Lepra – Hronična zarazna bolest koja napada kožu i periferne nerve

Lepra

Lepra ili guba je hronična zarazna bolest koju uzrokuje acidorezistentni bacil „Mycobacterium leprae“.

Čak i danas, izraz “gubavac” se široko koristi u negativnom kontekstu, a to je veoma uvredljivo za stotine hiljada ljudi koji su danas pogođeni ovom bolešću.

Uprkos dugotrajnoj misteriji i stigmi, medicinska zajednica sada shvata da je guba, takođe poznata kao Hansenova bolest, hronična i progresivna zarazna bolest uzrokovana spororastućom bakterijom pod nazivom Mycobacterium leprae (M. leprae).

Ova bakterija napada kožu, oči, sluznicu nosa i periferne nerve (nerve izvan mozga i kičmene moždine). I dok je guba, u stvari, zarazna, nije ni približno toliko prenosiva kao što se mislilo u drevnim vremenima, što znači da izolacija zaraženih nikada nije bila opravdana.

Kako se lepra manifestuje?

Nažalost, obično ne postoje trenutni simptomi lepre koji bi vam ukazali na to da ste se zarazili M. leprae. Umesto toga, može proći najmanje godinu dana da se razviju simptomi, pri čemu većina ljudi pokazuje znake lepre pet do sedam godina nakon zaraze.

Generalno, lepra (guba) pogađa kožu (u obliku osipa, lezija i kvrga) i periferne nerve. Utrnulost, mrlje na koži, gubitak osećaja u rukama i stopalima i slabost mišića su simptomi gubitka perifernih nerava. Simptomi lepre variraju u zavisnosti od toga koliko je bolest uznapredovala. U nekim od najgorih slučajeva, gde se guba ne leči na vreme, može doći do unakaženosti i slepila.

Lepra simptomi

Neki simptomi lepre su:

  • Tačke na koži. Obično se pojavljuju na rukama, nogama ili leđima. Znaju da budu tamnije ili svetlije od normalne kože, ili blago crvene. Ne peku i ne bole, ali mogu postati podignute i formirati čvorove.
  • Bezbolni otok. Javlja se na licu i ušnim školjkama.
  • Problemi sa očima. Osetljivost na svetlost može biti rani simptom. A ako je bolest zahvatila facijalne nerve, refleks treptanja može da se izgubi, što dovodi do suvih očiju, pa čak i slepila.
  • Gubitak kose. Možete izgubiti dlake na obrvama ili trepavicama, kao i kosu.
  • Ukočenost i peckanje. Tačke na koži su utrnule, a može doći do gubitka osećaja, prvo u prstima na rukama ili nogama, a zatim napreduju ka šakama i stopalima. Ponekada se javlja i peckanje.
  • Čirevi na stopalima. Bezbolni čirevi mogu se pojaviti na tabanima.
  • Suva, ispucala koža. Ako je lepra oštetila nerve na koži, to može dovesti do prestanka rada znojnih i lojnih žlezda, što dovodi do suve i ispucale kože na rukama i stopalima.
  • Uvijeni prsti. Vremenom, mali mišići na rukama mogu da postanu paralizovani, a prsti i palčevi mogu da se savijaju.
  • Slabost mišića. Prisutna je slabost mišića u rukama i stopalima.
  • Povreda ekstremiteta. Gubitak osećaja može povećati šanse za povredu usled opekotina, posekotina i destruktivnog pritiska na ruke i stopala.
  • Deformiteti lica. Ako se bolest ne leči, bakterije mogu ući u sluzokožu nosa, što dovodi do unutrašnjih ožiljaka koji mogu izazvati kolaps nosa.
  • Seksualna disfunkcija. Muškarci sa težim oblikom gube često imaju erektilnu disfunkciju i postaju neplodni.

Uzroci i faktori rizika od lepre

M. leprae je sporo rastuća bakterija iza lepre. Ako je imunološki odgovor osobe na bakteriju slab ili se uopšte ne javlja, M. leprae se može širiti kroz kožu, periferne nerve i, ponekad, u dublja tkiva. Na sreću, više od 95 procenata ljudi širom sveta je prirodno imuno na M.

leprae, što lepru čini retkim oboljenjem.

