Proliv – simptomi, mogući uzroci, testovi za dijagnostikovanje

Proliv

Proliv je česta bolest koju većina ljudi s vremena na vreme doživi. Karakteriše se vodenastom, tečnom stolicom praćenom bolovima u stomaku i grčevima.

Proliv obično prolazi sam od sebe u roku od nekoliko dana, ali teška ili hronična dijareja koja traje nedeljama može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema. U tom slučaju će vam verovatno bitni potrebna medicinska pomoć.

Proliv – simptomi

Glavni i najprepoznatljiviji simptom za proliv je ispuštanje tečne, vodene stolice koja se javlja tri ili više puta dnevno.

Proliv takođe može dovesti do sledećih simptoma:

  • Bol ili grčevi u stomaku
  • Hitna potreba za odlaskom u kupatilo
  • Mučnina
  • Gubitak kontrole nad crevima

Ako je dijareja uzrokovana infekcijom, ljudi takođe mogu doživeti:

  • Krvave stolice
  • Povraćanje
  • Groznicu i jezu
  • Vrtoglavicu i nesvesticu

Dehidratacija i malapsorpcija

Proliv takođe može prouzrokovati dehidrataciju i malapsorpciju, od kojih svaka ima svoje simptome.

Znaci dehidracije uključuju:

  • žeđ
  • mokrenje ređe od uobičajenog
  • urin tamne boje
  • suva usta
  • osećaj umora
  • upale oči ili obrazi
  • vrtoglavicu ili nesvesticu
  • smanjeni turgor kože. Mobilnost i elastičnost kože (kada se koža stegne i pusti, ne poravna se nazad u normalno stanje odmah).

Simptomi malapsorpcije uključuju:

  • nadimanje
  • gasove
  • promene apetita
  • gubitak težine
  • neugodno mirisanje creva

napominje američki „Nacionalni institut za dijabetes i digestivne i bubrežne bolesti“.

Proliv – uzroci

Proliv mogu uzrokovati brojni faktori. Najčešći uzroci dijareje su:

Infekcije. Tri vrste infekcija koje uzrokuju dijareju su:

  1. Virusne infekcije, uključujući norovirus i rotavirus
  2. Bakterijske infekcije, koje u organizam mogu ući kontaminiranom hranom ili vodom. Uobičajene bakterije koje uzrokuju dijareju uključuju: Campylobacter, Escherichia coli (E. coli), Salmonelu i Shigellu.
  3. Parazitske infekcije, u kojima paraziti ulaze u telo hranom ili vodom i naseljavaju se u digestivni trakt. Uobičajeni paraziti koji uzrokuju bakterije uključuju Cryptosporidium, Entamoeba histolytica i Giardia lamblia.

Putnička dijareja. Ova vrsta dijareje nastaje konzumiranjem hrane ili pijenjem vode kontaminirane bakterijama, virusima ili parazitima tokom putovanja u inostranstvo. Najčešće u slabije razvijenje zemlje. Putnička dijareja je obično akutna, ali određeni paraziti uzrokuju da dijareja traje duže.

Neželjeni efekat lekova. Mnogi lekovi mogu izazvati dijareju. Ako verujete da su vaši lekovi uzrok dijareje, obratite se svom lekaru. On ili ona mogu promeniti dozu ili vam prepisati na drugi lek.

Alergije na hranu i netolerancija. Ponekad je dijareja uzrokovana alergijom na određenu hranu, poput mlečnih proizvoda, soje, jaja ili morskih plodova. U ovim slučajevima dijareja je često hronična.

Netolerancija na laktozu je često stanje koje može da izazove dijareju i druge gastrointestinalne simptome nakon što jedete hranu ili pijete tečnost koja sadrži kravlje mleko ili mlečne proizvode. Celijakija, koja

je uzrokovana alergijom na gluten, takođe može dovesti do hronične dijareje.

Poremećaji varenja. Proliv može biti znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema, poput poremećaja digestivnog sistema. To može uključivati sindrom iritabilnog creva (IBS) ili upalnu bolest creva poput Kronove bolesti ili ulcerozni kolitis.

Dijareja takođe može biti znak prekomernog rasta bakterija u tankom crevu.

Kako se dijagnostikuje proliv?

Mnogi ljudi koji imaju proliv ne dobijaju zvaničnu dijagnozu, jer ona najčešće prođe sama od sebe. Pojedinci koji imaju stalnu ili hroničnu dijareju treba da potraže medicinsku pomoć kako bi lekar mogao da dijagnostikuje uzrok.

