Search
Close this search box.

Karcinom dojke – Metode lečenja, lekovi, prevencija i još mnogo korisnih informacija

karcinom dojke

Karcinom dojke je jedan od najučestalijih karcinoma kod žena. U ovom delu teksta ćemo vas upoznati sa metodama lečenja karcinoma dojke, kako konvencionalnim, tako i alternativnim. Zatim i sa lekovima koji se koriste. Biće reči i o prevenciji bolesti, koja uključuje ishranu i trening. Na kraju ćemo videti koje su to moguće komplikacije, kao i bolesti koje mogu biti povezane sa karcinomom dojke.

Karcinom dojke i mogućnosti lečenja

Plan lečenja zavisiće od vrste i stadijuma karcinoma dojke i koliko je agresivan.

Karcinom dojke se najčešće leči hirurški, često u pratnji tretmana kako bi se telo oslobodilo ćelija karcinoma ili kako bi se osiguralo da ono ostane bez raka.

Hirurški tretmani uključuju lumpektomiju, u kojoj se uklanja mali deo dojke (gde se nalazi tumor). Ako treba ukloniti više tkiva, hirurg će izvršiti delimičnu mastektomiju.

Mastektomija je uklanjanje jedne ili obe dojke i može uključivati uklanjanje limfnih čvorova i tkiva pazuha.

Zajedno sa operacijom, zračenje se može koristiti za ubijanje ćelija karcinoma koje ostaju u tom području.

Većina žena kojima je odstranjena cela ili deo dojke može da uradi rekonstruktivnu operaciju dojke (ili dojki) kako bi odgovarala veličini i obliku druge dojke ili njihovih prvobitnih dojki.

Opcije lekova

Niz lekova koji su uključeni u hemoterapiju, hormonsku terapiju i biološku ciljanu terapiju mogu se koristiti za lečenje raka dojke. Ovi režimi lekova smatraju se sistemskim lečenjem, jer utiču na ćelije u celom telu.

Hemoterapija uključuje kombinaciju lekova koji se koriste za uništavanje ćelija karcinoma ili usporavanje njihovog rasta. Ona se može davati pre ili posle operacije karcinoma dojke.

Vaš lekar će utvrditi da li je hemoterapija pravi izbor za vas na osnovu vrste i veličine tumora koji imate, stepena u kojem su zahvaćeni vaši limfni čvorovi i rizika od širenja karcinoma.

Ako se utvrdi da je vaš tip karcinoma osetljiv na hormone, možda će vam trebati hormonska terapija koja ometa sposobnost tela da proizvodi ili koristi hormone kako bi usporila ili zaustavila rast tumora.

Hormonska terapija karcinoma nije isto što i hormonska terapija menopauze.

Tretmani hormonske terapije uključuju lekove koji se nazivaju selektivni modulatori estrogenskih receptora (SERM). Oni sprečavaju vezivanje hormona za ćelije karcinoma, inhibitori aromataze, koji sprečavaju telo da stvara estrogen nakon menopauze i Faslodek (fulvestrant), koji cilja receptore estrogena za uništavanje.

Takođe se može preporučiti uklanjanje jajnika ili lekovi koji sprečavaju jajnike da stvaraju estrogen.

Biološka ciljana terapija koristi lekove koji mogu promeniti ponašanje ćelija karcinoma dojke.

Imunoterapija koristi lekove za stimulisanje imunološkog odgovora tela kako bi prepoznala i eliminisala ćelije karcinoma. Imunoterapija se može koristiti za neke oblike raka dojke.

Alternativne i komplementarne terapije za karcinom dojke

Pored medicinskih intervencija, možda ćete želeti da razmotrite i komplementarne terapije. Kao dodatak formalnim oblicima lečenja, ali i neželjenim efektima koji mogu da nastanu standardnim metodama.

Tu su najčešće:

  • akupunktura
  • masaža
  • meditacija
  • pažnja i vizualizacija

To su moguće metode koje mogu pomoći u: smanjenju stresa i anksioznosti, ublažavanju bolova i poboljšanju raspoloženja.

Ishrana i karcinom dojke

Zdrava ishrana pomaže vašem telu da ostane snažno dok se podvrgavate lečenju raka dojke. Vaša ishrana će pomoći telu da obnovi oštećeno tkivo, smanjiti neželjene efekte terapije ili umanjiti rizik od infekcije.

Zdrava ishrana uključuje:

  • raznoliko povrće
  • voće
  • integralne žitarice
  • mlečne proizvode
  • nemasnu hranu sa visokim sadržajem proteina (poput piletine, ribe, mahunarki i pasulja). Važno je unositi dovoljno kalorija svakog dana, čak i ako nemate apetit

Neki tretmani raka dojke mogu imati neželjene efekte zbog kojih je teško dobro jesti. Ovi neželjeni efekti mogu da uključuju mučninu, povraćanje, zatvor, dijareju, dehidraciju, bol u ustima ili grlu, povećanje telesne težine ili promene osećaja ukusa ili mirisa.

Lekar vam može pomoći da identifikujete strategije lečenja ovih neželjenih efekata. Smanjite njihov uticaj i nađete načine da se hranite što zdravije.

