Polen je cvetni prah koji se nalazi u prašnicima cveta. Ukus i boja polena zavise od biljke od koje potiču.
Kako klimatske promene čine sezone polena dužim i nepredvidivijim, ljudi koji su alergični na njega se suočavaju sa svakodnevnim zdravstvenim problemima.
Ali da bismo rešili bilo koji problem, prvo moramo da ga razumemo. Hajde da istražimo šta je tačno polen, zašto uzrokuje da ljudi kijaju i kako tehnologija praćenja prisustva polena u vazduhu omogućava zdravstvenim radnicima da obezbede efikasnu prevenciju za simptome koje alergija na polen izaziva.
Pregled sadržaja:
Šta je polen?
Polenova zrna su naučno poznata kao ‘mikrogametofiti’ i odgovorna su za proizvodnju muških polnih ćelija. Ona pronalaze put do ženskih delova istih biljaka, što na kraju dovodi do oplodnje.
Drugim rečima, oprašivanje je prirodan način da se biljke razmnožavaju i stvaraju potomstvo za sledeću generaciju. Seme sadržano u polenovom zrnu nosi genetski kod potreban za proizvodnju nove biljke.
Koje sve vrste polena postoje?
Obično kategorišemo polen u vazduhu na tri glavna tipa:
- Polen drveća. Sezona polena drveća može početi već krajem februara i trajati do juna. Glavni „krivci“ su: brest, hrast, jasen, breza…
- Polen trava. Sezona polena trave obično dostiže svoj vrhunac u kasno proleće i rano leto.
- Polen korova. Njegova sezona nastupa u kasno leto i tokom jeseni. Polen korova, posebno u obliku polena ambrozije, negativno utiče na mnogo ljudi.
Šta sadrži polen i zbog čega izaziva takve reakcije?
Nije nužno šta tačno sadrže polenova zrna, već njihova mala veličina i sposobnost da napadnu i iritiraju naše disajne puteve zbog čega ovi alergeni izazivaju tako snažnu reakciju.
Slično drugim alergenima, kada ljudi sa sezonskim alergijama udišu polen, njihov imuni sistem to identifikuje kao pretnju i reaguje oslobađanjem histamina u krvotok kako bi se borio protiv uljeza. Ovo često pokreće nerve u nosu da izazovu kijanje u pokušaju da se izbace čestice koje napadaju.
Takođe alergija na polen izaziva i druge simptome kao što su:
- curenje iz nosa
- suzne oči
- kašalj
Možete li da se vidi polen i kako on izgleda?
Golim okom posmatrano polen je fina i praškasta žuta supstanca. Međutim, pojedinačna zrna se obično mogu posmatrati samo pod mikroskopom, jer je veličina izuzetno mala (poput pramena ljudske kose).
Kako se polen kreće?
Polen obično pomeraju insekti, vetar i voda. Kod sezonskih alergija posebno su važna zrna polena koja se kreću uz vetar, jer putuju u velikim količinama.
Biljke mogu istovremeno da ispuste milijarde zrna, što je prirodni metod kojim se osigurava da dođu do ženskih biljaka.
Podaci o polenu i preduzimanje akcija za osobe koje pate od alergija
Tradicionalne metode merenja koncentracije polena u vazduhu su prilično ograničene. Stanice za hvatanje polena rade tako što se vreli vazduh duvaju na lepljive filmske trake i zahtevaju da neko ručno broji zrna polena pod mikroskopom. Ovo znači da često postoji kašnjenje od 1-3 dana u izveštavanju i da ne postoji mogućnost tačnog predviđanja.
Pored toga, pošto stanice mogu da izveštavaju samo o koncentraciji polena u vazduhu na njihovoj tačnoj lokaciji, nema dostupnih podataka o oblastima između stanica.
Proizvodnja polena je visoko lokalizovana zbog brojnih faktora kao što su:
- tip vegetacije
- topografija
- klima
Dakle, polen izmeren u stanici možda neće biti relevantan da se daju precizni podaci o količini polena na nekoj lokaciji koja se nalazi čak i na maloj udaljenosti od mesta gde je mereno.
Gde možete da se informišete o koncentraciji polena u vazduhu?
BreezoMeter sajt prevazilazi ograničenja tradicionalnog izveštavanja o polenu koristeći više izvora podataka, uključujući:
- mape zemljišnog pokrivača
- satelitske slike
- informacije o vremenu
- podatke sa stanica za praćenje
Svi ovi podaci se kombinuju da bi se došlo do najpreciznijih informacija o koncentraciji polena u vazduhu.
Korišćenjem univerzalnog indeksa polena, BreezoMeter takođe standardizuje izveštavanje kako bi naglasio lični rizik za različite kategorije ljudi koji su alergični na osnovu: polena trave, korova, drveća i 15 različitih biljnih vrsta na koje ljudi mogu da budu osetljivi.
Ovo omogućava personalizovane uvide u količine polena fokusirane na zdravlje i preporuke za lečenje alergija u najbitnijim trenucima.
Ovde se pre svega misli na:
- kada da uzimate lekove
- kada da izbegavate aktivnosti na otvorenom
- kada je najbolje da putujete i u kojim mestima je manji rizik da ćete da imate alergijsku reakciju
Vreme i klima igraju ogromnu ulogu kada je u pitanju predviđanje koncentracije polena i kontrolisanje sezonskih alergija. Pošto klimatske promene čine sezone polena nepredvidivijim, mogućnost praćenja lične izloženosti polenu postala je neverovatno važna i dragocena, pre svega zbog prevencije od alergijskih reakcija.
