Oksitocin je hormon koji proizvodi hipotalamus, a izlučuje ga hipofiza. Igra važnu ulogu kod porođaja (tako što ojačava vezu majke i bebe), ali takaođe pomaže i kod muške reprodukcije. Takođe je povezan sa: empatijom, poverenjem, seksualnom aktivnošću i izgradnjom odnosa.
Ponekad se naziva i „hormonom ljubavi“, jer se nivoi oksitocina povećavaju tokom grljenja i orgazma. Takođe može imati koristi kao tretman za niz stanja, uključujući: depresiju, anksioznost i probleme sa crevima.
Žene obično imaju više nivoe od muškaraca.
Pregled sadržaja:
Kratke činjenice o oksitocinu
U najkraćim cratama, najvažniji podaci o oksitocinu su:
- Oksitocin se proizvodi u hipotalamusu i oslobađa tokom seksa, porođaja i laktacije da bi pomogao reproduktivnim funkcijama.
- Utiče na to da, kada dođe vreme, materica počne da se kontrahuje, a beba sklizne u porođajni kanal.
- Ima fizičke i psihološke efekte, uključujući uticaj na društveno ponašanje i emocije.
- Oksitocin se propisuje kao lek iz akušerskih i ginekoloških razloga i može pomoći pri porođaju.
- Istraživanja pokazuju da može koristiti ljudima sa: poremećajem autističnog spektra (ASD), anksioznošću i sindromom iritabilnog creva (IBS).
Šta je oksitocin?
Oksitocin je neurotransmiter i hormon koji se proizvodi u hipotalamusu. Odatle se transportuje do hipofize gde se izlučuje.
On igra važnu ulogu u ženskim reproduktivnim funkcijama, od seksualne aktivnosti do porođaja i dojenja. Stimulacija bradavica pokreće njegovo oslobađanje.
Tokom porođaja, oksitocin povećava pokretljivost materice, izazivajući kontrakcije u mišićima materice. Kako grlić materice i vagina počinju da se šire zbog porođaja, oslobađa se oksitocin. Ovo proširenje se povećava kako dolazi do daljih kontrakcija. Interesantno je da u periodu nakon rođenja bebe, a neposredno pre forimiranja posteljice, organizam sadrži optimalni nivo oksitocina.
Oksitocin ima i značanje društvene funkcije. On utiče na ponašanje vezano za stvaranje grupnih sećanja, društveno prepoznavanje i druge društvene funkcije.
Ovaj „hormon ljubavi“ igra bitnu ulogu u uspostavljanju socijalnih odnosa, društvenih veza i ponašanja, kao štu su na primer briga i empatija.
Oksitocin kao lek
Oksitocin se koristi kao lek koji se izdaje na lekarski na recept. Pod medicinskim nadzorom, injekcija oksitocina se ponekad koristi za pokretanje porođajnih kontrakcija ili njihovo jačanje tokom porođaja, a pomaže u smanjenju krvarenja nakon porođaja. Neželjeni efekti uključuju ubrzan rad srca i neobično krvarenje.
Ako se previše oksitocina isporuči prebrzo, to može dovesti do rupture materice.
Oksitocin se takođe može dati da bi se materica kontrahovala i kontrolisalo krvarenje nakon porođaja.
Može se medicinski koristiti za izazivanje prekida trudnoće.
Da li se sa pravom naziva „ljubavni hormon“?
U 2012, istraživači su izvestili da su ljudi u prvim fazama romantične veze imali veći nivo oksitocina u poređenju sa slobodnim samcima. Ovi nivoi su postojali najmanje 6 meseci.
Utvrđeno je da seksualna aktivnost stimuliše oslobađanje oksitocina, a čini se da ima ulogu i u erekciji i orgazmu. Razlog za to nije u potpunosti shvaćen, ali kod žena može biti da povećana pokretljivost materice može pomoći spermatozoidima da stignu do svog odredišta. Neki naučnici veruju da postoji korelacija između koncentracije oksitocina i intenziteta orgazma.
A šta je sa uticajem oksitocina na vezu?
