Hipotireoza – nedovoljno lučenje hormona štitne žlezde

Hipotireoza je kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno tiroidnih hormona da zadovolji potrebe tela. Štitna žlezda je tada nedovoljno aktivna.

Suprotno tome hipertireoza je stanje gde štitna žlezda proizvodi previše tiroidnih hormona. Međutim, veza između hipertireoze i hipotireoze je složena i jedno može dovesti do drugog, u određenim okolnostima.

Hormoni štitne žlezde regulišu metabolizam, odnosno način na koji telo koristi energiju. Ako je nivo tiroksina nizak, mnoge funkcije tela se usporavaju.

Oko 4,6 procenata stanovništva starijeg od 12 godina u Sjedinjenim Državama ima hipotireozu.

Štitna žlezda se nalazi na prednjem delu vrata ispod larinksa (grkljana), i ima dva režnja, po jedan sa svake strane dušnika.

To je endokrina žlezda, sastavljena od posebnih ćelija koje proizvode hormone. Hormoni su hemijski glasnici koji prenose informacije organima i tkivima tela. Takođe kontrolišu metabolizam, rast i raspoloženje.

Proizvodnja tiroidnih hormona je regulisana tireostimulišućim hormonom (TSH), koji proizvodi hipofiza.

Ovo, zauzvrat, reguliše hipotalamus, region mozga. TSH obezbeđuje da se napravi dovoljno hormona štitne žlezde da zadovolji potrebe tela.

Hipotireoza – brze činjenice

• Štitna žlezda proizvodi dva tiroidna hormona, TS3 i TS4.
• Ovi hormoni regulišu metabolizam tela.
• Najčešći uzrok hipotireoze u SAD je Hašimotova bolest.
• Simptomi hipotireoze uključuju: umor, netoleranciju na hladnoću i bolove u zglobovima i mišićima.

Hipotireoza simptomi

Tiroidni hormoni utiču na više sistema organa, tako da su simptomi hipotireoze široki i raznovrsni.

Štitna žlezda stvara dva tiroidna hormona, trijodtironin (T3) i tiroksin (T4).

Oni regulišu metabolizam, a utiču i na:

• razvoj mozga
• disanje
• funkcije srca i nervnog sistema
• telesnu temperaturu
• mišićnu snagu
• suvoću kože
• menstrualne cikluse
• težinu
• nivo holesterola

Simptomi hipotireoze obično uključuju, (ali nisu ograničeni na):

• umor
• dobijanje na težini
• netoleranciju na hladnoću
• usporen rad srca, pokrete i govor
• bol u zglobovima i mišićima
• grčeve i opštu slabost
• zatvor
• suvu koža
• tanku, lomljivu kosu ili nokte
• smanjeno znojenje
• žmarke
• teške menstruacije ili menoragiju
• slabost
• visok holesterol
• natečeno lice, stopala i ruke
• nesanicu
• probleme sa ravnotežom i koordinacijom
• gubitak libida
• ponavljajuće infekcije urinarnog i respiratornog trakta
• anemiju
• depresiju

Ako se ne leče, mogu se manifestovati sledeći simptomi:

• promuklost
• nadutost u licu
• istanjene ili gubitak obrva
• usporen rad srca
• gubitak sluha

Ako se razvije kod dece ili tinejdžera, znaci i simptomi su uglavnom isti kao i kod odraslih.

Međutim, oni takođe mogu iskusiti:

• slab rast
• usporen razvoj zuba
• loš mentalni razvoj
• odložen pubertet

Hipotiroidizam se razvija polako. Simptomi mogu ostati neprimećeni dugo vremena, a mogu biti nejasni i opšti.

Simptomi se veoma razlikuju među pojedincima, a dele ih i druga stanja. Jedini način da se dobije konkretna dijagnoza je test krvi.

Lečenje hipotireoze

Lečenje hipotireoze se fokusira na dopunu hormona štitne žlezde. Trenutno lekari ne mogu da izleče hipotireozu, ali mogu pomoći ljudima da je kontrolišu u većini slučajeva.