Faktori rizika i uzroci dobijanja lepre su:

  • Život u visokorizičnim područjima. U 2018. godini, 71 odsto slučajeva gde je registrovana lepra, zabeleženo je u jugoistočnoj Aziji. U Amerci i Africi je zabeleženo 15, odnosno 10 odsto novih slučajeva. U međuvremenu, zemlje sa najviše novih slučajeva bile su Indija, Indonezija i Brazil.

U 2017. godini, 14 zemalja prijavilo je najmanje 1.000 novih slučajeva lepre, uključujući: Brazil, Indiju, Indoneziju, Bangladeš, Demokratsku Republiku Kongo, Madagaskar, Mjanmar, Filipine, Mozambik, Etiopiju, Nepal, Nigeriju, Šri Lanku i Tanzaniju.

  • Geni. Smatra se da oni koji obole od lepre imaju gene koji ih čine podložnim infekciji kada su izloženi. Osetljivost na lepru ima tendenciju da se javlja u porodicama, ali obrazac nasleđivanja je još uvek nepoznat.
  • Etnička pripadnost. Ljudi azijskog i pacifičkog porekla imaju povećane šanse da obole od multibacilarne lepre. Za sada, je razlog nepoznat.
  • Godine. Deca su podložnija razvoju lepre nego odrasli. Ali u Evropi i Sjedinjenim Državama, lepra kod dece je i dalje retka.
  • Oslabljeni imunološki sistem. Ljudi sa hroničnim bolestima poput dijabetesa, HIV-a ili srčanim bolestima mogu imati veću verovatnoću da razviju lepru.
  • Kontakt sa armdiljom. Ovo može zvučati čudno, ali pojedinci koji su mazili životinju ili jednostavno proveli vreme na otvorenom u oblasti u kojoj žive oklopnici su pod povećanim rizikom.

Kako se dijagnostikuje lepra?

Da bi dijagnostikovali lepru, lekari traže barem jedan od ovih osnovnih znakova bolesti:

  • Najmanje jedan promenjeni (bledi ili crvenkasti) i utrnuli deo kože
  • Jedan ili više zadebljanih ili uvećanih perifernih nerava gde ste izgubili osećaj
  • Pozitivni rezultati na bakteriološkom testu. Ovde se pravi mali rez na koži ušnih resica, laktova ili kolena i uzima se uzorak. Zatim se uzorak ispituje na prisustvo bakterije

Zatim, da bi se potvrdila dijagnoza lepre, vrši se biopsija kože ili nerva. Za biopsiju kože, uzorak se uzima sa ivica kožnih mrlja da bi se dalje pregledao pod mikroskopom. A za biopsiju nerva, mali komad materijala se ekstrahuje iz zadebljanog perifernog nerva da bi se pažljivije pregledao.

Dok su neki serološki testovi (testovi krvi koji traže antitela) razvijeni da bi se otkrila lepra, trenutno nisu dovoljno pouzdani da bi se na njih mogli oslanjati za dijagnozu.

Guba se javlja u kontinuitetu: neki slučajevi su blagi i pogađaju male delove kože, dok su drugi teži i utiču na mngo veće delove kože. Oni uzrokuju oštećenje nerava i organa što može dovesti do izobličenja. Dok neki lekari i istraživači koriste složeniji sistem za definisanje i kategorizaciju različitih oblika lepre, većina koristi sledeću dvosmernu, pojednostavljenu klasifikaciju.

  • Paucibacilarna lepra (PB). Ova klasifikacija uključuje neodređenu, tuberkuloidnu i graničnu tuberkuloidnu lepru. Pacijenti imaju relativno malo bakterija u koži i nervima. Sa PB leprom, pojedinci najverovatnije imaju pet ili manje zahvaćenih površina kože, iako ih ponekad ima više.
  • Multibacilarna lepra (MB). Pacjenti imaju veliki broj bakterija prisutnih u koži i nervima, a njihovi simptomi su rasprostranjeniji. Oni sa MB leprom obično imaju šest ili više pogođenih područja kože.