Istraživači su do svojih nalaza došli tako što su analizirali rezultate ispitivanja na dve grupe odraslih. Jednu grupu činilo je 75 parova iz Sjedinjenih Država, dok je drugu grupu činilo 148 pojedinaca iz Norveške koji su imali romantičnog partnera.
Učesnici u studiji su zamoljeni da razmisle o svom partneru i o tome kako žele da se njihov partner poveže s njima u vezi.
Nivoi oksitocina ispitanika su mereni pre i posle zadatka razmišljanja.
Ustanovljeno je da su učesnici koji su osetili jaku ličnu investiciju u svoju vezu pokazali povećanje nivoa oksitocina, što dodatno podržava ulogu oksitocina u društvenom povezivanju.
Međutim, istraživači su otkrili zanimljiv rezultat kada su istovremeno procenjivali nivoe oksitocina kod partnera.
Među parovima u kojima je jedan partner bio više zainteresovan za vezu od drugog, kod tog zaljubljenijeg partnera je bio veći porast nivoa oksitocina kada je razmišljao o svojoj vezi.
Istraživači sugerišu da ovo pojačano povećanje oksitocina može biti pokušaj da se ponovo izgradi veza.
I koji je zaključak o tome šta radi oksitocin?
On najverovatnije podstiče pažnju i motivaciju da se brine za vezu i njen kvalitet, kaže koautor studije.
Oksitocin možda neće moći da ‘popravi’ loše veze
Međutim, postoji ograničenje za pokušaje oksitocina da popravi vezu. Među parovima čija je veza išla ka raspadu, partner koji je više ulagao u tu vezu nije pokazao značajno povećan porast nivoa oksitocina.
Sve u svemu, autori veruju da njihovi nalazi podržavaju teoriju „identifikujte i investirajte“ u odnosu na romantične veze, pri čemu mozak identifikuje ranjivu vezu i pokušava da je ojača.
Smatramo da nam posmatranje oksitocina na ovaj način može pomoći da razumemo zašto on igra ulogu u drugim vrstama međuzavisnih društvenih odnosa, kao što su: nove romanse, veze majke i deteta…
Ideja je da su emocionalno važni odnosi, posebno kada su ti odnosi ranjivi, pokretači sistema oksitocina.
Oksitocin i emocije
Kada oksitocin uđe u krvotok, utiče na matericu i laktaciju, ali kada se oslobodi u određenim delovima mozga, može uticati na emocionalno, kognitivno i socijalno ponašanje.
Jedan pregled istraživanja oksitocina navodi da uticaj hormona na „prosocijalna ponašanja“ i emocionalne reakcije doprinosi opuštanju, poverenju i psihološkoj stabilnosti.
Takođe se čini da oksitocin u mozgu smanjuje reakcije na stres, uključujući anksioznost. Ovi efekti su primećeni kod mnogih vrsta sisara.
Hormon je opisan kao „važna komponenta složenog neurohemijskog sistema koji omogućava telu da se prilagodi veoma emotivnim situacijama“.
Da li je to tako baš tako jednostavno?
2006. godine, istraživači su izvestili o tome da su otkrili više nivoe oksitocina i kortizola među ženama koje su imale „praznine u društvenim odnosima“ i negativnije odnose sa svojim primarnim partnerom. Svi učesnici su primali hormonsku terapiju (HT) nakon menopauze.
Studije na životinjama su otkrile visok nivo stresa i oksitocina kod majmuna koji su bile odvojeni od drugih majmuna. Međutim, kada su majmuni dobili doze oksitocina, nivoi anksioznosti, srčanog stresa i depresije su opali. To sugeriše da stres povećava unutrašnju proizvodnju hormona, dok doze koje se dobijaju spolja mogu pomoći u smanjenju stresa.
Jasno je da delovanje oksitocina nije jednostavno.
Studija objavljena 2013. godine upozorava da će oksitocin verovatno imati opšte, a ne specifične efekte, i da je malo verovatno da će sam oksitocin uticati na „složene mentalne procese koji su specifični za društvenu spoznaju“. Autori takođe ističu da će spremnost za saradnju verovatno biti vođena anksioznošću na prvom mestu.
