilo koje rase ili nacionalnosti.

Hemofilija A je najčešći tip hemofilije. Okvirno se rodi 1 od 5.000 muških beba sa ovom bolešću.

Hemofilija A čini 80 odsto slučajeva hemofilije. Od nje pati više od 400.000 muškaraca širom sveta, prema „Stat Pearls.“

Hemofilija B je ređa, pogađa 1 od 25.000 do 30.000 muškaraca.

Hemofilija C je retka u Sjedinjenim Državama. Od nje oboli 1 na svakih 100.000 ljudi. Među Aškenaskim Jevrejima iz Izraela prevalencija je čak 8 odsto.

Hemofilija i srodne bolesti

Von Willebrand -ova bolest

Von Willebrand-ova bolest, najčešći poremećaj krvarenja, je nasledni poremećaj uzrokovan nedostatkom von Willebrand-ovog faktora, proteina za zgrušavanje krvi.

Von Willebrand-ova bolest pogađa do 1 posto svetske populacije. Javlja se i kod muškaraca i kod žena.

• Erekcija
• Vitamin B
• Viagra
• Dijabetes tip 2 – insulinska rezistencija, faktori rizika i genetike, dijagnostikovanje
• Rizik od nastanka hroničnog bola