Infarkt – Uzroci, simptomi, faktori rizika, lečenje, prevencija, moguće komplikacije, oporavak…

Akutni infarkt miokarda (srčani udar) predstavlja oštećenje i izumiranje ćelija srčanog mišića (miokarda), a uzrok je poremećena cirkulacija, odnosno ishemijska nekroze miokarda.

Infarkt je nažalost izuzetno česta bolest širom sveta, a pogotovo u razvijenijim delovima sveta, poput Evrope i Sjedinjenih Država. Američki „Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) naglašavaju da se na svakih 40 sekundi dogodi jedan infarkt u SAD.

Ako govorimo o Srbiji, predpostavlja se da oko 10.000 ljudi godišnje doživi srčani udar, što je svakako ogroman broj.

Ono što je posebno zabrinjavajuće je da ovu bolest karakteriše izuzetno visoka stopa smrtnosti. Gotovo trećina pacjenata umre od akutnog infarkta miokarda (najčešće i pre nego što stigne da im se ukaže medicinska pomoć).

Bol u grudima je gotovo uvek siguran znak upozorenja na potencijalni infarkt. Ali mogu postojati i drugi simptomi, kao što su: vrtoglavica, mučnina i nedostatak vazduha. Simptomi mogu biti teški ili blagi i često se razlikuju od osobe do osobe. Neki ljudi možda čak i ne primećuju znake upozorenja na srčani udar.

Ovaj članak će detaljnije razmotriti uzroke, simptome i faktore rizika od infarkta, kao i načine na koji se srčani udar dijagnostikuje i leči.

Šta je infarkt?

Do infarkta dolazi kada je dotok krvi u srce blokiran ili prekinut. Ako nema dovoljno krvi bogate kiseonikom koja teče do srca, to može izazvati oštećenje pogođenog područja. Kao rezultat, srčani mišić počinje da umire.

Kada vaše srce ne dobija krv i kiseonik koji su mu potrebni za pravilno funkcionisanje, to vas može dovesti u veći rizik od srčane insuficijencije i drugih ozbiljnih komplikacija.

Hitna medicinska pomoć je neophodna, ukoliko imate srčani udar, jer je ovo stanje opasno po život. Što pre dobijete adekvatan medicinski tretman koji vraća normalan protok krvi u vaše srce, veće su šanse za uspešan oporavak.

Zbog toga je od krucijalne važnosti da obratite dodatnu pažnju na sledeće poglavlje, koje se odnosi na simptome infarkta. Rano prepoznavanje ovih simptoma može lako da predstavlja razliku između života i smrti.

Simptomi infarkta

Opšti simptomi infarkta su:

• bol u grudima ili nelagodnost
• kratak dah
• bol u ruci, ramenu ili vratu
• mučnina
• znojenje
• vrtoglavica ili nesvestica
• umor
• bol u gornjem delu tela
• teškoće sa disanjem

Svako ko ima bilo koji od gore navedenih simptoma, trebalo bi odmah da kontaktira hitnu pomoć.

Kako se simptomi infarkta razlikuju između muškaraca i žena?

Mnogi ljudi doživljavaju nekoliko simptoma srčanog udara, bez obzira na pol. Međutim, postoje specifične razlike u manifestovanju, biologiji i ishodima infarkta među polovima.

Studija iz 2019. godine otkrila je da je bol u grudima najčešći simptom za infarkt i kod muškaraca i kod žena. Kod žena, bol se često opisuje kao stezanje ili pritisak u grudima, dok ga muškarci opisuju kao „osećaj dodatne težine u grudima“.

Prema „Američkom udruženju za srce“ (AHA), žene nešto češće od muškaraca imaju sledeće simptome srčanog udara:

• nedostatak vazduha i daha
• mučninu i povraćanje
• bol u gornjem delu leđa ili vilici
• vrtoglavicu ili nesvesticu
• ekstremni umor

Viši nivoi estrogena mogu smanjiti rizik od srčanog udara. Kao rezultat toga, žene imaju veći rizik od srčanog udara nakon menopauze nego pre menopauze.

Naravno, ove podatke uzmite sa rezervom. Pol ne određuje u potpunosti način na koji vaše telo doživljava simptome srčanog udara. Vaš lekar vam može bolje pomoći da razumete kako će se vaše specifične okolnosti prevesti u simptome, dijagnozu i lečenje.

Međutim, žene kao da više oklevaju da zatraže medicinsku pomoć od muškaraca.