Pacijenti mogu iskusiti zadebljanje perifernih nerava i organa, kao što su oči, nos i testisi, a mogu biti uključene i kosti.

Prognoza kod lečenja lepre

Uz oralne antibiotike i brz tretman, lepra je izlečiva. U stvari, većina osoba sa dijagnozom lepre u Evropi i Sjedinjenim Državama ima malo ili nimalo invaliditeta nakon dijagnoze. Pored toga, većina ljudi sa leprom može da nastavi sa normalnim aktivnostima tokom lečenja (ili eventualno se kraćim prekidima).

Ako je pri dijagnozi prisutno nedavno oštećenje nerva, blagovremeni tretman može biti u stanju da poboljša oštećenje ili spreči dalje probleme. Nažalost, ako je oštećenje nerva nastalo godinama pre dijagnoze, oporavak nije moguć i invaliditet postaje trajni.

Ako dođe do značajnog oštećenja nerava, dugoročni plan lečenja uključuje različite zdravstvene radnike. Tu spadaju: lekar, fizioterapeut, oftalmolog i pedijatar. Svi oni mogu pomoći u sprečavanju invaliditeta.

Neki načini na koje se to može postići uključuju:

  • Longete za imobilizaciju i zaštitu određenih nerava od oštećenja
  • Konturna maska za oči noću za zaštitu očiju od sušenja
  • Propisana obuća i ortoze za zaštitu stopala od povreda i ulceracija
  • Procedura oslobađanja tetiva, kao što je oslobađanje fleksora prstiju, kako bi se smanjio pritisak
  • Edukacija o tome kako nadoknaditi nedostatak osećaja bola
  • Česti pregledi ekstremiteta

Koliko traje lepra?

Kada se počne sa lečenjem, obično je potrebno od jedne do dve godine da se potpuno oslobodite bolesti. Međutim, oštećenje nerava ili fizičko izobličenje koje se javlja kao rezultat lepre ne može se izlečiti.

Opcije lečenja i lekovi za lepru

Lepra (guba) je veoma lečiva, pa čak i izlečiva bolest, posebno kada se dijagnostikuje rano pre nego što je došlo do trajnog oštećenja nerava. Evo kako treba lečiti lepru, prema najnovijim smernicama „Svetske zdravstvene organizacije“ iz 2018-e.

Protiv gube se treba boriti kombinacijom tri leka.

Oni se sastoje od:

  • rifampina (Rifadin ili Rimactane)
  • dapsona (Aczone)
  • klofazimina (Lamprene)

Ovaj plan lečenja, koji se naziva terapija više lekova (MDT), propisan je kako bi se sprečila rezistencija na antibiotike. Nakon samo nekoliko doza (koje se obično daju kod kuće) pojedinci postaju neinfektivni.

Lečenje paucibacilarne lepre treba da traje šest meseci. Lečenje multibacilarne lepre trebalo bi da se produži na 12 meseci. Za one koji su otporni na gore navedene lekove, mogu se koristiti alternative kao što su klaritromicin, minociklin ili kinolon, a lečenje može potrajati nešto duže.

Pacjenti sa samo jednom lezijom kože mogu se lečiti jednom dozom antibiotika. Jedna doza rifampicina se takođe preporučuje za svaku odraslu osobu ili dete starije od 2 godine koje je u redovnom kontaktu sa osobom sa leprom. Za razliku od prošlosti, kada je karantin bio jedna od solucija, danas osobama sa leprom nije potrebna izolacija.

Neželjeni efekti MDT-a su uglavnom blagi i privremeni, a ozbiljni neželjeni efekti su retki.

Ovi neželjeni efekti mogu uključivati:

  • Potamnjenje kože
  • Suvu kožu ili njeno ljuštenje

Najbolje se leče analgeticima (kao što su acetaminofen ili ibuprofen) ili kortikosteroidima.

