Pankreas je organ koji je deo i digestivnog sistema i endokrinog sistema.
Probavni sistem, koji razlaže hranu na sitne komponente koje se zatim apsorbuju u telo, pored pankreasa čine i brojni organi, uključujući:
- usta
- jednjak
- stomak
- tanko crevo
- debelo crevo
Endokrini sistem je skup mnogih različitih endokrinih žlezda, kao što su:
- štitna žlezda
- testisi i hipofiza, koje izlučuju hormone direktno u krvotok.
Pregled sadržaja:
Pankreas – anatomija
Pankreas se nalazi u gornjem levom delu stomaka, iza stomaka i blizu duodenuma (dvanestopalačno crevo), prvog dela tankog creva.
Organ je dugačak od 16 do 23 cm u proseku i težak je oko petine kilograma.
Izgleda nekako poput slatkog krompira, pankreas se sastoji od glave i vrata, cevastog tela i uskog šiljastog repa.
Pankreas sadrži cevastu strukturu koja se naziva glavni pankreasni kanal, koji prolazi od repa do glave organa.
Žučni kanal žučne kese ulazi na vrh glave pankreasa da bi se povezao sa glavnim kanalom pankreasa. Spojeni kanali izlaze iz glave pankreasa i spajaju se na dvanestopalačno crevo.
Neki ljudi imaju i dodatni kanal pankreasa, ponekad poznat i kao kanal Santorini, koji se povezuje sa drugim delom dvanestopalačnog creva.
Šta radi pankreas?
Vaš pankreas ima dve glavne odgovornosti:
- Pomaže telu da vari hranu i
- Pomaže u regulisanju šećera u krvi
Više od 95 procenata mase pankreasa čine ćelije i tkiva koja proizvode sokove pankreasa koji sadrže digestivne enzime poput:
- amilaze
- lipaze
- elastaze
- nukleaza
Svaki od ovih enzima razgrađuje određenu vrstu supstance.
Amilaza razgrađuje ugljene hidrate, lipaza razgrađuje masti, a elastaza razgrađuje proteine.
Pankreas izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz jetre. To je egzokrina funkcija ovog organa.
Skupovi ćelija nazvani Langerhansova ostrvca čine veći deo ostatka pankreasa. Ovi klasteri ćelija oslobađaju insulin, glukagon i druge hormone direktno u krvotok, pomažući u kontroli nivoa šećera u krvi u telu.
Možete li živeti bez pankreasa?
Da. Samo oni sa rakom pankreasa, teškim slučajevima pankreatitisa ili drugim bolestima pankreasa suočavaju se sa mogućnošću da moraju da žive bez njega.
U tim slučajevima uklonio bi se celokupan pankreas i propisali bi vam lekove koji bi vašem telu mogli da pomognu u obavljanju funkcija kojima je prethodno upravljao pankreas. Bez pankreasa biste razvili dijabetes i postali zavisni od injekcija insulina da regulišete nivo šećera u krvi. Ali ovaj postupak, koji se naziva pankrektomija, retko se radi, a češće se uklanja samo deo pankreasa.
Pankreas i dijabetes, kakva je veza između njih?
Pankreas oslobađa insulin u krvotok nakon što jedete. Ovaj hormon pomaže vašem telu da apsorbuje šećer u krvotok, tako da ga možete koristiti za energiju.
Dijabetes se razvija jer postoje problemi sa ćelijama insulina u pankreasu ili sposobnošću pankreasa da proizvodi insulin.
Kod dijabetesa tipa 1, imunološki sistem vašeg tela počinje da napada ćelije u pankreasu koje stvaraju insulin, što znači da ne možete da proizodite hormon. Dijabetes tipa 1 se često razvija u detinjstvu.
Kod dijabetesa tipa 2, koji se obično razvija kod ljudi u četrdesetim ili pedesetim godinama, vaša pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili ima problema sa njegovim stvaranjem.
Kod obe vrste dijabetesa, šećer u krvi ne može ući u ćelije da bi se koristio za energiju. Kao rezultat, šećer ostaje u krvotoku i može prouzrokovati oštećenja određenih tkiva, živaca i bubrega, pa čak i do slepila.
Dijabetesom se može kontrolisati injekcijama insulina. Vežbanje, gubitak težine i zdravija ishrana mogu vam pomoći da upravljate nivoom šećera u krvi tako da vam insulin možda neće trebati.
Nije jasno šta tačno uzrokuje dijabetes tipa 1, ali istraživači misle da genetika, životna sredina i možda čak i virusi mogu igrati određenu ulogu. Prekomerna težina, gojaznost i neaktivnost, kao i dijabetes u porodici, neki su od faktora rizika za dijabetes tipa 2.
Da li dijabetes uzrokuje karcinom pankreasa?
Ako imate dijabetes, automatski ne rizikujete da dobijete karcinom pankreasa, ali postoje slučajevi u kojima može postojati veza između njih dvoje.
Neka istraživanja su otkrila da je dijabetes tipa 2 tokom pet ili više godina povezan sa dvostrukim povećanjem rizika od raka pankreasa. Druga istraživanja sugerišu da ako prvi put razvijete dijabetes posle 50. godine, to može biti simptom bolesti.
Naučnici i dalje pokušavaju da potvrde da li dijabetes dovodi do karcinoma ili karcinom dovodi do dijabetesa. Može biti da rak kod nekih ljudi ometa kako funkcioniše pankreas i zbog toga stvara dijabetes, a kod drugih dijabetes stvara zapaljiva stanja koja na kraju postaju kancerogena.
Ali broj ljudi koji imaju i dijabetes i rak je redak. Studije su procenile da će samo 1 do 2 procenta ljudi sa nedavno razvijenim dijabetesom razviti rak za tri godine. Nasuprot tome, 20 do 30 posto karcinoma pankreasa uzrokuje pušenje.
Sam rak pankreasa je retkost, procenjuje se da predstavlja 3,2 procenta svih novih slučajeva raka u Evropi i Sjedinjenim Državama.
U 2017. godini 53.670 ljudi je razvilo rak pankreasa, a 43.090 ljudi je umrlo od bolesti u Americi, prema „Nacionalnom institutu za rak“.
Simpotomi kod karcinoma pankreasa
Rak pankreasa izaziva brojne simptome:
- Bol u gornjem delu stomaka
- Žutica (požutela koža i oči)
- Tamni urin i bleda stolica
- Gubitak apetita
- Slabost ili ekstremni zamor
Mogućnosti lečenja karcinoma pankreasa uključuju:
- Operaciju
- Hemoterapiju
- Ciljanu terapiju karcinoma lekovima
- Terapiju zračenjem
Šta uzrokuje pankreatitis?
Pankreatitis se javlja kada se pankreas upali. Mali žučni kamenci koji se zaglave u kanalu pankreasa i hronična upotreba jakog alkohola dva su najčešća uzroka pankreatitisa.
Pankreatitis često uzrokuje simptome, poput:
- bolova u stomaku
- groznice
- slabosti i mučnine
i uglavnom se rešava u roku od nekoliko dana bolničkim lečenjem.
