Marihuana – Upotreba u medicinske svrhe i svi mogući benefiti i rizici takvog lečenja

Marihuana je droga napravljena od pupoljaka i listova biljke kanabisa. Ovi delovi biljke se suše, a zatim se ili puše kao cigarete ili konzumiraju na druge načine.

Ljudi uzimaju marihuanu da bi promenili stanje svesti ili postigli stanje opuštenosti. Ovo stanje se naziva biti „navaren“, i može se postići na mnogo različitih načina, uključujući: pušenje, isparavanje ili jedenje hrane sa kuvanom marihuanom kao sastojkom.

Pošto marihuana može pomoći u lečenju hroničnog bola i drugih stanja, lek se takođe koristi u medicinske svrhe.

Marihuana se još naziva: trava, vutra…

Kanabis je botanički naziv biljke, a marihuana je naziv za drogu koja se dobija iz biljke. Možete uzgajati kanabis, ali ono što pušite je marihuana.

Iako ne dovodi do zavisnosti na način na koji to čine heroin ili kokain, a mnogi tvrde da njeni maksimumi nisu intenzivniji ili štetniji od onih koje daje alkohol. Marihuana se smatra nelegalnom prema saveznom zakonu Sjedinjenih Država i mnogih zemalja Evrope.

Ali određene države, kao što je Kalifornija (u SAD) ili Holandija (u Evropi) su legalizovale konzumiranje marihuane. Bilo da se radi o medicinskim razlozima ili da je uzimate zato što to volite.

Kako vas marihuana „podiže“? THC u odnosu na CBD

Aktivni sastojci marihuane su hemikalije poznate kao kanabinoidi.

Marihuana sadrži više od 100 kanabinoida, prirodnih jedinjenja koja se nalaze u biljkama i životinjama – čak se javljaju i kod ljudi. Kanabinoidi prisutni u vašem mozgu i celom telu nazivaju se endokanabinoidi. Ove hemikalije igraju važnu ulogu u razmišljanju, pamćenju i senzornoj percepciji, prema američkom „Nacionalnom institutu za zloupotrebu droga“ (NIDA)).

Kanabinoidi koji proizvode efekte marihuane su tetrahidrokanabinol, ili THC, i kanabidiol, ili CBD. THC i CBD deluju na različite neurološke puteve i stvaraju različite fizičke i mentalne reakcije.

THC je, na primer, mnogo psihoaktivniji, što znači da može uticati na način na koji vaš mozak percipira svet oko sebe. Deluje na endokanabinoidni sistem tela i kanabinoid je odgovoran za to da se ljudi osećaju opijeno ili euforično.

THC je ono što ljude čini da se osećaju kao da mogu sve.

CBD ne deluje na iste neurološke puteve. Istraživači veruju da CBD umesto toga deluje na serotoninski sistem mozga. On reguliše: raspoloženje, san, apetit i želju. To može da vas smiri i opusti, a ne da promeni vašu percepciju. Takođe ne utiče toliko na fizičke reakcije.

Količina THC-a i CBD-a u svakoj biljci kanabisa je promenljiva i zavisi od toga kako je uzgajana, pripremljena i skladištena. Što više THC-a biljka ima, to su njeni efekti jači.

Marihuana takođe sadrži stotine drugih hemikalija, a količine variraju od biljke do biljke.

Koje su to dve vrste kanabisa koje se koriste za marihuanu?

Postoje dve glavne vrste biljaka kanabisa koje se koriste za marihuanu: sativa i indica. Svaka proizvodi malo drugačije efekte. Postoje i hibridne biljke koje se uzgajaju da kombinuju ova dva soja.

Moć marihuane da ublaži stres, opusti telo i promeni vašu percepciju čini je popularnom rekreativnom drogom hiljadama godina.

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2016-e, to je najrasprostranjeniji lek na svetu. Procenjuje se da 182,5 miliona ljudi širom sveta ga uzima ili ga je uzimalo u nekom trenutku života.