Hrana koju treba izbegavati tokom lečenja raka dojke uključuje:

  • alkohol
  • prženu ili masnu hranu
  • hranu sa velikom količinom masti ili šećera

Rak dojke ne znači odustajanje od treninga

Bilo je vreme kada je ženama sa rakom dojke rečeno da se odmaraju, a vežbanje je zabranjeno. Ali sve veći broj istraživanja sugeriše da razuman program vežbanja ne samo da neće naštetiti, već bi zaista mogao imati koristi za pacijente ublažavanjem umora vezanog za lečenje, smanjenjem rizika od limfedema (bolnog nakupljanja tečnosti u limfnim čvorovima) i poboljšanjem kognitivnih sposobnosti, za koju mnoge žene kažu da je lečenjem moguće narušiti.

Prevencija raka dojke

Iako ne možete da promenite određene faktore rizika, kao što je nasledni faktor ili starost, istraživanja pokazuju da postoje brojne modifikacije životnog stila koje možete da učinite kako biste smanjili rizik od raka dojke.

  • Ograničite se na manje od jednog alkoholnog pića dnevno i ne pušite.
  • Kontrolišite svoju težinu. Prekomerna težina ili gojaznost povećava rizik od raka dojke, posebno nakon menopauze.
  • Trenirajte. Vežbanje vam može pomoći da održite zdravu težinu. Američko društvo protiv raka preporučuje odraslima da svake nedelje vežbaju 150 do 300 minuta umerenog intenziteta ili 75 do 150 minuta visokog intenziteta.
  • Žene koje doje najmanje nekoliko meseci takođe mogu smanjiti rizik.
  • Hormonska terapija za ublažavanje simptoma tokom menopauze može povećati rizik od raka dojke. Razmotrite nehormonske opcije ili koristite najmanju dozu koja vam odgovara.
  • Pokušajte da izbegnete izlaganje zračenju. Medicinske metode snimanja, poput kompjuterizovane tomografije, koriste velike doze zračenja. Iako je potrebno više studija, neka istraživanja sugerišu vezu između raka dojke i kumulativne izloženosti zračenju tokom vašeg života. Smanjite izloženost tako što ćete takve testove vršiti samo kada je to neophodno.

Žene kojima je povećan rizik od raka dojke zbog porodične istorije ili zato što je genetsko testiranje otkrilo mutaciju gena BRCA1 ili BRCA2  treba da se odluče za pažljivije praćenje od strane svog lekara i razmotre uzimanje određenih lekova koji mogu smanjiti rizik kod određenih visoko rizičnih grupa. Za žene sa vrlo visokim rizikom, preventivna hirurgija je opcija koju treba razmotriti.

Komplikacije raka dojke

Kao i kod lečenja, moguće komplikacije raka dojke zavise od vrste i stadijuma karcinoma koji imate. Niz komplikacija su neželjeni efekti lečenja, koji se nastavljaju nakon prestanka lečenja. U zavisnosti od vrste tretmana koji ste imali, oni mogu da uključuju:

  • Umor
  • Glavobolju
  • Osteoporozu
  • Ugruške krvi
  • Srčane probleme
  • Neplodnost
  • Simptome menopauze
  • Stomatološke probleme

Neki pacijenti nakon lečenja razvijaju hronično stanje koje se naziva limfedem. Limfna tečnost se akumulira u tkivima, uzrokujući oticanje. Limfedem je obično posledica uklanjanja ili oštećenja limfnih čvorova.

Istraživanje i statistika: Ko ima rak dojke?

Karcinom dojke čini oko 30 procenata novih dijagnoza raka kod žena. Ali stopa zabeleženih slučajeva raka dojke počela je da opada 2000. godine i od tada je u konstantnom padu.

Otprilike svakoj osmoj ženi (oko 12,4 posto svih žena) u određenom periodu života dijagnostikovaće se invazivni rak dojke. Rak dojke može se javiti kod svakog ko ima tkivo dojke, ali je mnogo ređi kod muškaraca nego kod žena.

Bolest je češća u srednjem dobu. Otprilike jedan od četiri slučaja raka dojke javlja se kod žena između 55 i 64 godine.

Srodne bolesti i karcinom dojke

Rak jajnika

Većina karcinoma dojke i jajnika nije uzrokovana genetskim mutacijama. Međutim mutacije gena BRCA 1 i BRCA2, koje povećavaju rizik od raka dojke, takođe povećavaju rizik od raka jajnika kod žena. Žene u porodičnoj istoriji oba ova karcinoma možda će želeti da razmotre genetsko testiranje.

Bolesti zuba

Istraživanja su sugerisala vezu između parodontalne bolesti (bolesti desni) i raka dojke. U metaanalizi studija, objavljenoj u decembru 2018. u časopisu „Frontiers in Oncology“, autori studije zaključili su da parodontalna bolest može biti potencijalni faktor rizika za razvoj raka dojke kod žena. Efikasna parodontalna terapija bi mogla da posluži kao dragocena preventivna mera protiv raka dojke.

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika

Povezani članci

Šta je glaukom?

Glaukom je ozbiljno stanje oka koje može dovesti do trajnog oštećenja vida. Ova bolest se karakteriše

Pročitaj