Menopauza – Sve neophodne informacije na jednom mestu

Menopauza nastaje kada žena prestane da ima menstruaciju, najčešće između 45-e i 55-e godine. Dijagnoza se postavlja ukoliko žena nije imala menstruaciju 12 meseci. Prelazak iz premenopauze u postmenopauzu može trajati do 10 godina.

Perimenopauza je period koji prethodi menopauzi. Obično počinje nekoliko godina pre menopauze, uglavnom u ranim četrdesetim.

Postmenopauza je razdoblje nakon menopauze. Smatra se da je žena u tom periodu nakon što je prošlo najmanje godinu dana od poslednjeg menstrualnog krvarenja.

Tokom ovih godina, nivoi hormona estrogena, progesterona i testosterona opadaju. Menopauza se može veštački izazvati uklanjanjem jajnika ili hemoterapijom.

Menopauza i perimenopauza simptomi

Iskustvo svake žene sa menopauzom je jedinstveno. Žena može imati sve ili samo neke od ovih simptoma sa različitim nivoima intenziteta. Glavni simptomi su talasi vrućine i noćno znojenje. To su iznenadni osećaj toplote koji dolazi iznutra, izazivajući crvenilo u licu i gornjem delu trupa, ubrzan rad srca i obilno znojenje. Ponekada, žene se toliko oznoje, da moraju da promene posteljinu.

Posle ovog „toplog talasa“ žena može da oseća blagu groznicu i hladnoću. Istraživači pretpostavljaju da su talasi vrućine uzrokovani promenama u hipotalamusu, koji reguliše temperaturu.

Smanjenje i fluktuacija nivoa hormona takođe mogu uzrokovati:

• Povećanje telesne težine i sporiji metabolizam
• Promene raspoloženja, uključujući simptome depresije i anksioznosti koji takođe mogu biti uzrokovani životnim dobom
• Probleme sa spavanjem, takođe zbog noćnog znojenja, depresije ili anksioznosti
• Gubitak kose, slabe nokte, suve oči i usta i probleme sa kožom
• Seksualne probleme. Promena hormona može izazvati pad libida, suvoću vagine i bol pri penetraciji
• Probleme sa memorijom, ali i poremećaje sna, depresiju i valunge
• Genitourinarni sindrom menopauze (GSM), koji uključuje suvoću genitalija, iritaciju, seksualnu disfunkciju i urinarne probleme

Nove smernice za lečenje genitourinarnog sindroma menopauze iz 2020-e godine

„Severnoameričko društvo za menopauzu“ (NAMS) je ažuriralo i proširilo novi stav o lečenju GSM. Poslednje smernice su objavljene 2013. godine i nisu uključivale trenutne medicinske tretmane, kao što su: intravaginalni dehidroepiandrosteron (DHEA), lek ospemifen koji se uzima oralno, vaginalni umetak niske doze estradiola, kao i laserske terapije.

Smernice upozoravaju da, iako mnoge od ovih terapija nisu pokazale oštećenje endometrijuma, moraju se uraditi dugoročne studije da bi se stvorila prva slika.

Uzroci i faktori rizika koji mogu uticati na vreme menopauze

Sledeći faktori mogu uticati na početak menopauze:

• Žene koje su rodile i žene koje su provele mesece isključivo dojeći manje je verovatno da će doživeti rani početak menopauze.
• Uklanjanje jajnika (hirurška menopauza), otkazivanje jajnika usled hemoterapije i genetski ili endokrini problemi će dovesti do menopauze.
• Žene koje puše ili imaju određena medicinska stanja, kao što su autoimune bolesti, problemi sa štitnom žlezdom ili lupus, imaju veći rizik od rane menopauze.

Perimenopauza i menopauza: u čemu je razlika?

Perimenopauza se javlja pre potpunog početka menopauze, obično kada je žena u četrdesetim godinama, a tranzicija može trajati i do 10 godina. Nepravilni ciklusi su uobičajeni u perimenopauzi. Razlike između ciklusa, kraći ciklusi, pa lakši ili teži ciklusi, pa čak i propušteni ciklusi mogu biti deo perimenopauze. Začeće deteta u perimenopauzi je moguće, ali nije verovatno.