Ne samo da je lek koji se najviše konzumira na svetu, već se u Sjedinjenim Državama procenjuje da je njegova moć šest ili sedam puta povećana od 1970-ih. Prema studiji objavljenoj u septembru 2017. u „Clinical Dialogues in Neurology“, upotreba se povećava na sličan način i u Evropi.

Od 1995. do 2014. prosečna količina THC-a u marihuani porasla je sa 4 na 12 procenata. Jedna laboratorija iz Bostona analizirala je sadržaj THC-a u proizvodima koje koriste pojedinci koji su učestvovali u njenom istraživanju tokom poslednjih nekoliko godina. Otkrili su u proseku povećanje od 16 do 18 procenata. Ljudi žele više za svoj novac i uzgajivači su reagovali u skladu sa tim.

Zašto se marihuana koristi kao lek i kod kojih bolesti najviše pomaže?

Upotreba marihuane u medicinske svrhe datira nekih 5.000 godina u nazad.

U Sjedinjenim Državama, tokom poslednjih nekoliko decenija, došlo je do povećanja prihvatljivosti upotrebe marihuane za lečenje širokog spektra zdravstvenih stanja.

Pošto kanabinoidi utiču na fizičke i mentalne procese i smatra se da možda neće izazvati štetne efekte lekova koji se izdaju na recept. Ljudi su otkrili da je marihuana korisna u lečenju bola, mučnine i gubitka apetita koji su povezani sa rakom, AIDS-om i drugim bolestima.

Marihuana se pokazala toliko korisnom u tim slučajevima da sada postoji nekoliko lekova na recept odobrenih od strane američke „Uprave za hranu i lekove“ (FDA) koji sadrže kanabis ili sintetički kanabis. Oni su dizajnirani i koriste se za lečenje anoreksije povezane sa AIDS-om i rakom. A FDA je odobrila lek na bazi kanabisa za lečenje napada kod dece sa retkim i teškim oblicima epilepsije.

Sada je legalno koristiti neki oblik marihuane u medicinske svrhe u 46 država SAD.

Studije sugerišu da marihuana koja se koristi u medicinske svrhe može pomoći u lečenju brojnih bolesti ili njihovih simptoma.

Tu spadaju:

• anksioznost
• poremećaji spavanja
• hronični bol
• spastičnost povezana sa multipla sklerozom
• artritis
• Kronova bolest

Pored toga, neki ljudi su koristili marihuanu umesto lekova protiv bolova koji se izdaju na lekarski recept.

Postoji mnogo oblika medicinske marihuane. Može se pušiti, ali se može konzumirati i kao hrana, para, tinktura i u kapsulama.

Istraživači trenutno ispituju njena svojstva, potencijalnu upotrebu i mogući dugoročni efekat njene medicinske upotrebe.

Pošto dugoročni efekti još nisu poznati, trebalo bi da razgovarate sa lekarom pre nego što uključite marihuanu u bilo koji oblik lečenja.

Postoji percepcija da je marihuana prirodna i da nema štetnih toksina ili štetnih efekata, pošto ovaj lek dolazi iz biljke. Ali povećanje eforije i nedostatak regulacije njene proizvodnje znači da nije potpuno bezbedna za upotrebu.

Da li marihuana pomaže u lečenju raka?

Prema „Američkom društvu za rak“, brojne male studije sugerišu da marihuana može pomoći u ublažavanju mučnine i povraćanja povezanih sa hemoterapijom. Kao i kod nervnih i drugih bolova povezanih sa bolešću i njenim tretmanima.

A studija objavljena u septembru 2017. u časopisu „Cancer“ pokazala je da je do četvrtine pacijenata sa rakom prijavilo da koriste marihuanu da bi ublažili fizičke i psihološke simptome svoje bolesti i lečenja. Pacijenti kažu da marihuana može ublažiti mnoge neželjene efekte hemoterapije, uključujući: gubitak apetita, mučninu i bol.

Koje sve vrste marihuane postoje?

Tu spadaju:

• Sativa

Ove biljke su visoke i imaju dugačke, uske listove. Obično se uzgajaju na otvorenom. Pošto ovaj soj sadrži više THC-a, smatra se da biljke sativa imaju više stimulativnog efekta.

