Kineski zdravstveni službenici su prvi put prijavili slučajeve akutne respiratorne bolesti povezane sa pijacom morskih plodova i životinja u gradu Vuhan 31. decembra 2019. Nedelju dana kasnije potvrdili su da je novi Korona virus, SARS-CoV-2, povezan sa ovim slučajevima. To su podaci američkog „Centra za kontrolu i prevenciju bolesti“ (CDC). Prvi potvrđeni slučaj COVID-19, bolesti izazvane SARS-CoV-2, u Sjedinjenim Državama, prijavljen je 21. januara 2020. Do kraja marta, broj slučajeva popeo se na 188.200, prema Centru za Korona virus univerziteta „Johns Hopkins“.
„Novi“ Korona virus znači da je reč o novom soju Korona virusa koji ranije nije viđen ili identifikovan. Korona virusi mogu da se kreću od obične prehlade do ozbiljnijih bolesti, poput teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS). Simptomi mogu biti blagi, samo sa curenjem nosa ili kašljem, ali mogu postati i mnogo ozbiljniji, uključujući temperaturu, pa čak i upalu pluća. U nekim slučajevima, Korona virus može biti fatalan, posebno kod slabijih ljudi ili onih sa već postojećim zdravstvenim stanjima, poput srčanih bolesti ili dijabetesa, napominje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Pregled sadržaja:
Korona virus – vrste
Ljudski Korona virusi su prvi put identifikovani sredinom 1960-ih, a trenutno postoji sedam vrsta koje mogu da zaraze ljude. Obuhvataju 229E (alfa Korona virus), NL63 (alfa Korona virus), OC43 (beta Korona virus), HKU1 (beta Korona virus), MERS-CoV, SARS-CoV i SARS-CoV-2, najnoviji Korona virus koji se prenosi na ljude.
Veoma je često da su ljudi širom sveta zaraženi 229E, NL63, OC43 i HKU1. Ovi virusi obično uzrokuju blagu do umerenu bolest gornjih disajnih puteva u osnovi, običnu prehladu.
Ovi Korona virusi takođe mogu da izazovu bolesti donjih disajnih puteva, poput upale pluća i bronhitisa. Ljudi sa kardiopulmonalnom bolešću ili slabijim imunološkim sistemom, kao i novorođenčad i starije osobe, izloženi su većem riziku.
Teški akutni respiratorni sindrom (SARS)
SARS je virusna respiratorna bolest koja je prvi put prijavljena u Aziji u februaru 2003. godine. Proširila se u 29 zemalja i zarazila 8.096 ljudi, od kojih je 774 umrlo.
Iako je SARS zaista došao u Sjedinjene Države, samo osam ljudi je obolelo od bolesti i niko od nje nije umro. Sada nema poznatog prenosa SARS-a nigde u svetu, a poslednji slučaj zabeležen je u Kini u aprilu 2004.
Tipično, SARS započinje temperaturom višom od 39C. Ostali simptomi virusa mogu da uključuju:
- glavobolju,
- ukupnu nelagodnost
- bolove u telu
Neki ljudi imaju blage respiratorne simptome i dijareju. Većina ljudi sa SARS dobija upalu pluća.
Sumnja se da je SARS počeo kod slepih miševa i potencijalno se proširio na mačke pre nego što je uspeo da zarazi ljude, napominje SZO. Iako SARS potiče od domaćina životinje, uglavnom se prenosio sa čoveka na čoveka bliskim kontaktom. Širi se kao i mnogi Korona virusi, sitnim respiratornim kapljicama koje sleću u usta, nos ili oči obližnje osobe kada zaražena osoba kašlje ili kija.
COVID-19
Ovaj virus je prvi put prijavljen krajem 2019. godine u Kini, gde je povezan sa izbijanjem upale pluća. Prvi slučaj potvrđen u Sjedinjenim Državama prijavljen je 21. januara 2020. Pacijent je otputovao u Vuhan u Kini, gde je izbijanje bolesti i započelo. Do 16. aprila 2020. godine bilo je više od 2 miliona potvrđenih slučajeva COVID-19 u 185 različitih zemalja, sa New Yorkom kao epicentrom, gde je potvrđeno više od 118.000 slučajeva i približno 10.900 smrtnih slučajeva, prema „Univerzitet Džons Hopkins“.