Poseta lekaru zbog dijareje sastojaće se od fizičkog pregleda i kontrolou kompletne istorije bolesti, uključujući i proveru vaših lekova. Lekar će takođe pažljivo opipati vaš stomak i obaviti rektalni pregled.

Pored toga, testiranje može uključivati i mnoge dodatne testove.

Test krvi

Kompletna krvna slika može pokazivati znake:

  • infekcije
  • anemije
  • upale
  • neravnoteže elektrolita

Ona ovaj način se može dijagnostikovati uzrok dijareje.

Test stolice

On se može preporučiti da bi se utvrdilo da li bakterija ili parazit uzrokuju vašu dijareju. Zdravstveni radnik će vam dati bočice za čuvanje uzoraka stolice, kao i uputstva gde možete da ih odnesete na analizu.

Test intolerancije na laktozu

Ovaj test se koristi za dijagnozu netolerancije na laktozu merenjem količine vodonika u dahu. U normalnim okolnostima, u dahu se nalazi malo vodonika. Međutim, kada neko ne podnosi laktozu, nesvarena laktoza proizvodi visok nivo vodonika u dahu.

Na početku pregleda se određuje bazna vrednost vazduha daha na prazan stomak. Pri tom pacijent duva u mali ručni uređaj sličan uređaju za merenje nivoa alkohola u krvi kakav koristi policija. Uređaj zatim prikazuje koncentraciju vodonika u izdahnutom vazduhu.

Zatim pacijent popije čašu vode u kojoj je zavisno od pregleda rastvoreno 50 g laktoze ili 25 g fruktoze. U nastavku se koncentracija H2 u izdahnutom vazduhu meri u razmacima od 30 minuta. Posle dva, najkasnije tri sata dobija se rezultat.

Dodatno se u toku testa mora paziti na moguće tegobe prouzrokovane opterećenjem šećerom kao što je nadimanje, stomačni grčevi, dijareja, ali one ponekad mogu da se pojave tek kasnije u toku popodneva.

Test gde ćete da postite ili izbegavate određenu hranu

On će vam pomoći da utvrdite da li je intolerancija na hranu ili alergija uzrok vaše dijareje. Lekar može zatražiti od vas da izbegavate određenu hranu, od koje možda imate proliv uključujući: mlečne proizvode, pšenicu, ugljene hidrate ili druge sastojke, u pokušaju da utvrdi da li vaši simptomi dijareje reaguju na te promene u ishrani.

Kolonoskopija ili sigmoidoskopija

Kolonoskopija je endoskopska procedura, kojom se pregleda debelo crevo uz pomoć fleksibilnog instrumenta debljine prsta. Radi se u cilju dijagnostike upala sluznice (koja obuhvata debelo crevo), divertikuloze i tumora, ali može služiti i u terapijske svrhe – uklanjanja polipa.

Kolonoskopija podrazumeva pridržavanje posebne dijete dan pre testa. Najčešće bez čvrste hrane i bez jela i pića. Možda ćete takođe trebati da uzmete laksativ u obliku tablete ili tečnosti ili da upotrebite komplet za klistir da biste ispraznili debelo crevo. Sigmoidoskopija je sličan postupak, ali se posmatra samo rektum i donji deo debelog creva.

Kada da se obratite svom lekaru?

Iako su povremeni napadi dijareje česti i nisu razlog za zabrinutost, proliv može postati opasan ako dovede do ozbiljne dehidracije. Takođe može signalizirati infekciju ili ozbiljniji zdravstveni problem.

Posetite svog lekara odmah ako imate bilo koji od sledećih simptoma:

  • Dijareja koja traje više od dva dana
  • Proliv praćen groznicom od 102 stepena F ili više
  • Šest ili više stolica u roku od 24 sata
  • Jaki, nepodnošljivi bolovi u stomaku ili rektumu
  • Krvava stolica ili stolica koja je crna ili sadrži gnoj
  • Dijareja praćena čestim povraćanjem
  • Znaci dehidracije

Bebe i malu decu treba odvesti lekaru ako imaju bilo koji od ovih simptoma ili dijareju koja traje duže od 24 sata.

Stariji odrasli i ljudi sa ugroženim imunološkim sistemom takođe treba da potraže medicinsku negu ako imaju dijareju.

Proliv i koliko može da potraje?

Dijareja može biti akutna (kratkotrajna) ili hronična, što znači da traje duže. Obično akutna dijareja sama od sebe prođe za nekoliko dana.

Hronična ili teška dijareja traje duže (od dve do četiri nedelje) i može ukazivati na ozbiljan zdravstveni problem. Za ljude sa oštećenim imunološkim sistemom, hronična dijareja potencijalno može biti opasna po život.

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika

Povezani članci