• Indica

Ove biljke su niske, imaju šire listove i obično se uzgajaju u zatvorenom prostoru. Smatra se da su biljke indica, koje imaju veći sadržaj kanabidiola, sedativi i da imaju umirujući efekat kada se uzimaju u medicinske svrhe.

• Hibrid

Hibrid je kombinacija biljaka sative i indike i sadrži karakteristike ove dve biljke.

• Konoplja

Ovaj oblik biljke kanabisa se uzgaja za vlakna koja se mogu koristiti za pravljenje užeta i tekstila. Seme, poput semena lana ili čia, sadrži proteine i druge korisne hranljive materije.

Ali ovaj oblik kanabisa vam neće doneti tako visok nivo euforije, kao sativa, indica ili hibridni sojevi. On sadrži više CBD-a nego THC-a (i to veoma male količine THC-a).

Koji su različiti načini na koje ljudi uzimaju marihuanu?

Marihuana se može uzimati na sledeće načine.

• Udisanje dima

Ovom metodom pakujete malu količinu sušenog kanabisa u lulu ili papir za motanje. Zatim ga upalite i udahnete dim, kao kod cigareta.

Iako je pušenje marihuane jeftino, može biti štetno za vaša pluća jer se stvaranjem dima proizvode mnogi drugi toksini.

• Jestivi proizvodi

Možete dodati kanabis u puter ili ulje.

Konzumiranje kanabisa je popularna alternativa pušenju, iako moć jestivih namirnica varira i može izazvati snažne nuspojave koje mogu trajati satima.

Pošto je potrebno vreme da se THC apsorbuje kroz varenje, može proći više vremena da se efekti zadrže i kasnije nestanu.

• Vaporizatori

Da bi marihuana isparila, mala količina sušenog kanabisa ili ekstrakta kanabisa stavlja se u aparat za isparivanje.

Ova opcija vam omogućava da udahnete paru umesto dima. Smatra se da ova metoda može biti manje štetna za pluća od pušenja. Svakako je potrebno više istraživanja na ovu temu.

CBD ulje se pravi ekstrakcijom smole iz biljaka marihuane ili konoplje. Ekstrakcije iz biljaka marihuane su mnogo moćnije i efikasnije od ekstrakata iz biljaka konoplje.

• Tinkture ili sprejevi

Tinktura je koncentrovani oblik medicinske marihuane koja se često meša sa alkoholom, glicerinom ili supstancom koja se zove ulje srednjeg lanca triglicerida (MCT). (MCT se nalazi u kokosovom ulju.)

Možete prskati rastvor ispod jezika. Takođe se može mešati sa vodom ili drugim pićima. Nedostatak korišćenja ove metode je što može biti skup. Tinkture mogu koštati do 60 dolara za malu bocu.

• Flasteri

Flaster može isporučiti marihuanu kroz kožu. Najčešće se nosi na: zglobu, stopalu ili gležnju.

Pojedinačni flasteri obično traju do osam sati.

• Lokalni proizvodi za bolove

 Mogu se koristiti melemi, masti, losioni i ulja.

Zašto je marihuana (uglavnom) ilegalna i gde je legalna?

Upotreba marihuane nije uvek bila nezakonita u Sjedinjenim Državama.

Krajem 19. i početkom 20. veka, lekari širom sveta propisivali su ovu biljku za lečenje: glavobolje, bolova, astme, pa čak i gonoreje. Ali tokom vremena, kako je 20. vek prolazio, Kongres je doneo sve strože zakone koji su na kraju kriminalizovali lek.

Godine 1970-e, usvajanjem „Zakona o kontrolisanim supstancama“, vlada je klasifikovala marihuanu kao drogu sa liste I. To znači, prema vladinoj agenciji za borbu protiv droga, da lek nema medicinsku upotrebu i da je umesto toga supstanca koja ima veliki potencijal za zloupotrebu. Heroin, LSD i ekstazi su takođe droge sa liste I.

Poređenja radi, lekovi iz „Popisa II“, kao što su kokain, OxyContin i Ritalin, su supstance za koje DEA veruje da imaju veliki potencijal za zloupotrebu i tešku fizičku i psihičku zavisnost.

