Krpelj – Činjenice i zanimljivosti

Krpelj

Krpelj je parazit velikih divljih i domaćih životinja, a takođe je i prenosioc teških bolesti. Iako nijedna vrsta nije prvenstveno ljudski parazit, neke povremeno napadaju ljude.

Tvrdi krpelji

Dele se na dve velike porodice Ixodidae (šikarni ili tvrdi krpelji) i Argasidae (stajski ili meki krpelji).

Tvrdi krpelji, vezuju se za svoje domaćine i neprekidno se hrane krvlju nekoliko dana tokom svake životne faze. Kada odrasla ženka dobije obrok od krvi, ona se pari, spada sa domaćina i pronalazi odgovarajuće mesto gde polaže jaja i umire.

Iz jaja se izlegu šestonožne larve, kreću se po travi i čekaju da prođe odgovarajući budući domaćin (obično sisar). Miris maslačne kiseline, koji emituju svi sisari, stimuliše larve da padnu na domaćina i pričvrste se za njega. Nakon što se napiju krvlju domaćina, larve se odvajaju i linjaju, postajući osmonožne nimfe. Nimfe takođe čekaju i prikače se na odgovarajućeg domaćina na isti način kao i larve. Nakon što nađu domaćina i napiju se krvi, i one otpadaju, a zatim se linjaju u odrasle mužjake ili ženke. Odrasli krpelji mogu da čekaju domaćina i do tri godine.

Meki (stajski) krpelji

Većina tvrdih krpelja živi u poljima i šumama, ali nekoliko vrsta, poput smeđeg psećeg krpelja (Rhipicephalus sanguineus), su kućne štetočine. Meki krpelji se razlikuju od tvrdih krpelja po tome što se povremeno hrane, polažu nekoliko serija jaja, prolaze kroz nekoliko faza nimfa i nastavljaju svoje razvojne cikluse u kući ili gnezdu domaćina, a ne na poljima.

Životni ciklus krpelja Ixodes scapularis (prenosioca Lajmske bolesti)

Životni ciklus tvrdog krpelja Ixodes scapularis, nosioca bakterije koja izaziva lajmsku bolest kod ljudi, traje dve godine. Jaja se talože u proleće, a larve izlaze nekoliko nedelja kasnije i hrane se jednom tokom leta, obično krvlju malih sisara.

Tvrdi krpelj napada domaćina i pije veliku količinu krvi, a lučenjem neurotoksina (nervnih otrova) ponekad izaziva paralizu ili smrt, i prenosi sledeće bolesti:

  • lajmsku bolest
  • anaplazmozu
  • pegavu groznicu Stenovitih planina
  • Q groznicu
  • tularemiju
  • hemoragijsku groznicu

Meki krpelji su takođe prenosioci bolesti.

Kako izgleda krpelj?

Odrasle jedinke su veličine do 30 mm, ali većina vrsta ima 15 mm ili manje. Mogu se razlikovati od svojih bliskih srodnika, grinja, po prisustvu senzorne jame (Hallerov organ) na krajnjem segmentu prvog od četiri para nogu.

Mogu ili ne moraju da imaju oči. Glava, grudni i zadnji deo čine im jednu celinu.

Krpelj živi oko godinu dana, ali može dostići starost i od pet godina.

Zanimljivosti o krpeljima

U nastavku teksta vam donosimo nekoliko činjenica i zanimljivosti o krpeljima za koje možda do sada niste čuli.

Krpelj nije insekt

Istina je. Krpelji nisu insekti, iako to mnogi misle za njih za njih. Krpelji su zapravo klasifikovani kao paukovi, ili rođaci pauka, škorpiona i grinja. Ako pažljivo pogledate krpelja kada ga nađete, on na neki način podseća na pauka sa četiri para nogu i nedostatkom antena.

Krpelj je mini, vampir iz stvarnog života… On želi da vam sisa krv

Da li ste znali da je krpeljima potreban obrok u vidu krvi da bi preživeli. Krpeljima je neophodna krv za opstanak. Crnonogi krpelji se, hrane krvlju miševa, malih divljih životinja, ptica i ljudi.

Krpelj je pasivni napadač

Odrasli krpelj se može prošetati nekoliko metara u potrazi za hranom.

Krpelji ne skaču i ne lete, oni svoje žrtve ne traže aktivno, već žrtve „nalaze“ njih. Oni se popnu na vrh trave ili grmlja i tu nepomično čekaju da se žrtva približi. Kada životinja ili čovek dotakne krpelja, on se svojim nožicama zakači i pređe na njih, pa traži povoljno mesto na telu gde se mogu svojim oštrim rilcem ubosti u kožu i sisati krv.

Krpelji su takođe ljubitelji pasa

Neke vrste krpelja, poput američkog krpelja i smeđeg krpelja, preferiraju pse kao domaćine. Nažalost, psi su često laka meta kada se igraju u dvorištu ili idu u šetnju po šumovitim predelima. Ako imate psa ili mačku, ne zaboravite da često proveravate da li se krpelj zakačio za njih, posebno nakon šetnje ili igre, i redovno perite posteljinu i plišane igračke.

Kada je u pitanju hranjenje, krpelji to rade veoma dugo

Za razliku od mnogih drugih štetočina, krpelji su prilagođeni da se hrane dugo vremena. Svoje zakrivljene zube zarivaju duboko u kožu domaćina, tako da mogu ostati bezbedno pričvršćeni danima. Važno je napomenuti da je krpeljima obično potrebno 24-48 sati hranjenja pre nego što mogu uspešno preneti infekcije poput Lajmske bolesti, tako da je brzo uklanjanje krpelja ključno.

Rezime

Krpelj može da predstavlja pretnju po naše zdravlje, posebno tokom leta kada ljudi i kućni ljubimci provode više vremena na otvorenom. Međutim, to ne znači da svi moramo da ostanemo u kućnom pritvoru u narednih nekoliko meseci.

Ako planirate da iskoristite toplo vreme za planinarenje, biciklizam, kampovanje ili odlazak u avanturu na otvorenom ove sezone, samo pratite saveta lekara, kako biste sprečili ujede krpelja.

Oni uglavnom podrazumevaju: nošenje garderobe sa dugim rukavima i nogavicama, korišćenje repelentnih sredstava koja odbijaju krpelje, hodajte stazama i što manje groz visoku travu i rastinje i obavezno se prekontrolišite nakon povrataka iz šetnje.

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika

Povezani članci