Ipak, čini se da je oksitocin povezan sa društvenim ponašanjem, uključujući brigu o majci, vezu između parova, seksualno ponašanje, socijalno pamćenje i poverenje.
Efekti oksitocina na ponašanje
Uzimanje oksitocina kroz sprej za nos omogućila je istraživačima da posmatraju njegove efekte na ponašanje.
U 2011 godini, istraživanje objavljeno u „Psychopharmacology“ otkrilo je da intranazalni oksitocin poboljšava samopercepciju u društvenim situacijama i povećava osobine ličnosti kao što su toplina, poverenje, altruizam i otvorenost.
U 2013 godini, studija objavljena u „PNAS-u“ sugerisala je da oksitocin može pomoći da muškarci ostanu verni svojim partnerkama, aktiviranjem centara za nagrađivanje u mozgu.
Istraživači su 2014. godine objavili nalaze u časopisu „Emotion“ sugerišući da su ljudi intenzivnije videli izraze emocija na licu drugih nakon što su primili oksitocin kroz sprej za nos.
Oksitocin se može uzimati injekcijama ili preko spreja za nos, ali naglašavamo da to može da bude prilično opasno, kao i kod bilo kojih drugih lekova. Naručito ako ga uzimate na svoju ruku i bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Sprej za nos se najčešće koristi u medicinskim studijama psihijatrijskih efekata, pošto ovaj način omogućava oksitocinu da lakše i brže putuje iz krvotoka u mozak nego što to slučaj sa injekcijama.
Psihijatrijska terapija
Oksitocin je predložen kao mogući tretman za socijalnu fobiju, autizam i postporođajnu depresiju.
Naučnici su predložili da bi to moglo pomoći u poboljšanju međuljudskog i individualnog blagostanja i da bi moglo imati primenu za ljude sa nekim neuropsihijatrijskim poremećajima.
Veruju da bi to moglo biti od koristi ljudima koji izbegavaju društvenu interakciju, i onima koji doživljavaju konstantan strah i nemogućnost da veruju drugima.
Deca sa autizmom mogu imati koristi od oksitocina, kažu neki naučnici. U 2013 godini, jedna mala studija je sugerisala da nivoi oksitocina u mozgu utiču na to kako dece percipiraju niz društvenih i nedruštvenih događaja. Studija na 13 učesnika sa autizmom otkrila je da nakon udisanja oksitocina, pacijenti pokazuju jače interakcije sa vršnjacima i prijavljuju veće osećanje poverenja.
Oksitocin takođe može igrati ulogu u upravljanju besom. Istraživanja su pokazala da su određeni polimorfizmi gena za receptor oksitocina (OKSTR) povezani sa povećanom tendencijom da se ljutito reaguje na određene situacije.
Posebno se čini da razlike u ekspresiji OKSTR gena utiču na regulaciju odnosa između alkohola i agresivnog ponašanja.
Benefiti od oksitocina
Čini se da oksitocin povećava oslobađanje prostaglandina E2 (PGE2) u ćelijama koje oblažu creva. Ovo pomaže u podsticanju regeneracije kod crevnih povreda i zaštiti od takvih povreda.
Ako se ovo potvrdi, oksitocin bi mogao biti korisna terapija za sprečavanje povreda creva izazvanih hemo-radioterapijom i mogao bi se koristiti za lečenje sindroma iritabilnog creva (IBS).
Oksitocin i mogući rizici
Uloga oksitocina je složena i nije je lako odrediti.
Iako se čini da poboljšava povezivanje unutar zajednice, može takođe da podstakne formiranje „unutrašnjih grupa“, što dovodi do zavisti, predrasuda i eventualno agresije.
Učesnici u studiji iz 2014. godine češće su lagali u korist drugih u istoj grupi nakon što su primili oksitocin. Nalazi bi, kažu istraživači, mogli pomoći u „pružanju uvida u to kada i zašto se saradnja pretvara u korupciju“.
Potrebno je više istraživanja da bi se razumela složenost oksitocina i kako on tačno deluje na naš mozak.