Kako se dijagnostikuje menopauza?

Dijagnoza menopauze se vrši naknadno. Žene su u stanju da potvrde da su dostigle ovu prekretnicu nakon što su je prešle. To znači da ste klasifikovani kao da ste dostigli menopauzu ili da ste u postmenopauzi nakon što ste više od godinu dana (12 uzastopnih meseci) bez menstruacije. Dok većini žena nije potrebna nikakva vrsta testa za dijagnozu kada uđu u ovu fazu srednjeg životnog doba,

PicoAMH Elisa je dijagnostički alat koji može otkriti status menopauze. On je od pomoći ženama koje su zabrinute za plodnost ili su u opasnosti od ranog otkazivanja jajnika.

Trajanje tranzicije menopauze

Perimenopauza je podeljena u dve faze:

• Rana perimenopauza je kada vaš menstrualni ciklus počinje da postaje nepredvidljiv. U periodu od nekoliko meseci, menstruaciju će kasniti nedelju dana ili više od uobičajenog ciklusa.
• Kasna perimenopauza se javlja kada počnete da prolazi po dva meseca između ciklusa. Ceo ovaj proces može početi 8 do 10 godina pre menopauze.

Najvažnije istraživanje menopauze: Studija zdravlja žena širom nacije (SVAN)

Od 1994. godine, istraživači koji učestvuju u „Studiji o zdravlju žena širom nacije“ (SVAN) pratili su simptome menopauze (od rane perimenopauze do postmenopauze) kod više od 3.000 žena. Tako su stvorili najveću i najdugotrajniju studiju na ovu temu.

Četiri najvažnija otkrića do sada su:

• Većina simptoma, kao što su „talasi vrućine“, suvoća vagine, promene raspoloženja i problemi sa spavanjem, obično ne smetaju sve do kasne faze perimenopauze.
• Žene navode da vežbanje izaziva talase vrućine, ali ponekad „monitori vrućine“ ne signaliziraju unutrašnju toplotu koju žene prijavljuju.
• Valovi vrućine koji ometaju san mogu izazvati depresiju.
• Hormonske promene izazivaju povećanje telesne težine.

Lečenje simptoma menopauze

Mnogi simptomi menopauze se mogu lečiti ili barem kontrolisati, bilo kroz lekove, alternativnu medicinu ili promene načina života. Vaš lekar može da prilagodi tretmane posebno za vas.

Takođe, ako planirate da uzimate bilo kakve suplemente ili vitamine, obratite se svom lekaru. Neki od njih mogu da ometaju dejstvo lekova koje trenutno uzimate.

Opcije za lekove

Ovde spadaju:

• Antidepresivi
• Klonidin (Catapres)
• Dehidroepiandrosteron (DHEA)
• Gama aminobuterna kiselina (Gabapentin)
• Hormonska supstituciona terapija (HRT ili HT), uključujući bioidentične hormone i male doze estradiola
• Ospemifen (Osphena)

Alternativne i komplementarne terapije

Neke od alternativnih terapija koje se preporučuju su:

• Akupunktura
• Hipnoterapija
• Joga
• Meditacija

Promene životnog stila, korišćenje vaginalnih hidratantnih sredstava i lubrikanata, prestanak pušenja, intenzivnije i redovnije vežbanje, ishrana koja promoviše zdravlje kostiju i sadrži kalcijum i vitamin C. Sve su ovo primeri zdravog načina života, koji će uticati da ostanete zdravi i doživite duboku starost.

Rizici od poremećaja raspoloženja se povećavaju u srednjim godinama

Depresija tokom perimenopauze nije dobijala veliku pažnju sve do poslednjih godina. (Poremećaji raspoloženja se dešavaju češće tokom perimenopauze nego posle menopauze.)

Ali podaci iz „Studije o zdravlju žena širom nacije“ (SVAN), objavljene u „Psihološkoj medicini“, primećuju da je kod žena u perimenopauzi i menopauzi, rizik od depresije kod onih koje nikada nisu iskusile depresiju ranije bio oko 28 procenata, a 59 procenata za one koji su ranije imale depresiju.