Švajcarska studija iz 2018. pokazala je da žene obično duže čekaju da kontaktiraju hitnu pomoć nakon što dožive tipične simptome infarkta. Kao posledica toga, proističe da žene kasnije dobiju lečenje u hitnim slučajevima.

Ovo je izuzetno opasno i često fatalno, tako da još jednom naglašavamo da nikako ne gubite vreme čekajući da se simptomi povuku, već da momentalno kontaktirate hitnu pomoć, ukoliko imate simptome koji mogu da ukazuju na infarkt. A pogotovo ukolko ste u prošlosti već doživeli srčani udar.

Kako se simptomi infarkta mogu razlikovati za osobe sa dijabetesom?

Istraživanja pokazauju da je veća verovatnoća da će ljudi sa dijabetesom imati „tihi infarkt“ u poređenju sa ljudima koji nemaju dijabetes. Drugim rečima, ako imate dijabetes, možda nećete osetiti tipične simptome povezane sa srčanim udarom (posebno bol u grudima).

Urađene su mnoge studije i istraživanja kako bi se bolje razumelo zašto ljudi sa dijabetesom imaju manje šanse da dožive bol u grudima

i druge simptome srčanog udara. Jedno od objašnjenja je da razvoj neuropatije (vrste oštećenja nerava koja je uobičajena komplikacija

dijabetesa) može ometati sposobnost da se oseti bol u grudima koji je uzrokovan srčanim udarom.

Otprilike 55 procenata ljudi sa dijabetesom ima bolest koronarnih arterija. Poremećaj protoka krvi u koronarnim arterijama je glavni faktor rizika za infarkt.

Zbog ovog rizika, važno je da ljudi sa dijabetesom drže nivo šećera u krvi pod kontrolom.

To podrazumeva da:

• često rade analize krvne slike (kako bi proverili nivo holesterola)
• redovno idu na kontrole kod lekara (kako bi osigurali da je bolest pod kontrolom ili kako bi promenili terapiju, ukoliko postoje naznake za pogoršanje stanja).

Angina pektoris i infarkt

Angina pektoris najčešća je bolest srca i vodeći uzrok smrti u Srbiji.

Anginu pektoris karakteriše prisustvo bola u grudima u vidu stezanja, pečenja ili pritiska, a nastaje zbog stvaranja naslaga na krvnim sudovima koji ishranjuju srčani mišić.

Ove naslage, koje se talože na unutrašnjim zidovima srčanih (koronarnih) krvnih sudova dovode do njihovog sužavanja i to ometa dotok krvi u srčani mišić. Kada je suženje veće od 70%, onda se javlja bol.

Angina pektoris ima slične, a ponekada iste simptome kao infarkt. U mnogim slučajevima može biti jako teško da se razlikuje angina pektoris od infarkta.

Simptomi angine pektoris su:

• osećaj stezanja, peckanja, pritiska ili tupi bol lokalizovan najčešće u središnjem delu grudi koji se širi na levo rame i ruku
• bol koji se širi i uz vrat i donju vilicu
• gušenje
• može se javiti i osećaj nepravilnog rada srca (aritmije).

Ove tegobe se u početku manfestuju:

• prilikom fizičkog opterećenja
• kada izlazite iz toplog prostora na hladan vazduh
• nakon obilnog obroka

Sa napredovanjem bolesti tegobe mogu da se jave i prilikom mirovanja.

Ukoliko imate anginu pektoris koja se javlja tokom fizičke aktivnosti i prolazi mirovanjem, onda možete pretpostaviti da je iznenadni, ali kratak napad bola u grudima izazvan anginom pektoris. Međutim, ako bol u grudima ne prestane ni tokom odmora ili dođe i nestane u periodu od 10 minuta ili više, možda imate infarkt.

Razgovor sa svojim lekarom o tome kako da kontrolišete svoje stanje sa anginom pektoris će vam pomoći da bolje razumete razliku između simptoma angine pektoris i infarkta. Svakako će vam biti od koristi da se pripremite, ako je bol u grudima zapravo simptom srčanog udara.

Koji su mogući uzroci infarkta?

Vodeći uzrok srčanog udara je koronarna bolest srca.

Ukoliko dođe do koronarne bolesti srca, aterosklerotični plakovi u zidovima koronarnih arterija sužavaju njihov lumen i tako smanjuju dotok krvi u srčani mišić (miokard). Ako je srcu neophodna veća količina kiseonika, nastaje ishemija (nedostatak kiseonika) u srčanom mišiću i simptomi angine pektoris.