Krajem 70-ih, vlada je počela pomalo da menja svoj tvrdolinijski stav. 1978. godine, FDA je kreirala istraživački program za nove lekove. Dozvoljeno je pojedincima sa ozbiljnim zdravstvenim stanjima koja se mogu ublažiti samo marihuanom da dobiju drogu od vlade. (Program i dalje postoji, ali je od 1992. prestao da prima nove kandidate.)

Kalifornija je 1996. godine postala prva država koja je dozvolila upotrebu marihuane u medicinske svrhe.

Američki „Nacionalni savet državnih zakonodavstava“ (NCSL) i „Nacionalna organizacija za reformu zakona o marihuani“ (NORML; organizacija koja prati razvoj zakona o marihuani) ažuriraju liste koje su države koje oblike droge učinile legalnim. Neke države možda neće legalizovati marihuanu za medicinsku upotrebu, ali su umesto toga legalizovali proizvode sa visokim sadržajem CBD/niskim sadržajem THC-a.

Šta se dešava ako se uzme previše marihuane?

Ne reaguju svi na marihuanu na isti način. Neki ljudi mogu da se osećaju euforično, neki uopšte ne osećaju ništa, a drugi možda imaju iskustvo koje ne bi voleli da ponove.

Pre nego što upotrebite medicinsku marihuanu, važno je da razgovarate sa svojim lekarom o svim zdravstvenim stanjima koja imate. Takođe bi trebalo da razgovarate sa lekarom o istoriji upotrebe alkohola i droga.

Marihuana, posebno u velikim dozama (sa visokim sadržajem THC-a), može dovesti do: mučnine, napada panike, pa čak i psihoze. Takođe može izazvati halucinacije i paranoju.

Kakva će biti reakcija zavisi i od načina na koji konzumirate marihuanu.

Nema izveštaja da je neko umro od upotrebe marihuane. Ali uvek možete da preterate. Uvek je najbolje da vaš lekar odredi terapiju ako uzimate medicinsku marihuanu.

U proseku, potrebno je 30 do 60 minuta nakon uzimanja marihuane kao jestivog proizvoda da bi se osetili efekti i oni znaju da traju i do 10 sati. A sa druge strane, potrebno je samo nekoliko sekundi ili minuta da se oseti naduvanost kada pušite marihuanu.

Vaš odgovor na lek, zavisi od nekoliko faktora.

To uključuje:

• Koliko ste bili hidrirani?
• Šta ste jeli?
• Da li ste bili uznemireni ili ste iskusili druge intenzivne emocije pre nego što ste uzeli lek?
• Da li ste pili alkohol?
• Kolika je bila doza?
• Koliko dugo koristite lek?
• Da li ti je to bilo prvi put da uzimate marihuanu?
• Kako ste je konzumirali?

Ne samo da možete uzeti previše, već možete uzeti i pogrešnu vrstu. Postoji vrsta sintetičke marihuane, koja se razlikuje od marihuane farmaceutske, koja je hemijski veoma bliska biljnom kanabisu, ali je projektovana da bude mnogo snažnija i psihoaktivnija. Sintetička marihuana se može prodavati kao biljna, ali je zapravo potpuno hemijska i može dovesti do smrtnih slučajeva.

Šta marihuana može da učini mozgu i telu?

Lek može izazvati sledeće kratkoročne efekte:

• Loša kratkoročna memorija
• Oštećena sposobnost vožnje ili rada sa mašinama
• Anksioznost
• Povećan broj otkucaja srca
• Smanjeno rasuđivanje i donošenje odluka
• Panika ili akutna psihoza (kod visokih doza)

Marihuana kada se koristi duži vremenski period ili u velikim dozama može izazvati sledeće štetne efekte:

• Hronični bronhitis i drugi respiratorni problemi
• Niži IQ i druga kognitivna oštećenja
• Povećan rizik od šizofrenije i psihoze kod onih koji su predisponirani na ova stanja
• Zavisnost

Prema američkoj „Nacionalnoj alijansi za mentalne bolesti“, vaš rizik od razvoja šizofrenije i psihoze raste kako se povećava vaša upotreba. Rizik se takođe povećava ako u mladim godinama počnete da koristite marihuanu.

