Polne bolesti ili polno prenosive bolesti obično se prenose sa jedne osobe na drugu seksualnim kontaktom. Većina ih je prilično uobičajena i mogu relativno lako i efikasno da se leče – posebno u ranim fazama.
Neke polne bolesti su uglavnom benigne, ali neke mogu dovesti do teških komplikacija bez adekvatnog lečenja.
Kod HIV-a postoje i drugi načini da se prenese. Na primer, ova polno prenosiva infekcija se može širiti upotrebom nesterilizovanih igala (veoma često kod narkomana ili čak usled neadekvatnog lečenja, doduše ove je zaista retko), kao i seksualnim kontaktom.
Niko nije imun na polne bolesti i svako potencijalno može da se zarazi, bez obzira na seksualnu orijentaciju ili higijenske standarde pojedinca. Mnoge polno prenosive bolesti se mogu širiti nepenetrativnom seksualnom aktivnošću.
U daljem tekstu ćemo da govorimo o najčešćim polno prenosivim bolestima, metodama prevencije kao i kada se preporučuje da posetite lekara i da započnete sa lečenjem.
Pregled sadržaja:
Hlamidija
Hlamidija je posledica infekcije Chlamydia trachomatis. To je uobičajena infekcija koja se može širiti analnim, vaginalnim i oralnim seksom. Takođe se može da pređe na bebu tokom porođaja.
Hlamidija obično ne izaziva nikakve simptome, ali može dovesti do neplodnosti i drugih komplikacija, ako se pacjent ne leči na vreme. Lako je izlečiva ranim tretmanom.
Ako se simptomi ipak jave, oni mogu uključivati:
- promenu vaginalnog iscedka
- peckanje tokom mokrenja
- bolno pražnjenje ili krvarenje iz anusa
Ukoliko se hlamidija proširi na jajovode, onda mogu da se pojave simptomi poput:
- bolnog seksualnog odnosa
- bola u donjem delu stomaka
- krvarenja između menstrualnih perioda
- mučnine ili groznice
Hlamidija takođe može da utiče na rektum, ukoliko se javi kao rezultat analnog seksa ili se širi iz drugog dela tela.
Ovo može dovesti do:
- rektalnog bola
- rektalnog krvarenja
- rektalnog iscedaka
Simptomi će se obično pojaviti oko 7-21 dan kasnije.
Stidne vaši
Stidne vaši (pubične vaši, picajzle) su insekti (paraziti).
One se obično vežu za stidne dlake.
Hrane se ljudskom krvlju i veoma brzo razmnožavaju. Iako uglavnom žive u genitalnoj regiji (u okolini penisa ili vagine), mogu se naći i na drugim delovima tela (brada i dlake ispod pazuha, pa čak i na obrvama i trepavicama, kosmatom delu grudi ili na delu glave obraslom kosom).
Veoma su male (1 mm) i teško ih je videti, ali ćete verovatno da osetite svrab u oblastima gde se nalaze.
Prva faza u životnom ciklusu je pojava jaja. Ova faza traje oko 6–10 dana. Nakon izleganja, stidne vaši će izgledati kao minijaturni rakovi. Potrebna im je krv da prežive i žive oko 2-3 nedelje. U poslednjih nekoliko dana ženke će položiti više jaja, a ciklus će se nastaviti.
Stidne vaši se kao i ostale polne bolesti mogu širiti tokom bliskog fizičkog kontakta, uključujući seksualni kontakt. Mogu se prenositi i preko deljenja zajedničkih peškira ili posteljine. Međutim, one se ne mogu širiti preko daske od WC-a.
Za uklanjanje stidnih vaši u predelu genitalija, možete da primenite 1% rastvor permetrina ili neki sličan proizvod (po preporuci lekara). Oni su dostupni u slobodnoj prodaji i ima ih u većini apoteka. Neophodno je precizno pratiti uputstva sa pakovanja, da ne bi došlo do iritacije kože ili nekih drugih potencijalnih problema.
Ako se stidne vaši nalaze u kosi ili u blizini očiju, pacjent će najverovatnije morati da uzme lek na recept.
Genitalni herpes
Genitalni herpes je uobičajena polna bolest (polno prenosiva infekcija) koja može izazvati razvoj ranica na genitalijama.
On pogađa kožu, grlić materice i genitalije, kao i neke druge delove tela.