Ukoliko dođe do potpunog zapušenja arterije ili nastane suženje arterije visokog stepena, tada dolazi do infarkta (izumiranje dela srčanog mišića zbog prekida cirkulacije). Izumiranje miokarda nastupa već nakon 30 minuta, a završava se nakon 4-6 sati.

Postoje dve glavne vrste srčanog udara.

• Infarkt tipa I – je mesto gde plak na unutrašnjem zidu arterije puca i oslobađa holesterol i druge supstance u krvotok. Ovo onda može stvoriti krvni ugrušak i blokirati arteriju.
• Kod srčanog udara tipa II srce ne dobija onoliko krvi bogate kiseonikom koliko mu je potrebno, ali ne dolazi do potpune blokade arterije.

Drugi uzroci infarkta su:

• pokidani krvni sudovi
• grčevi krvnih sudova
• zloupotreba droga
• hipoksija (nedostatak kiseonika u krvi)

Faktori rizika za dobijanje infarkta

Nekoliko faktora vas može dovesti u opasnost od srčanog udara. Ne možete da utičete na neke faktore, kao što su starost i genetika. Međutim, možete napraviti promene u vezi sa određenim životnim navikama i na taj način smanjujete mogućnost da dođe do infarkta.

Faktori rizika za infarkt, na koje možete da utičete su:

• pušenje
• visok nivo holesterola
• gojaznost
• nedostatak fizičke aktivnosti
• visok nivo stresa
• dijabetes ili predijabetes
• ishrana sa visokim sadržajem trans masti i zasićenih masti
• prekomerna konzumacija alkohola
• apneja u snu

Bolesti srca su vodeći uzrok smrti širom sveta i najčešći uzrok srčanih udara.

Ako ste stariji od 65 godina, rizik od srčanog udara raste. Ovo se posebno odnosi na žene.

Takođe, ukoliko imate porodičnu istoriju srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska, visokog holesterola, gojaznosti ili dijabetesa, možda ćete imati veći rizik od srčanog udara.

Kako se dijagnostikuje infarkt?

Lekari obično dijagnostikuju infarkt nakon što obave fizički pregled i provere vašu medicinsku istoriju. Vaš lekar će verovatno uraditi elektrokardiogram (EKG) da proveri električnu aktivnost srca.

Ehokardiogram, koji koristi zvučne talase za stvaranje slike srčanih komora i zalistaka, može otkriti kako krv teče kroz srce i koji su delovi srca, ako ih ima, oštećeni.

Lekar može takođe da zatraži da se uradi kateterizacija srca.

Kateterizacija srca  koronagrafija je minimalno invazivna metoda proučavanja srca i krvnih sudova koji opskrbljuju srce (koronarne arterije) bez hirurške intervencije.

Lekar uvodi kateter (tanku, fleksibilnu cev) u arteriju ili venu u preponama, ruci ili vratu. Kateter se provlači kroz vaše krvne sudove do vašeg srca.

To omogućava vašem lekaru da vidi područja u i oko vašeg srca gde se možda nakupio plak. Lekari takođe mogu ubrizgati boju u vaše arterije ili zatražiti rendgenski snimak, da provere kako krv teče i vide eventualne blokade.

Vaš zdravstveni tim će verovatno uzeti uzorak vaše krvi ili uraditi druge testove da vidi da li postoje dokazi o oštećenju srčanog mišića.

Često korišćeni test krvi proverava nivoe troponina T, proteina koji se nalazi u srčanom mišiću. Povišeni nivoi troponina T u krvotoku su povezani sa srčanim udarom.

Troponin T se koristi kao pomoć u dijagnostici akutnog infarkta miokarda, za praćenje terapije dijagnostifikovanog akutnog infarkta miokarda i davanje prognoze, kao i za praćenje nestabilne angine.

Mogućnosti lečenja nakon infarkta

Ako ste imali infarkt, lekar će vam preporučiti proceduru (hiruršku ili nehiruršku). Ove procedure mogu ublažiti bol i sprečiti pojavu novog srčanog udara.