THC i CBD takođe mogu uticati na način na koji jetra metaboliše određene druge lekove.

THC smanjuje količinu leka koji cirkuliše u krvi, što lek čini manje efikasnim.

Smatra se da ima ovaj efekat na:

• Klozapin
• Duloksetin
• Naproksen
• Ciklobenzaprin
• Olanzapin
• Haloperidol
• Hlorpromazin

CBD radi suprotno. Deluje na dva druga enzima jetre na način koji može povećati količinu leka u vašem sistemu. Jedan od ovih enzima pomaže u metabolizmu oko 25 procenata svih lekova koji se izdaju na lekarski recept. Drugi enzim metaboliše mnoge antidepresive i opioide poput kodeina.

Lekovi na koje CBD može uticati su:

• Benzodiazepini
• Ciklosporin
• Antihistaminici
• Atorvastatin i simvastatin
• Triciklični antidepresivi
• Antipsihotici
• Beta blokatori
• Opioidi

Da li marihuana izaziva zavisnost?

Upotreba marihuane može, u određenim okolnostima, dovesti do zavisnosti od droge. Međutim izgleda da ne stvara zavisnost kao alkohol ili heroin. Procenjuje se da će oko 9 odsto korisnika marihuane postati zavisno od nje. Taj broj se penje na oko 17 odsto među onima koji počnu da koriste marihuanu kao tinejdžeri.

Nasuprot tome, procenjuje se da 32 odsto ljudi može postati zavisno od duvana, a 17 odsto od heroina.

Ali stručnjaci smatraju da zavisnost možda ne izaziva samo hemijski sastav marihuane. Najverovatnije postoje i drugi društveni i psihološki faktori kada osoba postane zavisna od droge.

Kakve efekte marihuana ima na mozak?

U zavisnosti od vaših godina, doze i koliko je redovno koristite, marihuana utiče na mozak, kako trenutno tako i tokom vremena.

Populacija koja može imati najizraženije efekte su mladi ljudi.

Oni koji počnu da koriste marihuanu u mladosti mogu biti izloženi većem riziku od dugoročnih efekata na razmišljanje i pamćenje. To je zato što marihuana utiče na region mozga odgovoran za izvršno funkcionisanje, koji se poslednji razvija. Izvršno funkcionisanje se odnosi na procese koji se odnose na: donošenje odluka, rešavanje problema, planiranje i pamćenje.

Jedna studija je pokazala da su tinejdžeri koji su počeli da puše između 14 i 22 godine, ali su prestali sa 22,  imali znatno više kognitivnih poteškoća od onih koji nisu. Druga studija je otkrila da su odrasli koji su počeli da puše marihuanu pre 17. godine pokazali značajne nedostatke kod verbalne veštine, pamćenja i apstraktnog zaključivanja.

Kako pušenje trave utiče na pluća?

Istraživanja su pokazala da dugotrajno pušenje može negativno uticati na respiratorni sistem.

Pošto marihuana sadrži neke od istih toksina i kancerogena kao i duvan, redovni korisnici mogu iskusiti:

• Hronični bronhitis
• Kašljanje
• Otežano disanje
• Povećanu proizvodnju sluzi
• Smanjenu funkciju pluća

Pušač i duvana i marihuane može imati ove simptome, ali oni mogu nestati ako prestanete da pušite.

Da li ste u riziku da dobijete rak pluća od pušenja trave?

Dok marihuana koja se puši ima sličan profil toksina kao i duvan, studije sugerišu samo malu povezanost između pušenja kanabisa i raka pluća. Tako da je malo verovatno da ćete imati rak pluća kao rezultat pušenja samo marihuane.

Velika analiza hiljada slučajeva raka pluća, objavljena u februaru 2015. u „Međunarodnom žurnalu za rak“, otkrila je da između povremenih pušača marihuane i pušača nije bilo statistički značajne razlike u riziku od razvoja raka pluća.

Kako marihuana utiče na srce?

Marihuana može povećati broj otkucaja srca, a mala je šansa da može dovesti do ozbiljnijih kardiovaskularnih problema.