• Sintetski tiroksin

Da bi dopunili nivoe, lekari obično propisuju tiroksin, lek koji je identičan hormonu T4. Lekari mogu preporučiti da ovo uzimate ujutru svaki dan pre jela.

Doziranje se određuje na osnovu istorije pacijenta, simptoma i trenutnog nivoa TSH. Lekari će redovno pratiti krvnu sliku pacijenta kako bi utvrdili da li je potrebno prilagoditi dozu sintetskog T4.

Neophodna je redovna kontrola, ali će se učestalost testova krvi verovatno smanjiti tokom vremena.

• Jod i ishrana

Jod je neophodan mineral za funkciju štitne žlezde. Nedostatak joda je jedan od najčešćih uzroka razvoja strume, odnosno abnormalnog povećanja štitaste žlezde.

Održavanje adekvatnog unosa joda je važno za većinu ljudi, ali oni sa autoimunom bolešću štitne žlezde mogu biti posebno osetljivi na efekte joda. To znači da može izazvati ili pogoršati hipotireozu.

Trebalo bi da obaveste svog lekara ako su osetljivi na dejstvo joda.

Osobe sa hipotireozom treba da razgovaraju o svim većim promenama u ishrani sa svojim lekarom, posebno kada započinju dijetu bogatu vlaknima ili jedu puno soje ili povrća.

Hipotireoza je povezana sa ishranom koja može uticati na način na koji telo apsorbuje lekove za štitnu žlezdu.

Tokom trudnoće, potrebe za jodom se povećavaju. Korišćenje jodirane soli u ishrani i uzimanje prenatalnih vitamina može održati potrebne nivoe joda.

Dodaci joda se mogu nabaviti u apoteci ili preko interneta.

Hipotireoza se redovno može pravilno lečiti prateći savete lekara. Uz odgovarajući tretman, nivo hormona štitne žlezde treba da se vrati u normalu.

U većini slučajeva, lekovi za hipotireozu će morati da se uzimaju do kraja života pacijenta.

Hipotireoza- prevencija

Ne postoji način da se spreči hipotireoza, ali ljudi koji mogu imati veći rizik od problema sa štitnom žlezdom (žene tokom trudnoće), treba da se konsultuju sa svojim lekarom o potrebi za dodatnim jodom.

Skrining se ne preporučuje za one koji nemaju simptome, osim ako imaju sledeće faktore rizika:

• istoriju autoimune bolesti
• prethodni tretman zračenja glave ili vrata
• strumu
• porodičnu istorija problema sa štitnom žlezdom
• rizik od upotrebe lekova za koje se zna da utiču na funkciju štitne žlezde

Ljudi koji spadaju o ove kategorije se mogu testirati na rane znake stanja. Ako su testovi pozitivni, oni mogu preduzeti mere da spreče napredovanje bolesti.

Nema dokaza da će određena ishrana sprečiti hipotireozu. Ne postoji način da se spreči hipotireoza osim ako ne živite u regionu sa niskim nivoom joda u ishrani (u nekim delovima jugoistočne Azije i Afrike).

Ishrana i hipotireoza

Hipotireoza je bolest koja ne zahteva neku posebnu ishranu. Mada bi trebali da praktikujete raznovrsnu, dobro izbalansiranu ishranu koja ne sadrži mnogo masti ili natrijuma.

Pored toga, pacjenti sa autoimunim Hašimotom mogu imati koristi od pridržavanja dijete bez glutena. Istraživanja sugerišu vezu između celijakije i autoimune bolesti štitne žlezde, a obe imaju inflamatorne komponente. Izbegavanje glutena može pomoći kod necelijakijskih autoimunih bolesti, ali je važno prvo razgovarati sa lekarom pre nego što isključite hranu koja sadrži gluten.

Hrana i hranljivi sastojci koji mogu biti opasni, posebno ako se konzumiraju u velikim količinama.