Uobičajene procedure su:

• Stent. Koronarni stent je mala mrežasta naprava od žice, koju kardiohirurzi ugradjuju pacijentima u sužene srčane arterije, kako bi ih otvorili i omogućili normalan protok krvi.
• Angioplastika. Angioplastika je postupak širenja krvnog suda pomoću balona (balon katetera) i izvodi se kako bi se otvorilo suženje ili začepljenje u svrhu poboljšanja protoka krvi unutar krvnog suda.
• Bajpas – operacija. Bajpas je operacija na srcu kojom se premošćuje suženje krvnih sudova koji hrane srce poznatijih kao koronarne arterije. Kod ove operacije lekar preusmerava krv oko blokade.
• Operacija srčanih zalistaka.
• Pejsmejker. Pejsmejker je uređaj koji se ugrađuje ispod kože. Može pomoći vašem srcu da održi normalan ritam.
• Transplantaciju srca. Hirurzi mogu preporučiti transplantaciju srca u slučajevima kada infarkt uzrokuje trajnu smrt tkiva u većem delu srca.

Vaš lekar može takođe propisati lekove za lečenje srčanog udara.

Ovde spadaju:

• aspirin
• drugi lekovi za razbijanje ugrušaka
• antiagregacioni i antikoagulansi, takođe poznati kao razređivači krvi
• lekovi protiv bolova
• nitroglicerin
• lekovi za krvni pritisak
• beta blokatori

Vreme početka lečenja je ključno kod infarkta. Što pre dobijete medicinski tretman nakon srčanog udara, brže se može povratiti protok krvi u zahvaćeni deo vašeg srca, a ishod će verovatno biti uspešniji.

Lekari koji leče infarkt

Pošto su infarkti najčešće neočekivani, lekar hitne pomoći je obično prvi zdravstveni radnik koji će vam pomoći. Kada se stanje stabilizuje, bićete prebačeni kod kardiologa.

Kardiolog je lekar specijalista koji se bavi dijagnozom, lečenjem kao i uzrocima koji utiču na zdravstvene probleme srca ili problema sa arterijama.

Alternativni tretmani

Alternativni tretmani i promene načina života mogu poboljšati zdravlje srca i smanjiti rizik od srčanog udara. Izbalansirana ishrana bogata hranljivim materijama i način života koji promoviše zdravlje su neophodni za održavanje zdravog srca.

Kako da pomognete nekome za koga sumnjate da ima infarkt?

Ako ste sa nekim ko ima simptome srčanog udara, odmah pozovite hitnu pomoć i sledite uputstva koja vam daju o tome šta da radite.

Ako osoba ne reaguje i nema puls, izvođenje kardiopulmonalne reanimacije (CPR) ili korišćenje automatskog eksternog defibrilatora (AED) može biti spasonosno.

Što pre pacjent dobije hitnu medicinsku pomoć, to će verovatno imati manje oštećenja srčanog mišića.

Šta treba da uradite ako imate infarkt?

Ako sumnjate da imate infarkt, savetuje da odmah pozovete hitnu pomoć (194), umesto da pokušavate da se odvezete do bolnice.

Budite spremni da objasnite šta se dogodilo, gde ste, ostanite mirni i sledite sva uputstva tima hitne pomoći.

Bolničari će momentalno početi da vas leče kada stignu i nadgledaće vas na putu do odeljenja za hitne slučajeve.

Čak i ako niste sigurni da li imate infarkt, najbolje je da budete oprezni. Kada vaši simptomi počnu, uzmite aspirin (osim ako niste alergični na njega). Svojstva aspirina mogu pomoći u razbijanju ugruška koji može blokirati protok krvi u vašem srcu.

Ako je moguće, obratite se članu porodice, prijatelju ili komšiji da bude sa vama dok čekate hitnu pomoć ili dok ste na lečenju u bolnici.

Potencijalne komplikacije kod infarkta

Srčani udar može dovesti do raznih komplikacija. Kada dođe do infarkta, on će poremetiti normalan ritam rada srca i potencijalno ga zaustaviti u potpunosti. Ovi abnormalni srčani ritmovi su poznati kao aritmije.

Kada vaše srce prestane da dobija zalihe krvi tokom srčanog udara, deo srčanog tkiva može da umre. Ovo će oslabiti srce i izazvati ozbiljne komplikacije kao što je srčana insuficijencija.

Infarkt takođe utiče na srčane zaliske.

Dugoročni efekti na vaše srce će zavisiti od nekoliko faktora:

• od toga koliko je vremena prošlo dok niste dobili medicinski tretman
• koliki deo vašeg srca je oštećen prilikom srčanog udara

Oporavak od infarkta

Infarkt može oštetiti vaše srčane mišiće i uticati na njihovu funkciju. Ovo uključuje promene srčanog ritma i smanjenje sposobnosti srca da efikasno pumpa krv do svih organa i tkiva u telu.

