Klimaks simptomi – Koji su karakteristični simptomi za ovo životno doba?

Klimaks simptomi

Klimaks (menopauza) predstavlja fazu u životu kada prestanete da imate mesečne menstruacije, a simptomi koji ukazuju na to su mnogobrojni. To je normalan deo starenja i označava kraj vaših plodnih, reproduktivnih godina. Menopauza se obično javlja u kasnim 40-im i ranim 50-im.

Menopauza može da prouzrokuje različite fizičke i mentalne promene. Neke od njih počinju pre menopauze, a neke se nastavljaju i nakon nje.

U nastavku teksta ćemo da analiziramo sve simptome koji se mogu javiti tokom perimenopauze i menopauze (klimaksa).

Niža plodnost

Kako se žena približava kraju reproduktivne faze, ali pre početka menopauze, nivoi estrogena počinju da opadaju. Ovo utiče na plodnost.

Nepravilna menstruacija

Prvi znak klimaksa su neredovne menstruacije.

Ukoliko ste zabrinuti zbog promena u menstrualnom ciklusu, trebalo bi da posetite lekara, jer ove promene takođe mogu ukazivati na trudnoću ili neke druge zdravstvene probleme.

Vaginalna suvoća

Klimaks i simptomi koji se u tom periodu manifestuju uključuju i suvoću vagine, svrab i nelagodnost. Oni mogu početi tokom perimenopauze i nastaviti se u menopauzi. Žena sa bilo kojim od ovih simptoma može osetiti neprijatnost tokom vaginalnog seksa. Takođe, ukoliko dođe do pucanja kože, to može povećati rizik od pojave infekcije.

Atrofični vaginitis jе vaginalna suvoća zbog prorеđivanja tkiva i smanjenja estrogena i ponekad se može javiti tokom menopauze.

Različiti hidratanti, lubrikanti i lekovi mogu ublažiti suvoću vagine i probleme koji su povezani sa ovim stanjem.

Valunzi

Valunzi ili naleti vrućine samo su jedan od nuspojava hormonskih promena i najpoznatiji simptom menopauze.

Oni uzrokuju da osetite iznenadni osećaj toplote u gornjem delu tela. Osećaj može početi na licu, vratu ili grudima i napredovati nagore ili nadole.

Valunzi takođe mogu izazvati:

  • znojenje
  • formiraju crvenih mrlja na koži

Neki žene doživljavaju noćno znojenje i nalete hladnoće, ili jezu, pored ili umesto talasa vrućine.

Valunzi se obično javljaju u prvoj godini nakon završetka menstruacije, ali mogu trajati i do 14 godina nakon menopauze.

Poremećaji spavanja

Klimaks i simptomi koji su posledica ovog životnog perioda uključuju i probleme sa spavanjem i snom.

Poteškoće sa spavanjem često su posledica menopauze, a mogu proizaći iz:

  • anksioznost
  • noćnog znojenja
  • povećane potrebe za mokrenjem

Obilno vežbanje i izbegavanje teških obroka pre spavanja mogu pomoći u rešavanju ovih problema, ali ako potraju, obratite se lekaru.

Emocionalne promene

Depresija, anksioznost i loše raspoloženje su uobičajeni tokom klimaksa. Nije neobično da doživeti periode razdražljivosti i plakanja.

Hormonske promene i poremećaji spavanja mogu doprineti ovim problemima. Uznemirenost zbog niskog libida ili kraja plodnosti može doprineti depresiji tokom menopauze.

Dok su osećanja tuge, razdražljivosti i umora uobičajeni tokom klimaksa, oni ne moraju nužno da ukazuju na depresiju. Međutim, svako ko ima periode lošeg raspoloženja tokom 2 nedelje ili duže treba da poseti lekara.

Problemi sa fokusiranjem i učenjem

U periodu uoči menopauze, dve trećine žena može imati poteškoća sa koncentracijom i pamćenjem.

Ostanite fizički i mentalno aktivni, pridržavajte se zdrave ishrane i vodite aktivan društveni život. Ove stvari vam mogu pomoći da klimaks (i simptomi koje on nosi), bude manje problematičan po vas.

Fizičke promene

U toku klimaksa može da dođe i do pojave različitih fizičkih promena.

To se pre svega odnosi na:

  • nakupljanje masti oko stomaka
  • dobijanje na težini
  • promene boje, teksture i volumena kose
  • smanjenja grudi
  • urinarnu inkontinenciju

Međutim, veza između ovih promena i menopauze nije uvek najjasnija.

Neke fizičke transformacije se mogu pojaviti nezavisno ili istovremeno sa menopauzom, a starost i način života takođe mogu igrati bitnu ulogu.

Povećan rizik od bolesti

Nakon menopauze, izgleda da se povećava rizik od određenih zdravstvenih problema. Sam klimaks ne uzrokuje ova stanja, ali hormonske promene mogu igrati određenu ulogu.

  • Osteoporoza. To je bolest gde se smanjuje snaga i gustina kostiju. Lekar može preporučiti uzimanje suplemenata vitamina D i konzumiranje hrane bogate kalcijumom kako bi se održala čvrstoća kostiju.
  • Kardiovaskularne bolesti. „Američko udruženje za srce“ napominje da, iako pad estrogena zbog menopauze može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, uzimanje hormonske terapije neće smanjiti ovaj rizik.
  • Rak dojke. Neke vrste karcinoma dojke imaju veću verovatnoću da se razviju nakon menopauze. Menopauza ne uzrokuje rak dojke, ali izgleda da hormonalne promene povećavaju rizik od ove bolesti.

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika

Povezani članci