To su pre svega:

• soja, jer može uticati na apsorpciju tiroksina
• jod, koji se nalazi u morskim algama, kao i u suplementima, uključujući neke multivitamine
• suplementi gvožđa, jer mogu uticati na apsorpciju tiroksina
• određeno povrće, kao što su: karfiol, kelj i kupus koji mogu doprineti nastanku strume, (ali samo u veoma velikim količinama)

Dodatna konzumacija joda može ometati ravnotežu uključenu u lečenje. Ako se razvije hipertireoza, jod može biti opasan.

Za bilo kakvu promenu u ishrani ili suplementaciji treba razgovarati sa lekarom.

Uzroci bolesti

Hipotireoza se može javiti ako štitna žlezda ne radi kako treba, ili ako hipotalamus ili hipofiza ne stimulišu štitnu žlezdu.

Hašimotov tiroiditis

Ime je dobio prema japanskom patologu Hakaru Hašimoto koji ga je prvi opisao 1912. godine. Najčešći uzrok hipotireoze u SAD je Hašimotov tiroiditis. Ova bolest je takođe poznata kao hronični limfocitni tiroiditis ili autoimuni tiroiditis. Radi se o hroničnom zapaljenju tiroidne žlezde sa stvaranjem autoantitela i limfocitnom infiltracijom žlezde.

Hašimotov tiroiditis je autoimuna bolest, poremećaj u kojem imuni sistem napada sopstvene ćelije i organe.

Stanje uzrokuje da imuni sistem napadne štitnu žlezdu. To dovodi do upale i ometa njenu sposobnost da proizvodi tiroidne hormone.

Tiroiditis

Tiroiditis je zapaljenje štitne žlezde. To dovodi do pojave hormona štitne žlezde u krv, podižući njihov ukupni nivo i dovodeći do hipertireoze. Posle 1 do 2 meseca, ovo se može razviti u hipotireozu.

Tiroiditis može biti uzrokovan virusnom ili bakterijskom infekcijom, autoimunim stanjem ili nakon trudnoće.

Urođena hipotireoza

U ovom slučaju, štitna žlezda ne funkcioniše pravilno od rođenja.

Dato stanje može dovesti do fizičkih problema sa rastom, ali rano lečenje može sprečiti ove komplikacije. Većina novorođenčadi u SAD se testira na hipotireozu.

Hirurgija i lečenje štitne žlezde kao uzrok hipotireoze

Hipotireoza može biti uzrokovana lečenjem i operacijom štitne žlezde.

Nekoliko stanja kao što su:

• hipertireoza
• struma
• čvorići na štitnoj žlezdi
• rak štitne žlezde

mogu se lečiti delimičnim ili potpunim uklanjanjem štitne žlezde. Ovo može dovesti do hipotireoze.

Tretman zračenjem štitne žlezde takođe može dovesti do hipotireoze. Radioaktivni jod je uobičajen tretman za hipertireozu. Deluje tako što uništava ćelije štitne žlezde i smanjuje proizvodnju T4.

Zračenje se takođe koristi za lečenje ljudi sa karcinomom glave i vrata, Hodžkinovom bolešću i drugim limfomima, koji mogu dovesti do oštećenja štitne žlezde.

Lekovi

Brojni lekovi mogu ometati proizvodnju tiroidnih hormona.

Tu spadaju:

• amiodaron
• interferon alfa
• interleukin-2
• litijum
• inhibitore tirozin kinaze

Abnormalnosti hipofize

Ako hipofiza prestane da funkcioniše ispravno, štitna žlezda možda neće proizvoditi tačnu količinu tiroidnog hormona.

Tumor hipofize ili operacije hipofize mogu uticati na funkciju hipofize, a to se može negativno odraziti na štitnu žlezdu.

Šijanov sindrom je stanje koje uključuje oštećenje hipofize. Šijanov sindrom je posledica obilnih krvarenja tokom porođaja, što prouzrokuje kolaps krvnih sudova, i u predelu hipofize pojavu tromboze, infarkta, i konačno nekroze žlezde.

Ako žena izgubi po život opasnu količinu krvi ili ima jako nizak krvni pritisak tokom ili nakon porođaja, žlezda može biti oštećena. To dovodi do toga da više ne proizvodi hormone hipofize.