Dva tipa virusa mogu izazvati genitalni herpes:
- herpes simpleks 1 (HSV-1), koji obično izaziva oralni herpes
- herpes simpleks 2 (HSV-2), koji obično uzrokuje genitalni herpes
HSV-1
Obično pogađa usta. Može se širiti pljuvačkom ili ako postoji ranica povezana sa herpesom oko usta druge osobe. Može preći na genitalnu oblast tokom oralnog seksa.
HSV-2
Može uticati na genitalnu oblast, analno područje i usta. Prenosi se: vaginalnim, oralnim i analnim seksom.
Herpes se ne može širiti preko pribora za jelo, daske za WC, bazena, sapuna ili posteljine. Međutim, ako osoba koja je zaražena dodirne deo tela gde je prisutan herpes, a zatim dodirne drugi deo tela, herpes se može proširiti na to područje.
Herpes obično ostaje u stanju mirovanja i mnogi ljudi nikada neće razviti simptome.
Glavni simptomi su: plikovi oko usta, anusa ili genitalnog područja. Ovi plikovi mogu da puknu, uzrokujući bolnu ranu kojoj je potrebno nedelju dana ili duže da se zaceli.
Neki simptomi početne infekcije mogu da budu:
- groznica
- bolovi u telu
- otok limfnih čvorova
Pojedini ljudi nikada nemaju simptome, neki imaju samo početno izbijanje, a nekima se ponavljaju.
Prvi napad je obično najteži, ali ljudi sa kompromitovanim imunološkim sistemom – zbog, na primer, HIV-a – imaju veći rizik da uopšte dožive teže simptome. Herpes takođe može povećati šanse za zarazu ili prenošenje HIV-a.
Mnogi ljudi imaju polne bolesti, a da to ne znaju. Lekari preporučuju redovne kontrole, posebno ako ste imali seks sa novim partnerom.
Trenutno ne postoji lek za herpes, ali lekovi mogu pomoći u ublažavanju nekih simptoma bolesti. Antivirusni lekovi mogu pomoći u sprečavanju širenja herpesa.
Nošenje kondoma neće u potpunosti sprečiti prenošenje herpesa.
Hepatitis B
Hepatitis B može izazvati dugotrajnu infekciju i dovesti do oštećenja jetre. Jednom kada osoba dobije ovaj virus, on može ostati u njenoj spermi, krvi i drugim telesnim tečnostima.
Prenos je moguć preko:
- seksualnog kontakta
- korišćenja nesterilne opreme (u bolnicama, tetoviranje, pirsinzi…)
- deljenja četkica za zube, brijača, makaza za nokte sa zaraženom osobom
- kroz slučajne povrede (ubodi, posekotine…)
- ostvarivanjem direktnog kontakta sa krvlju zaražene osobe ili otvorenim ranama
Ova infekcija može preći sa majke na bebu tokom trudnoće ili porođaja. Međutim, lekar može da primeni određene metode lečenja, da bi sprečio da se ovo desi.
Sve dok bradavice nisu napuknute, rizik od prenošenja virusa kroz majčino mleko je zanemarljiv, prema „Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti“ (CDC).
Ljudi koji imaju veći rizik od dobijanja hepatitisa B treba da pitaju svog lekara o vakcini, koja može da pruži određenu zaštitu. Međutim,
vakcina možda neće obezbediti dugotrajan imunitet, a pacjentu će možda trebati dopunske (buster) doze za kontinuiranu zaštitu.
Trihomonijaza
Trihomonijaza spada u polne bolesti i uzrokuje je Trihomonas vaginalis. Veća je verovatnoća da će se zaraziti žene.
Kod žena, najverovatnije će uticati na vaginu. Kod muškaraca, infekcija se može razviti u uretri.
Do prenosa najlakše može doći seksom. Ono što može da bude zabrinjavajuće je da za razliku od većine polno prenosivih bolesti, ovaj parazit može da preživi oko jedan sat na peškirima, odeći, vešu, kupaćem kostimu, pa se bolest može preneti i bez seksualnog kontakta.
Mnogi ljudi neće imati nikakve simptome. Ako se simptomi pojave, oni mogu uključivati:
- neobično pražnjenje
- bol tokom mokrenja
- bol tokom ejakulacije
- bol ili nelagodnost tokom seksa
Trihomonijaza takođe može dovesti do komplikacija u trudnoći i povećati šanse za zarazu i prenošenje HIV-a.