„Severnoameričko društvo za menopauzu“ i „Radna grupa za žene i poremećaje raspoloženja Nacionalne mreže centara za depresiju“ su 2018-e godine objavili prve smernice za procenu i lečenje ovog poremećaja. „Međunarodno društvo za menopauzu“ je takođe podržalo ove smernice.

Kontroverza oko upotrebe hormonske terapije za lečenje simptoma menopauze

Postoji komplikovana veza između hormonskih tretmana, poznatih kao terapija zamene hormona (HRT) ili hormonska terapija (HT), i raka dojke.

Rani rezultati ispitivanja hormonske terapije „Inicijative za zdravlje žena“ sugerišu da su žene koje su uzimale estrogen plus progestin imale nešto veći rizik od razvoja raka dojke. Ali žene koje nisu imale matericu imale su nešto manji rizik. Posle više od 10 godina i mnogo sveobuhvatnih studija kasnije, nijanse se bolje razumeju.

Stručnjaci se slažu da je za većinu žena u redu da se koristi hormonska terapija za kontrolu umerenih do teških simptoma menopauze, kao što su, talasi vrućine, sve dok se lečenje započne u roku od 10 godina od menopauze ili pre 60-e godine.

Opšti saveti „Severnoameričkog društva za menopauzu“, „Američkog društva za reproduktivnu medicinu“ i drugih grupa je da koristite najnižu dozu u najkraćem vremenskom periodu.

Svačiji profil rizika je jedinstven, zato razgovarajte sa svojim lekarom šta bi bilo najbolje za vas.

Menopauza i potencijalne komplikacije

Glavna karakteristika perimenopauze i menopauze je pad nivoa hormona kao što je estrogen, a sa tim i pad mnogih zaštitnih efekata estrogena. Kako nivo estrogena opada, možete doživeti druge komplikacije.

Ovde pre svega spadaju:

• Poremećaji raspoloženja

Kao što je gore opisano, rizik od depresije je veći kod žena u menopauzi. Čak i kod onih koje nikada ranije nisu imale ovaj poremećaj raspoloženja.

• Dobijanje na težini

Ne samo da imate tendenciju da nagomilate kilograme, već se i distribucija masti menja, pri čemu se većina taloži oko vašeg stomaka. Ovo može povećati rizik od dijabetesa tipa 2, hipertenzije, srčanih bolesti i nekih vrsta karcinoma.

• Metabolički sindrom

Vaše šanse za razvoj metaboličkog sindroma (kombinovanog stanja koje uključuje visok krvni pritisak, masnoće na stomaku, visok holesterol i šećer u krvi), rastu za 38 procenata nakon menopauze.

• Poremećaji spavanja

Žene u menopauzi mogu imati probleme sa spavanjem. Već smo govorilio o ovoj temi, ali nedostak sna je izuzetno bitan za zdravlje. Takođe su izložene riziku od opstruktivne apneje u snu.

Istraživanje i statistika: Kada dolazi do menopauze?

Na red dolaze statistički podaci vezani za menopauzu.

• Srednja starost za menopauzu je 51 godina.
• Žene žive barem jednu trećinu svog života nakon menopauze.
• Žene često ulaze u menopauzu otprilike u istom uzrastu kao i njihove majke.
• 95 odsto žena doživi poslednju menstruaciju između 45-e i 55-e godine.

Menopauza i vežbanje. Preporuke za fitnes se menjaju u srednjim godinama

Uz mnogo toga i fitnes rutina mora da se menja sa godinama. Trening će možda morati da se prilagodi vašem zdravstvenom stanju, godinama, nivou hormona… Neophodno je da ojačate i istegnete mišiće i generalno da više pokrećete svoje telo.

Ako nemate iskustva potražite proverenog fitnes trenera ili savete i vežebe možete naći na nebrojano „Youtube kanala“. Svakako ne zaboravite da se dobro zagrejete pre treninga i da odradite makar 10-nominutno istezanje nakon što završite sa vežbanjem.