Hipotireoza i neravnoteža joda

Jod je potreban za proizvodnju tiroidnih hormona, ali nivo mora biti uravnotežen. Previše ili premalo joda može dovesti do hipertireoze i hipotireoze.

Prirodni lekovi za hipotireozu

Hipotireoza može da se leči i prirodnim lekovima. Uvek je veoma važno da prvo razgovarate sa lekarom, jer lečenje problema sa štitnom žlezdom mora biti delikatno izbalansirano.

• Selen

Ljudi sa nekim vrstama problema sa štitnom žlezdom mogu imati koristi od uzimanja selena. Ovo bi trebalo koristiti samo nakon razgovora sa lekarom. Naučnici primećuju da „nedostatak ili višak ovog mikronutrijenta može biti povezan sa negativnim ishodima“. Suplementi selena koje ne preporučuje lekar mogu biti opasni.

• Vitamin D

Nedostatak je povezan sa ozbiljnošću bolesti kod Hašimota. Dodatak može biti neophodan za postizanje korisnih nivoa vitamina D u krvi iznad 50 ng/dL.

• Probiotici

Hipotireoza može uzrokovati promene u tankom crevu. Tu se bakterije iz debelog creva šire u tanko crevo (gde se normalno ne nalaze). Ovo stanje je poznato kao bakterijski rast u tankom crevu (SIBO).

Pored toga, za one sa autoimunim i inflamatornim stanjima štitne žlezde, suplementi kao što je kurkuma (koji sadrže najmanje 500 mg kurkumina) i omega-3 mogu pomoći kod upale.

Dijagnoza

Lekari obično vrše fizički pregled, uzimaju anamnezu i šalju u laboratoriju na analizu.

Najčešći test je TSH (hormon štitne žlezde) test. On otkriva količine TSH u krvi.

Ako je očitavanje TSH iznad normalnog, pacijent može imati hipotireozu. Ako je nivo TSH ispod normalnog, pacijent može imati hipertireozu ili hipotireozu.

Testovi na T3, T4 i autoantitela štitne žlezde su dodatni testovi krvi koji se koriste da bi se potvrdila dijagnoza ili utvrdio njen uzrok.

Lekar može da sprovede kompletan pregled štitaste žlezde, testira nivoe T3 i T4, TSH i autoantitela štitaste žlezde kako bi u potpunosti utvrdio zdravlje i aktivnost štitne žlezde.

Takođe mogu da se urade i testovi za proveru nivoa holesterola, enzima jetre, prolaktina i natrijuma.

Hipotireoza i faktori rizika

Pored nekih spomenutih poremećaja i lekova, drugi faktori rizika uključuju:

• Ljude koji imaju veći rizik od razvoja poremećaja štitne žlezde. Ako imaju stanja kao što je Tarnerov sindrom ili autoimune bolesti poput lupusa ili reumatoidnog artritisa.
• Rizik od hipotireoze je veći kod ljudi sa porodičnom istorijom bolesti štitne žlezde i onih starijih od 60 godina.
• Najčešće pogađa žene srednjih godina ili starije, ali se može javiti u bilo kom uzrastu.

Hipotireoza tokom i nakon trudnoće

Povećani zahtevi metabolizma tokom trudnoće rezultiraju povećanim zahtevima štitne žlezde.

Hipotiroidoza koja se javi tokom trudnoće je obično posledica Hašimotovog tiroiditisa. Ovo stanje pogađa između 3 i 5 žena od 1.000 tokom trudnoće.

Nekontrolisani hipotiroidizam povećava rizik od pobačaja, prevremenog porođaja i porasta krvnog pritiska tokom kasne trudnoće ili preeklampsije.

Takođe može uticati na razvoj mozga i stope rasta kod bebe.

Žene koje su bile trudne u poslednjih 6 meseci imaju veći rizik od tiroiditisa i hipotireoze.

• Hašimoto tiroiditis
• Kortizol – sve što treba da znate o “hormonu stresa”
• Adrenalin
• Uticaj hormona na kožu
• Melatonin: Šta je, Kako se koristi, Doziranje, Benefiti