Lekar (ginekolog) može da prepiše lekove (antibiotike), ali oba partnera moraju da idu na lečenje ili se infekcija može vratiti. Žene bi trebalo da koriste i dopunsku lokalnu vaginalnu terapiju (vaginalete).
Bez lečenja, ova bolest može trajati mesecima ili godinama.
HIV virus
Virus humane imunodeficijencije ili HIV je virus koji napada imunološki sistem tela i može se širiti seksualnim kontaktom (između ostalog).
HIV virus čini osobu koja je zaražena sklonijom određenim drugim infekcijama. Ljudi sa HIV-om su u većem riziku da ih zaraze druge polne bolesti. Bez lečenja, ova osetljivost na infekciju se pogoršava i može dovesti do komplikacija opasnih po život.
Kada osoba ima HIV, virus će biti prisutan u njenim telesnim tečnostima, uključujući: spermu, krv, majčino mleko, vaginalne i
rektalne tečnosti. Ako ove tečnosti dospeju u telo druge osobe, ta osoba se takođe može zaraziti HIV-om.
Do ovoga može da dođe:
- seksualnim kontaktom
- deljenjem igala
- kontaktom sa kožom (koja ima ranice)
- porođajem i dojenjenjem
Lečenje može smanjiti količinu virusa prisutnog u telu na nivo koji se ne može detektovati. To ukazuje da je količina virusa u krvi toliko mala da se analizama krvi ne može otkriti. To takođe znači da se ne može širiti na druge ljude.
Osoba sa HIV-om koji se ne može detektovati mora da nastavi da prati svoj plan lečenja tačno onako kako je lekar propisao da bi nivo virusa u krvi bio nizak.
Neki drugi načini za sprečavanje prenošenja HIV virusa su:
- korišćenje kondoma ili druge zaštitne metode kontracepcije tokom vaginalnog ili analnog seksa
- uzimanje profilakse pre izlaganja, to je lek koji može pomoći u prevenciji HIV-a kod ljudi koji su izloženi virusu
- nemojte nikada da delite bilo kakve igle sa nekim
- koristite rukavice i pažljivo odložite oštre predmete, na primer kada radite u zdravstvenim ustanovama
- ograničavanje broja seksualnih partnera
Humani papiloma virus (HPV virus)
Humani papiloma virus (HPV) se odnosi na grupu virusa (više od 150) koji utiču na kožu i sluzokožu, kao što su: grlo, grlić materice, anus i usta. Postoje različite vrste, a neke predstavljaju veći rizik od drugih.
HPV virus spada u veoma česte polne bolesti. Pogađa oko 79 miliona ljudi samo u Sjedinjenim Državama. Skoro svako ko je seksualno aktivan imaće HPV u nekom trenutku svog života, osim ako nije primio vakcinu da bi ga sprečio.
Mnogi ljudi nemaju simptome, ali u ovim slučajevima je i dalje moguće da se virus širi.
Neki tipovi HPV-a mogu dovesti do genitalnih bradavica.
HPV virus takođe može povećati rizik od raka grlića materice i raka grla.
HPV se može širiti putem:
- vaginalnog i analnog seksa
- oralnog seksa
- kontakta koža na kožu
- porođaja (sa majke na bebu), mada je to jako retko
Vakcinacija može pomoći u sprečavanju prenošenja HPV-a.
Molluscum contagiosum
Molluscum contagiosum je zarazna virusna infekcija kože koja je obično benigna.
i odrasli i deca mogu da se zaraze. Lekari ga klasifikuju u polne bolesti kada se javi kod odraslih, ali ne i kod male dece.
Kod odraslih, prenošenje se obično dešava:
- kontaktom koža na kožu
- tokom seksualne aktivnosti
- preko odeće i predmeta za ličnu higijenu
Simptomi su male, okrugle izbočine i udubljenja na koži. Kvrga ili kvrge obično nestaju bez lečenja, ali to može potrajati i ostaju zarazne dok su prisutne.
Neki načini njihovog uklanjanja uključuju uzimanje određenih lekova na recept, nanošenje hemikalija, električne struje ili njihovo zamrzavanje. Najbolji rezultati se postižu mehaničkim uklanjanjem promena: iglom, skalpelom, kiretom, a zatim se nastale erozije premazuju jodom. Može se primeniti i krioterapija, terapija radiotalasima.
Korišćenje kontracepcije može pomoći u sprečavanju prenošenja virusa. Svako ko ima virus treba pažljivo da opere ruke nakon što dodirne zahvaćeno područje kože, kako bi sprečio širenje virusa na drugi deo tela ili drugu osobu.
Šuga
Šuga je kožna zaraza koje se razvija zbog Sarcoptes scabiei (grinja). Može izazvati pojavu osipa nalik bubuljicama bilo gde na telu.
Prvi put kada pacjent ima šugu, simptomi se mogu pojaviti nakon 2-6 nedelja izlaganja. Ako ponovo ima šugu, simptomi se mogu pojaviti 1-4 dana nakon izlaganja. Šuga se može proširiti pre nego što osoba i sazna da je ima.
Prenos se obično dešava kontaktom koža na kožu i zbog deljenja predmeta za ličnu higijenu, kao što su peškiri i posteljina.
Lekar može da prepiše lokalne kreme koje ubijaju grinje. Dok pacjent ima šugu, trebalo bi da izbegava kontakt koža na kožu sa drugim ljudima. Kada se izleči, trebalo bi da dekontaminiraju sve lične predmete, uključujući svu posteljinu i odeću.
Sifilis
Sifilis uzrokuje bakterija Treponema pallidum. To je potencijalno ozbiljna infekcija i neophodno je rano lečenje da bi se sprečila trajna oštećenja i dugoročne komplikacije.
Obično postoje četiri faze. U prvoj fazi, osoba može primetiti okruglu, čvrstu ranu na mestu infekcije, obično oko: genitalija, anusa, rektuma ili usta. Ovo uglavnom traje 3–6 nedelja.
Rana možda ne bude vidljiva, jer je često bezbolna i može biti skrivena, na primer, u vagini.
Bakterije se mogu širiti u bilo kom trenutku tokom infekcije. Sifilis takođe nekda ume da pređe sa majke na bebu tokom trudnoće.
U sekundarnoj fazi može da dođe do:
- osipa koji ne svrbi, i pojave grubih, braonkastih ili crvenih mrlja na dlanovima ili tabanima
- lezija na mukoznim membranama (sluzokoži) – usta, vagina ili anus
- otoka limfnih čvorova
- gubitaka kose
- glavobolja
- gubitaka težine
- bolova u mišićima
- umora
- groznice
U latentnoj fazi, simptomi nestaju, ali bakterije ostaju u telu i mogu nastaviti da izazivaju štetu.
U tercijarnoj fazi, komplikacije opasne po život mogu uticati na: mozak, nervni sistem, oči, srce i nekoliko drugih organa. Simptomi u ovoj fazi će zavisiti od toga koji deo tela zahvata sifilis.
Jedini način da se potvrdi da li je sifilis prisutan ili ne je testiranje. Ako je rezultat pozitivan, osoba koja je inficirana treba da obavesti svog seksualnog partnera ili partnere, a i oni treba da potraže savet lekara.
Simptomi će se pojaviti u proseku oko 21 dan nakon prenosa bakterije, ali može proći između 10 i 90 dana da se pojave.
Gonoreja
Gonoreja spada u uobičajene polne bolesti i uzrokuje je bakterija Neisseria gonorrhoeae. Veoma je zarazna i, bez lečenja, može dovesti do komplikacija opasnih po život.
Gonoreja se može širiti tokom: oralnog, vaginalnog ili analnog seksa. Ako osoba koja je zaražena dodirne inficirani deo tela, a zatim svoje oko, gonoreja takođe može dovesti do konjuktivitisa.
Ova infekcija može da pređe sa majke na bebu tokom porođaja.
N. gonorrhoeae uspeva u toplim, vlažnim delovima tela, kao što su: vagina, penis, usta, rektum i oko. Ova infekcija se može širiti tokom seksualnog kontakta.
Često nema simptoma, ali ukoliko se pojave, mogu uključivati:
- bol tokom mokrenja i učestalo mokrenje
- vaginalni sekret neprijatnog mirisa
- oticanje genitalija
- bol tokom seksa
- krvarenje između menstruacija
Ako utiče na rektum, to može dovesti do:
- analnog svraba
- bola tokom pražnjenja creva
Infekcija koja se javlja kao rezultat oralnog seksa može dovesti do pekućeg bola u grlu i otečenih limfnih čvorova.
Kod žena, infekcija može dovesti do inflamatorne bolesti karlice. U međuvremenu, muškarci mogu doživeti upalu epididimisa (cev u kojoj se čuva sperma). Obe bolesti mogu negativno da utiču na plodnost.
Čim osoba ima gonoreju, bakterija se fizičkim kontaktom može proširiti na druge ljude i na druge delove tela. Lečenje antibioticima obično pomaže kod lečenja ove infekcije.
Simptomi se mogu pojaviti 1–14 dana nakon infekcije. Muškarci obično primećuju simptome 2-5 dana kasnije. Žene često uopšte ne osete nikakve simptome, ali ako dožive, simptomi će se obično pojaviti do 10 dana nakon izlaganja.
Ulcus molle
Spada u akutne polne bolesti, a uzročnik je je retka bakterijska infekcija Haemophilus ducreyi. Može se prenositi samo seksualnim kontaktom.
Izaziva bolne rane na genitalijama. Ova polno prenosiva bolest takođe može povećati šanse za HIV, a može otežati lečenje HIV-a.
Leči se antibioticima. Svako kome se dijagnostikuje treba da obavesti sve partnere sa kojima je imao seksualni kontakt u poslednjih 10 dana.
Kada bi bilo najbolje da posetite lekara?
Mnoge polne bolesti neće izazvati nikakve simptome, tako da ne bi trebalo da čekate da se simptomi pojave pre nego što odete kod lekara.
Umesto toga, trebalo bi da potražite savet od lekara, ukoliko mislite da postoje i najmanje šanse da imate polno prenosivu bolest.
Tretmani i saveti za polno prenosive bolesti
Lekar može da vas testira na polne bolesti da potvrdi da li je infekcija prisutna ili ne. Zatim će propisati najprikladniju opciju lečenja.
U odeljcima u nastavku članka ćemo da predstavimo tretmane za lečenje polnih bolesti i da vidimo koje mere prevencije možete da preduzmete da bi ste se zaštitili.
Lečenje antibioticima
Lečenje bakterijskih infekcija sprovodi antibioticima. Međutim, čini se da neke polne bolesti (kao što je gonoreja) mogu da razviju otpornost na antibiotike koje lekari obično propisuju za lečenje.
Neophodno je završiti bilo koju započetu vrstu lečenja antibiotikom, čak i ako simptomi nestanu. Rano prekidanje lečenja, može omogućiti ponovno razmnožavanje preostalih bakterija, a simptomi se mogu vratiti. U ovoj fazi, infekcija može postati mnogo komplikovanija za lečenje.
Vakcine
Vakcine mogu pomoći da se zaštitite od HPV-a i hepatitisa B. Smatramo da je uvek najbolje da se posavetujete sa vašim lekarom, pre nego što se odlučite za vakcinaciju.
Suočavanje sa stigmom
Mnogim ljudima je teško i neprijatno da govore o polno prenosivim bolestima zbog zabrinutosti oko stigme koja se posle vezuje za njih. Međutim, polne bolesti su uobičajene, a dostupni su i tretmani koji mogu ili izlečiti infekciju ili pomoći osobi da je kontroliše. Rano lečenje će takođe smanjiti rizik od mogućih komplikacija.
Kompleti za kućno testiranje na različite polne bolesti takođe su dostupni u apotekama. Mada bi svakako odlazak kod lekara bio logičniji i bolji izbor, ukoliko sumnjate da imate neku polno prenosivu bolest.
Prevencija polnih bolesti
Korišćenje kondoma ili druge zaštitne metode kontracepcije, kao i dobra higijena mogu pomoći u sprečavanju širenja većine polnih bolesti, iako to neće sprečiti prenošenje infekcija koje se šire kao rezultat kontakta kože na kožu.
Druge mogućnosti za smanjenje rizika od prenošenja polne bolesti su:
- otvoren razgovor sa novim partnerom
- testiranje oba partnera na polne bolesti, pre nego što započnu novu seksualnu vezu
- vakcine radi zaštite od nekih infekcija
- umerenost u konzumiranju alkohola i potpuno izbegavanje svih vrsta droga, jer ovo povećava šanse za rizično seksualno ponašanje
Nadamo se da vam je ovaj članak bio od koristi i vodite računa o svom zdravlju i zdravlju drugih ljudi.
