Psorijazni artritis – Oboljenje koje je kombinacija bolesti kože, psorijaze i artritisa

Psorijazni artritis

Psorijazni artritis je hronično oboljenje koje je kombinacija bolesti kože, psorijaze i upale zglobova (artritisa).

Smatra se autoimunom bolešću, što znači da imuni sistem vašeg tela greškom napada zdravo tkivo.

Ljudi sa psorijaznim artritisom imaju probleme sa kožom i zglobovima, dok se simptomi se mogu razlikovati kod pacjenata.

Obično se prvo javljaju problemi sa kožom, a kasnije dolazi do artritisa. Međutim, problemi sa zglobovima se povremeno mogu pojaviti bez znakova psorijaze.

Ne postoji lek za psorijazni artritis, ali postoji mnogo terapija koje pomažu u smanjenju nelagodnosti i oštećenja zglobova.

Znaci i simptomi psorijaznog artritisa

Psorijazni artritis može izazvati širok spektar simptoma. Nemaju svi pacjenti iste simptome, jer oni variraju od manje ozbiljnih do izuzetno opasnih.

Simptomi psorijaznog artritisa su:

  • Ukočenenost i bol u zglobovima
  • Crvenilo, toplota ili otok u tkivima oko zglobova
  • Crvena koža sa srebrno-belim, ljuskavim lezijama
  • Svrab ili peckanje kože
  • Nokti koji se mrve, postaju izdubljeni ili se podižu sa noktiju
  • Deformiteti šake
  • Bol u stopalu, vratu ili kičmi
  • Problemi sa savijanjem i smanjen opseg pokreta
  • Zapaljenje očiju, koje može izazvati iritaciju i probleme sa vidom
  • Umor

Uzroci i faktori rizika za psorijazni artritis

Doktori nisu baš sigurni šta uzrokuje ovu bolest, ali znaju da do nje dolazi kada imuni sistem vašeg tela počne da napada zdravo tkivo.

Ovo izaziva prekomernu proizvodnju ćelija kože i upalu u zglobovima.

Stručnjaci veruju da za pad imunog sistema mogu biti krivi i genetski i uticaji okoline.

Određeni faktori koji mogu povećati rizik od nastanka psorijaznog artritisa su:

  • Psorijaza. Dijagnoza psorijaze je najveći faktor rizika za razvoj psorijaznog artritisa.
  • Genetski faktor. Oko 40 procenata ljudi sa psorijaznim artritisom ima člana porodice sa psorijazom ili artritisom.
  • Infekcija. Virusna ili bakterijska infekcija može aktivirati imuni sistem i izazvati psorijazni artritis kod nekih ljudi.
  • Starost. Svako može da ima psorijazni artritis, ali je češći kod ljudi između 30 i 50 godina.
  • Gojaznost. Prekomerna težina dovodi do većeg habanja tetiva, što može izazvati upalu i psorijazni artritis.

Kako se dijagnostikuje psorijazni artritis?

Psorijazni artritis

Da biste dijagnostikovali psorijazni artritis, vaš lekar će verovatno prvo obaviti fizički pregled kako bi proverio zglobove, promene na koži ili noktima, probleme sa očima…

Možda će od vas biti zatraženo da se podvrgnete rendgenskom snimanju, MRI, ultrazvuku ili CT skeniranju, radi detaljnijeg pregleda zglobova.

Pored toga, možda ćete morati da uradite analizu krvne slike, da biste isključili druge srodne bolesti, kao što su reumatoidni artritis, giht i osteoartritis.

U nekim slučajevima je potrebna i biopsija kože da bi se potvrdila dijagnoza psorijaze.

Trajanje psorijaznog artritisa

Psorijazni artritis se smatra hroničnom bolešću.

Simptomi se obično pogoršavaju tokom vremena, ali možete doživeti periode poboljšanja ili remisije.

Uobičajeni krivci za pogoršanje stanja su:

  • stres
  • preskakanje terapije
  • određene namirnice
  • bolest
  • povreda
  • nedostatak sna

Mogućnosti lečenja i lekovi za psorijazni artritis

Plan lečenja će zavisiti od težine bolesti i vašeg ukupnog zdravlja.

Neke terapije za lečenje psorijaznog artritisa su:

  • Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID)
  • Antireumatski lekovi koji modifikuju tok bolesti (DMARD)
  • Imunosupresivi
  • Steroidi
  • Inhibitori fosfodiesteraze

Kod lečenja može još da se koristi i svetlosna terapija ili hirurgija.

Promene životnog stila koje mogu da vam pomognu

Neke navike koje mogu da smanje bol i pomognu vam da se generalno osećate bolje su:

  • Vežbanje. Redovna fizička aktivnost može učiniti vaše zglobove fleksibilnijim. Pokušajte da često: hodate, vozite bicikl ili plivate.
  • Održavajte zdravu težinu. Prekomerna težina može dodatno opteretiti vaše zglobove, što povećava bol. Gubitak nekoliko dodatnih kilograma može vas osloboditi stresa i dati vam više energije.
  • Ne preterujte. Psorijazni artritis, a ponekad i lekovi koje uzimate za lečenje, mogu izazvati ekstremni umor. Iako je važno da budete aktivni, takođe je od vitalnog značaja da se odmarate kada ste umorni.

Prevencija psorijaznog artritisa

Trenutno ne postoji siguran način da se spreči psorijazni artritis. Ali istraživanja sugerišu da ljudi koji dobiju adekvatni lečenje u roku od šest meseci, mogu da imaju mnogo manje dugoročnih problema.

Potencijalne komplikacije psorijaznog artritisa

Ako se ne leči, psorijazni artritis može izazvati oštećenje zglobova i invaliditet.

Ponekad se javljaju komplikacije, kao što su:

  • Visok krvni pritisak
  • Visok holesterol
  • Gojaznos
  • Dijabetes
  • Bolest srca
  • Deformiteti šaka, stopala ili kičme
  • Problemi sa očima, kao što je uveitis ili konjuktivitis
  • Osteopenija ili osteoporoza
  • Gastrointestinalni problemi
  • Bolest pluća
  • Bolest jetre
  • Giht
  • Depresija

Istraživanje i statistika: Ko ima psorijatični artritis?

Psorijazni artritis ima oko 1,5 miliona ljudi samo u SAD-u.

Oko 30 procenata ljudi sa psorijazom ima psorijazni artritis.

Bolest se najčešće javlja kod ljudi između 30 i 50 godina, ali može početi u bilo kom uzrastu, pa čak i u detinjstvu. Muškarci i žene su podjednako izloženi riziku od psorijaznog artritisa.

Većina ljudi prvo ima psorijazu, a zatim im se dijagnostikuje psorijazni artritis, oko 10 do 20 godina kasnije.

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika