Katapleksija ili narkolepsija je bolest za koju ne postoji lek. Simptomi narkolepsije (uključujući katapleksiju) obično se razvijaju tokom nekoliko meseci i traju ceo život. U zavisnosti od težine bolesti, neki ljudi sa katapleksijom mogu imati samo jedan ili dva napada u tokom života, dok drugi mogu doživeti višestruke napade na dnevnom nivou. Bez odgovarajuće dijagnoze i lečenja narkolepsije, simptomi poput katapleksije mogu biti opasni i ograničavati život. Neko može prestati da se takmiči ili da se smeje, pa čak i da upražnjava seks.
Ukratko, ljudi pogođeni katapleksijom mogu naučiti da modifikuju svoje ponašanje i aktivnosti kako bi smanjili rizik od dovođenja epizode, a mnogi na kraju izbegavaju situacije koje mogu prouzrokovati katapleksiju. Ove promene mogu uveliko uticati na kvalitet života. Na primer ako neko preskače socijalne situacije sa prijateljima, izbegava vožnju, treniranje…
Međutim, iako je narkolepsija sa katapleksijom doživotno stanje, postoje lekovi koji vam mogu pomoći u upravljanju simptomima.
Pregled sadržaja:
Lekovi za katapleksiju
Postoje lekovi za koje se pokazalo da su efikasni u lečenju katapleksije. Lekovi mogu smanjiti kataplektičke napade za 90 posto ili ih u potpunosti eliminisati kod nekih ljudi, primećuje „Harvard Medical School“.
Primarne mogućnosti lečenja su lekovi koji omogućavaju ljudima da ostanu budni tokom dana i podspešuju ih da spavaju noću, kaže dr Lois E. Krahn, profesor psihijatrije na Medicinskom koledžu u Feniksu i istraživač medicine spavanja sa posebnim fokusom na narkolepsiju.
Postoje neki dokazi da triciklični antidepresivi, kao što su:
- klomipramin
- imipramin
- desipramin
- selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)
mogu biti korisni za katapleksiju, kao i za druge simptome narkolepsije. Takođe su se pokazali efikasnim u lečenju teške dnevne pospanosti, kao i napada katapleksije.
Ako pojedinac ima vrlo retke epizode katapleksije, lekovi možda mogu biti nepotrebni. Ali ljudi koji doživljavaju česte napade (ili one koji im u velikoj meri remete život) treba da razgovaraju sa svojim lekarom o mogućnostima lekova i da razmotre moguće koristi, kao i moguće posledice. Za ljude sa teškom katapleksijom, uzimanje lekova koji mogu pomoći u kontroli napada može značajno poboljšati socijalnu interakciju, sigurnost i ukupan kvalitet života.
Alternativne i komplementarne terapije za katapleksiju
Pored lekova, kognitivna bihejvioralna terapija ili tehnike učenja za poboljšanje ponašanja mogu pomoći ljudima da upravljaju sa nekoliko simptoma narkolepsije, uključujući katapleksiju, prema prošlim istraživanjima.
Kognitivna bihejvioralne terapije i tehnike za narkolepsiju se razlikuju, ali mogu pomoći pacijentima da prepoznaju stanja i osećanja koja pokreću njihove kataplektičke napade i podučava ih kako da odgovore na načine koji sprečavaju napad. Druga potencijalna kognitivna bihejvioralna tehnika poznata je kao zasićenje stimulusa. To je postupak u kojem je pacijent više puta izložen okidaču koji podstiče kataplektičke epizode dok se ne izgubi njegov efekat. Međutim, većina studija je proučavala kognitivno bihejvioralne terapije za druge poremećaje spavanja, a potrebno je više istraživanja o primeni ovih terapija za narkolepsiju.
Grupe za savetovanje i podršku takođe mogu pomoći osobama sa narkolepsijom da nauče strategije suočavanja kako bi im pomogle u upravljanju simptomima poput katapleksije. Pronađite grupu za podršku putem mreže narkolepsije. Ili zatražite od svog lekara da vam pomogne da pronađete grupu za podršku ili kvalifikovanog savetnika.