Sumnja se da je virus počeo od slepih miševa, genetska sekvenca je slična drugim poznatim koronavirusima koji počinju sa tim sisarima, ali stručnjaci veruju da ga je na ljude možda prenela životinja nazvana pangolin. Ove životinje koji dugo jedu mrave, često se koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini, navodi se u članku objavljenom u februaru 2020. u časopisu „Nature“.
COVID-19 se prenosi sa čoveka na čoveka sićušnim kapljicama, koje se mogu širiti kada osoba zaražena virusom kašlje ili kija. Otprilike jedan od pet zaraženih treba bolničku negu.
31. januara 2020. godine, američko „Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga“ proglasilo je vanrednu situaciju u javnom zdravstvu za Sjedinjene Države kako bi pomoglo nacionalnoj zdravstvenoj zajednici u odgovoru na COVID-19. Izbijanje je proglašeno globalnom pandemijom 11. marta 2020. godine, definisano kao „širenje nove bolesti u svetu“, zbog alarmantnih nivoa širenja i težine COVID-19. U Srbiji je 16-og marta 2020. proglašeno vanredno stanje.
Šta uzrokuje Korona virus?
Četiri najčešća koronavirusa – 229E, NL63, OC43 i HKU1 – nisu započela od životinja, već koriste ljude kao prirodne domaćine.
SARS, MERS i SARS-CoV-2 su zoonotični, što znači da se prenose između životinja i ljudi. Stručnjaci procenjuju da su životinje odgovorne za oko 60 procenata zaraznih bolesti kod ljudi. Virusi obično cirkulišu kod životinja. U stvari, nekoliko poznatih Korona virusa trenutno cirkuliše među životinjama, ali još uvek nisu zarazili ljude, prema SZO.
Kod ptica, slepih miševa i drugih životinja, virusi gripa mogu se replicirati i preneti na novog domaćina bez izazivanja teške bolesti. Ovaj prenos može biti na različite vrste.
Većina ljudi će se u nekom trenutku svog života zaraziti humanim Korona virusom. Obično ovo ne predstavlja veliki zdravstveni rizik. Često izaziva blagu do umerenu infekciju gornjih disajnih puteva, poput prehlade. Ponekad, međutim, to može biti ozbiljnije i dovesti do bronhitisa i upale pluća.
Korona virus i faktori rizika za zarazu
Rizik od zaraze Korona virusom obično dostiže vrhunac zimi i opada u proleće i leto, mada to možda nije slučaj sa COVID-19. Prema izveštaju „Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine“, nema dokaza da će letnje vreme ometati širenje COVID-19.
Izveštaj ukazuje na to da je došlo do brzog širenja virusa u zemljama koje trenutno imaju „letnju“ klimu, poput Australije i Irana.
Sa COVID-19, ljudi sa najvećim rizikom su oni koji su u neposrednoj blizini osobe zaražene virusom. COVID-19 se širi respiratornim kapljicama izbačenim kada zaražena osoba kašlje, kija ili govori, zbog čega stručnjaci preporučuju da se drže bolesne osobe na udaljenosti od najmanje 1 metar. Istraživanja sugerišu da ljudi mogu širiti virus čak i ako ne pokazuju nikakve simptome.
Takođe je moguće da COVID-19 može širiti osoba koja dodiruje površinu ili predmet na kome je virus, a zatim dodiruje sopstvena usta, nos ili oči.
Način širenja COVID-19 sličan je načinu na koji se prenosi prehlada, mnogo blaža virusna infekcija. Deca mlađa od 6 godina su u najvećem riziku od prehlade, ali većina odraslih ima jednu ili dve prehlade svake godine.
Rizik od razvoja teškog koronavirusa
Grupe sa većim rizikom za razvoj teške bolesti od COVID-19 uključuju odrasle osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa dole navedenim već postojećim hroničnim bolestima, kao što su:
- Hronična bolest pluća
- Astma
- Ozbiljna stanja srca
- Teška gojaznost
- Dijabetes
- Oboljenje jetre
Prvi izveštaji sugerišu da je kod novorođenčadi, dece i adolescenata mlađih od 18 godina manja verovatnoća da će imati teški slučaj COVID-19.