Nakon što pušite marihuanu, vaš otkucaj srca se povećavaju za 20 do 100 procenata. Ovaj efekat može trajati do tri sata.

Povećanje broja otkucaja srca bi moglo da učini korisnike kanabisa podložnijim srčanim udarima od onih koji ga ne koriste. Međutim, potrebana su dodatna istraživanje na ovu temu.

Veza između hipertenzije i upotrebe marihuane je jača. Studija objavljena u avgustu 2017. u „European Journal of Preventive Cardiology“ pokazala je da što duže ljudi koriste marihuanu, veća je verovatnoća da će imati visok krvni pritisak.

Koliko dugo marihuana ostaje u vašem sistemu?

Iako efekti marihuane obično traju samo nekoliko sati, THC može ostati u telu danima ili čak nedeljama.

Ali što više koristite lek, duže se može zadržati.

Jednokratna upotreba otkriva se testovima urina do tri dana kasnije.  Ako ste teški, hronični korisnik, lek se može otkriti do 30 dana nakon upotrebe.

Da li trudnice smeju da uzimaju marihuanu?

Sve veći broj žena, posebno onih mlađih od 24 godine koristi marihuanu tokom trudnoće. Žene su otkrile da marihuana može pomoći u lečenju mučnine, anksioznosti i stresa koji prate trudnoću.

Ali marihuana se može preneti novorođenčadi kroz placentu, baš kao i drugi lekovi za koje se žene upozoravaju da ih izbegavaju dok su trudne.

Dakle, koji su tačno rizici?

Glavne studije koje su se bavile upotrebom marihuane u trudnoći sugerišu da deca majki koje konzumiraju marihuanu tokom trudnoće mogu imati negativne kognitivne efekte.

Ove studije su otkrile da su deca čije su majke koristile marihuanu tokom trudnoće bila izložena većem riziku od poteškoća sa pažnjom, pamćenjem i kontrolom impulsa kasnije u detinjstvu. Ta deca, takođe  imaju veću verovatnoću da će sama kada odrastu koristiti marihuanu.

Ključni zaključak je da dolazi do uticaja na mozak deteta. I nijedna studija do sada nije ukazala na bilo kakvu korist korišćenja marihuane u trudnoći.

Pored toga, ove velike studije mogu biti zastarele. Sprovedene su u vreme kada lek nije bio toliko moćan, a glavni način konzumiranja je bilo pušenje. Sadržaj THC-a se eksponencijalno povećao tokom godina, a ljudi više konzumiraju marihuanu kao hranu, koja ima jači efekat.

Pošto nije sasvim jasno kako upotreba može da utiče na decu majki koje konzumiraju lek tokom trudnoće ili dojenja, „Američki koledž

akušera i ginekologa“ ne odbrava upotrebu marihuane u tom periodu.

Majke koje razmišljaju o korišćenju marihuane tokom trudnoće takođe se mogu suočiti sa još jednom neželjenom komplikacijom Konzumiranje marihuane kao leka tokom trudnoće smatra se zloupotrebom dece u najmanje 24 države u SAD.

Upozorenja u vezi sa marihuanom

Kao i alkohol i druge droge, marihuana može ugroziti vašu sposobnost da vozite, rukujete mašinama ili obavljate bilo koju aktivnost koja zahteva od vas da budete budni i skoncentrisani.

Prema izveštajima „Denver posta“ iz 2017-e godine, broj fatalnih saobraćajnih nesreća povezanih sa upotrebom marihuane naglo je porastao u Koloradu otkako ju je država legalizovala marihuanu 2012-e godine. Ovaj broj je rastao svake godine.

Takođe je bilo izveštaja o tome da su deca imala negativne efekte nakon što su slučajno jela hranu namenjenu odraslima. Ako nameravate da jestivu marihuanu držite u kući, uverite se da je na mestu gde deca ne mogu da je pronađu.

• Droge koje se najčešće koriste
• Aloe Vera
• Dijabetes tip 2 – sve o bolesti
• Dijabetes tip 1 i 2 – razlike
• Lek za bol u grudima