7 zabavnih načina da ostanete zdravi srednjim godinama

Stručnjaci se slažu da je redovno vežbanje ključno u srednjim godinama. Benefiti su da: štiti vaše srce, jača kosti, popravlja raspoloženje, san, smanjuje težinu i još mnogo toga. To svakako ne znači da morate da se prijavite za sledeći maraton.

Evo zabavnih načina da ostanete u kondiciji:

• Šetajte pet do šest dana u nedelji. Počnite polako i postepeno povećavajte distancu. Ako pritom imate aktivnog partnera, manju decu ili psa sigurno će vam brže proći vreme.
• Intervalni trening visokog intenziteta (HIIT) poboljšava snagu gornjeg dela tela.
• Vodeni aerobik i hodanje u vodi. Ova aktivnost sa je dobra za vaše zglobove i eliminiše strah od pada.
• Golf utiče na snagu i fleksibilnost i ima dodatni bonus izazivanja meditativnog stanja uma.
• Vežbajte snagu za izgradnju mišićne mase.
• Ples sagoreva kalorije i poboljšava vaše raspoloženje.
• Joga povećava snagu i fleksibilnost.

Borba protiv masnoće na stomaku u menopauzi i gojenje u srednjim godinama

Ta tvrdoglava rezervna guma oko vašeg trupa duguje svoje postojanje padu hormona, što zauzvrat usporava vaš metabolizam. Broj kilograma na vagi se povećava, a salo migrira sa bokova i butina na stomak.

Oduprite se negativnim promenama uz ove savete:

• Vežbajte redovno. Fokusirajte se na aerobik najmanje 150 minuta nedeljno i trening snage dva ili više puta nedeljno. Ako uđete u kolotečinu vežbanja ili počne da vam bude dosadno, pomešajte to sa različitim aktivnostima ili vežbajte sa prijateljima da biste bili na pravom putu.
• Manje sedite, a više stojte. Pokušajte sa stojećim stolom.
• Kada jedete, kontrolišite svoje porcije i jedite tri obroka dnevno. Ne jedite kasno uveče i imajte zdrave grickalice za taj kasnopopodnevni „napad gladi“.
• Birajte zdrave nezasićene masti. Smanjite hranu u restoranima i hranu za poneti, koja je puna nezdravih masti, soli i šećera.
• Vodite računa da imate zdrav san noću. (Nedovoljno sna budi hormone gladi.)
• Smanjite stres, koji može dovesti do nezdrave ishrane.
• Ako vas muči menopauza ili imate neki drugi zdravstveni problem, razgovarajte sa svojim lekarom ili nutricionistom.

Menopauza i povezane bolesti

Rana menopauza može biti izazvana histerektomijom, uklanjanjem ili otkazivanjem jajnika, pušenjem i određenim zdravstvenim problemima. Isključivo dojenje i porođaj mogu sprečiti rani početak.

Kada uđete u fazu postmenopauze, druge promene u vašem telu osim pada estrogena mogu povećati rizik od drugih ozbiljnih problema kao što su: povećanje krvnog pritiska, LDL („lošeg“) holesterola i triglicerida.

Bolesti i stanja koja mogu da budu povezana sa menopauzom su:

• Bolest srca
• Osteoporoza. Da bi se smanjio gubitak koštane mase, vaš lekar može da vam prepiše lekove za osteoporozu, kalcijum i vitamin D.
• Urinarna inkontinencija. Novo istraživanje pokazuje da HT može pomoći u prevenciji UTI kod starijih žena.
• Problemi prilikom seksualnog odnosa. Neke žene u postmenopauzi doživljavaju suvoću vagine ili bol pri penetraciji.

Dok menopauza ne izaziva nužno rak, vaš rizik od razvoja raste sa godinama. Žene koje prolaze kroz menopauzu kasnije u životu (nakon 55. godine) suočavaju se sa većim rizikom od razvoja raka dojke i materice zbog dužeg životnog izlaganja estrogenu. Rizik od raka jajnika je takođe blago povećan.

• Šta je ovulacija i sve što trebate da znate o njoj
• Uticaj hormona na kožu
• Lajmska Bolest i sve što treba da znate o njoj
• Kontracepcija – 10 činjenica
• Endometrioza