Prevencija katapleksije
Lekovi su obično najefikasniji način za sprečavanje katapleksije, mada i druge strategije takođe mogu pomoći.
Odspavajte dovoljno ili planirajte strateško dremanje. Možda vam je veća verovatnoća da ćete doživeti kataplektički napad kada nemate dovoljno sna. Ako je neko iscrpljen, ranjiviji je na emocionalni okidač, pa je važno dobro se odmoriti. Ako ne možete da se naspavate ili vam smeta prekomerna dnevna pospanost, pokušajte da dremnete po rasporedu kratko, u vremenima kada se osećate najpospanije. Dremanje ne mora biti dugo. Osoba sa narkolepsijom može da iskoristi 20-minutno dremkanje.
Redovna fizička aktivnost može indirektno pomoći kod katapleksije zadržavanjem dnevne pospanosti. Dakle, ako se počnete osećati pospano, a ne možete na brzinu da dremate, prošetajte.
Zatražite pomoć od prijatelja, porodice i saradnika. Obavestite ljude da li su vašu katapleksiju izazvale snažne emocije ili specifične situacije. Ako osetite da dolazi napad, podstaknite ljude da izbegavaju ove okidače ako je moguće. Iako možda nećete moći da izbegnete snažne emocije ili specifične situacije, posebno ako se napad dogodi u nezgodno vreme (na primer tokom obroka ili radnog sastanka).
Katapleksija i moguće komplikacije bolesti
Jedna od najčešćih komplikacija katapleksije je fizička povreda. Katapleksija može naneti povredu osobi koja ima napad ili drugima, ako se dogodi dok vozite, kuvate ili rukujete mašinama. Snažni napadi takođe mogu izazvati traumu glave, kao krvarenje između moždanog tkiva i lobanje (takođe poznato kao intrakranijalno krvarenje).
Katapleksija takođe može ometati veze i svakodnevni život. Kako su mnogi napadi izazvani intenzivnim emocijama, poput besa i radosti, ljudi sa katapleksijom mogu se povući iz emocionalnih interakcija ili izbeći socijalne situacije.
Istraživanje i statistika: Koliko je česta katapleksija?
Otprilike 70 miliona Amerikanaca pati od poremećaja spavanja poput nesanice, apneje u snu, sindroma nemirnih nogu i narkolepsije.
Narkolepsija se podjednako javlja kod muškaraca i žena i procenjuje se da pogađa 1 do 2 posto ljudi u Sjedinjenim Državama, što je otprilike 200.000 Amerikanaca i 3 miliona ljudi širom sveta, primećuje „Narkolepsijska mreža“. Otprilike polovina svih ljudi sa narkolepsijom takođe ima katapleksijau po „Medicinskom fakultetu Harvarda“. Međutim, narkolepsija često nije prepoznata ili se pogrešno dijagnostikuje, pa stvarni broj može biti i veći.
Simptomi narkolepsije (uključujući katapleksiju) mogu se pojaviti u bilo kojoj dobi, ali obično započinju u detinjstvu, adolescenciji ili mlađoj odrasloj dobi (uzrasta od 7 do 25 godina). Simptomi će se razviti tokom nekoliko meseci i trajaće ceo život.
Bolesti povezane sa katapleksijom
Sledeće bolesti mogu biti izazvane ili povezane sa katapleksijom:
- Narkolepsija. Ovo je hronični neurološki poremećaj koji utiče na moždane cikluse spavanja i buđenja.
- Prekomerna dnevna pospanost. Jedan od najočiglednijih simptoma narkolepsije je prekomerna dnevna pospanost ili neodoljiva potreba za snom, bez obzira na to koliko ste spavali prethodne noći. Neki ljudi će verovatnije doživeti kataplektički napad kada su pospani.
- Paraliza spavanja. Ovaj uobičajeni simptom narkolepsije podseća na katapleksiju, samo što se javlja tokom spavanja.