Prevencija lepre

Još uvek nije sasvim poznato kako se guba prenosi, ali se široko veruje da se širi kroz respiratorni trakt. To znači da ljudi mogu dobiti gubu udišući kapljice koje se izbacuju kašljanjem ili kijanjem zaražene osobe. Čak i tada, otprilike polovina obolelih od lepre verovatno se zarazila bolešću ne putem kijanja ili kašljanja, već kroz bliski, produženi kontakt sa zaraženom osobom. Prijavljen je prenos bolesti sa majke na dete tokom trudnoće.

Takođe je moguće dobiti gubu kroz kontakt sa zaraženim armadiljom. Neke od ovih životinja, koje se nalaze u južnim Sjedinjenim Državama, prirodno su zaražene bakterijama koje izazivaju lepru. Iako je rizik od dobijanja lepre od zaraženog armadilja izuzetno nizak, ipak je preporučljivo izbegavati bilo kakav kontakt sa ovim životinjama.

Guba se ne širi seksualnim odnosom ili slučajnim kontaktom, kao što je rukovanje ili sedenje pored osobe koja je zaražena.

Lepra i potencijalne komplikacije bolesti

Čak polovina svih obolelih od lepre ima reakcije na terapiju više lekova.

Simptomi su:

  • Bol i otok na koži i nervima
  • Groznicu
  • Bolove u mišićima
  • Bol i crvenilo u očima

Ove vrste reakcija, međutim, ne znače da se bolest pogoršava ili da lekovi ne deluju. Umesto toga, one su znak da terapija sa više lekova uspeva. Ti simptomi su reakcija tela na sada mrtvu M. leprae koja se zadržava u sistemu. (Može potrajati godinama da se telo potpuno oslobodi svih mrtvih bakterija.)

Neki ljudi doživljavaju ove reakcije i pre nego što je terapija sa više lekova uopšte otpočela. U tim slučajevima, telo reaguje na bakterije koje je sopstveni imuni sistem ubio. Reakcije se mogu pojaviti tokom određenog vremenskog perioda i razlikuju se u zavisnosti od vrste lepre.

Na primer:

  • Oni sa paucibacilarnom leprom mogu doživeti reakcije tipa 1. To su povratne reakcije koje uključuju oticanje ili crvenilo već postojećih lezija.
  • Oni sa multibacilarnom leprom mogu doživeti reakcije tipa 2. Njih karakteriše: groznica (podignuti, crveni, bolni plikovi na koži) i mogući nervni bol i osetljivost. Mogu se javiti i problemi sa zglobovima, zapaljenje očiju i upala testisa.

Bez obzira da li se reakcije javljaju pre ili posle terapije sa više lekova, važno je brzo ih lečiti, jer povećavaju šanse za oštećenje nerava očiju, ruku i stopala. Neke reakcije se mogu lečiti i lekovima koji se izdaju bez lekarskog recepta. Tu spadaju aspirin ili tilenol (acetaminofen), dok je za druge potreban recept za prednizon ili talidomid.

Konačno, moguće je da se recidiv lepre desi 20 godina nakon terapije sa više lekova. Oko 0,8 procenata multibacilarnih pacijenata i između 0,6-3 procenta paucibacilarnih pacijenata doživljavaju relaps. Neadekvatna ili neredovna terapija povećava rizik od recidiva.

Istraživanje i statistika: Koliko je česta lepra?

Svake godine se dijagnostikuje oko 250.000 novih slučajeva lepre u svetu, od kojih se između 100 i 250 javlja u Sjedinjenim Državama.

Najveći procenat pacjenata koji imaju lepru u Sjedinjenim Državama su Azijati i ljudi sa Pacifičkih ostrva.

Slučajevi lepre su zabeleženi u praktično svim državama sveta.

Od 1990-ih godišnje se u Sjedinjenim Državama prijavi oko 200 novih slučajeva gube.

Bolesti koje su povezane sa leporm

Kao što je u tekstu već navedeno, ako se ne leči, lepra (guba) može dovesti do brojnih drugih bolesti i stanja, kao što su:

  • Neuropatija
  • Slepilo
  • Erektilna disfunkcija
  • Gubitak kose
  • Slabost mišića

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika

Povezani članci