Nakon srčanog udara, važno je da sarađujete sa svojim zdravstvenim timom i da osmislite plan za oporavak.

Ovaj plan može uključivati sledeće promene životnog stila.

To se pre svega odnosi na:

• praktikovanje laganih ili umerenih vežbi, prema uputstvima lekara
• uravnoteženu ishranu bogatu hranljivim materijama sa malo zasićenih i trans masti
• gubitak kilogrma, ako ste gojazni
• prestanak pušenja, ukoliko pušite
• pažljivo praćenje nivoa šećera u krvi, ako imate dijabetes
• preduzimanje koraka za održavanje vašeg krvnog pritiska i holesterola u zdravom opsegu
• izbegavanje napornih aktivnosti, posebno ubrzo nakon infarkta

Prevencija infarkta

Iako postoji mnogo faktora rizika koje ne možete kontrolisati, možete  da preduzmete neke osnovne korake, da biste pomogli vašem srcu da bude zdravo.

Evo nekoliko primera:

• Imajte zdravu, uravnoteženu ishranu. Pokušajte da uključite hranu bogatu hranljivim materijama u svoju ishranu što je češće moguće.

Fokusirajte se na: nemasne proteine, integralne žitarice, voće, povrće, mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti, orašaste plodove i semenke. Pokušajte da ograničite masnu, prženu hranu i hranu koja sadrži proste šećere poput: gaziranih pića, peciva i belog hleba.

• Redovno vežbajte. Pokušajte da obezbedite najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno za optimalno zdravlje srca.
• Odvikavajte se od pušenja. Ako pušite, razmislite o razgovoru sa svojim lekarom o započinjanju programa za odvikavanje od pušenja. Prestanak pušenja može pomoći u smanjenju rizika od infarkta, jer je pušenje glavni uzrok srčanih bolesti.
• Ograničite unos alkohola. Umerenost je ključna kada je u pitanju alkohol i zdravlje srca. Mala do umerena konzumacija alkohola je ključna za zdravlje.
• Proverite nivo holesterola. Ako su vaš LDL holesterol ili trigliceridi viši nego što bi trebalo da budu, razgovarajte sa svojim lekarom o tome šta treba da uradite da biste snizili holesterol i trigliceride.
• Kontrolišite redovno šećer u krvi. Ako imate dijabetes, uzimajte lekove kako vam je lekar propisao i redovno proveravajte nivo glukoze u krvi.
• Redovno idite na kontrole. Ako imate neko srčano oboljenje, blisko sarađujte sa svojim lekarom i pratite svoj plan lečenja.

Svi ovi koraci su važni za smanjenje rizika od razvoja srčanih bolesti i potencijalnog infarkta. Razgovarajte sa svojim lekarom ako ste zabrinuti zbog rizika od srčanog udara.

Rezime

Procenjuje se da svake godine 805.000 ljudi samo u Sjedinjenim Državama ima infarkt, dok u Srbiji na godišnjem nivou oko 10 000 ljudi zatraži medicinsku pomoć zbog srčanog udara.

Od toga, velika većina pacjenata ima infarkt prvi put. I dok najveći broj ljudi preživi (oko 70%), izuzetno je važno da znate kako da smanjite rizik i kako da reagujete ako osetite simptome srčanog udara.

Iako je bol u grudima najčešći simptom, to je samo jedan od nekoliko uobičajenih znakova infarkta. Ako mislite da možda imate infarkt, bez odlaganja pozovite hitnu medicinsku pomoć. Što pre dobijete lečenje, veća je šansa da preživite.

Postoji nekoliko testova koji mogu da dijagnostikuju da li ste imali infarkt. Ako testovi pokažu da ste imali infarkt, postoje efikasni tretmani koji mogu pomoći da se povrati dotok krvi u srce i minimiziraju komplikacije.

Ukoliko imate faktore rizika za srčana oboljenja (bolest, genetika, godine), razgovarajte sa svojim lekarom o koracima koje možete preduzeti da smanjite rizik od potencijalnog infarkta.

• Infarkt miokarda: Simptomi, Lečenje, Prevencija, Oporavak i još mnogo toga
• Zašto imam bol u levoj ruci? – Mogući uzroci i lečenje
• Bol u ramenu koji se spušta niz ruku – Koji su mogući uzroci i kako se leči?
• Bolesti srca i njihova veza sa dijabetesom
• Miokarditis simptomi i uzroci – Bazične informacije