Katapleksija – Poremećaj mozga koji uzrokuje pojavu iznenadne slabosti

katapleksija

Katapleksija je poremećaj mozga koji uzrokuje nagli i privremeni gubitak mišićnog tonusa i kontrole. Epizode ​​(ili „kataplektički napadi“) u većini slučajeva pokreću snažne ili ekstremne emocije, uključujući:

  • bes
  • stres
  • anksioznost
  • strah
  • depresivno raspoloženje
  • radost
  • smeh

Velika većina ljudi koja doživi katapleksiju to čini kao rezultat narkolepsije tipa 1. To je poremećaj hroničnog spavanja i neurološkog poremećaja u kojem mozak ima problema sa pravilnim upravljanjem ciklusima budnosti i spavanja.  U vrlo retkim slučajevima zabeležena je katapleksija kod osoba bez narkolepsije, primećuje neka prošla istraživanja.

Život sa katapleksijom je izazov. Ne možete uvek kontrolisati svoje emocije ili emocionalni odgovor, pa se kataplektički napadi mogu dogoditi nasumično. Za neke to znači biti stalno na oprezu kako da izbegnu gubitak kontrole nad svojim telima.

Evo nekoliko važnih stvari koje treba znati o tome zašto se dešava katapleksija, njena veza sa narkolepsijom i kako upravljati simptomima.

Katapleksija – znaci i simptomi

Katapleksija – epizode ​​nekontrolisane slabosti mišića obično traju nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Mogu se desiti nekoliko puta godišnje ili nekoliko puta dnevno. Obično su uzrokovane snažnim osećajem tuge, uzbuđenja, radosti ili drugih osećanja i može prouzrokovati da neko povredi kolena, glavu da poskoči ili da padne ako stoji i izgubi kontrolu nad mišićima nogu, objašnjava Shellei Hershner, vanredni profesor neurologije i direktor „klinike za spavanje“ na Univerzitetu u Mičigenu, koja je radila na metrici kvaliteta narkolepsije za Američku akademiju medicine spavanja.

Katapleksija se često pogrešno dijagnostikuje kao poremećaj napada. Za razliku od nesvestice ili poremećaja napada, ljudi koji dožive katapleksiju su budni i svesni šta se dešava. Mada neki mogu zaspati i nakon završetka epizode, napominje „Fondacija za san“.

Ljudi koji imaju katapleksiju moraju stalno biti na oprezu kako bi izbegli povrede. Kod napadne epizode katapleksije, pojedinac može da klone, izgubi snagu ili padne. „Neki ljudi moraju da izbegavaju plivanje, penjanje po merdevinama ili kupanje“, kaže dr Hershner.

Katapleksija može prouzrokovati slabost mišića u bilo kom delu tela, mada katapleksija obično pogađa:

  1. Udove (ruke mogu da ispuste šta god drže, kolena mogu da se „zaključaju“, noge mogu da popuste)
  2. Lice (kapci se spuštaju (ptoza), vilica može da olabavi i govor postaje nejasan, glava može pasti).

Napadi variraju od blagih, poput laganog opuštanja kapaka, do ozbiljnih, kao što je totalni kolapsa tela.

Uzroci i faktori rizika od katapleksije

Velika većina slučajeva katapleksije javlja se zato što pojedinac ima narkolepsiju tipa 1. Tačan uzrok narkolepsije nije poznat, ali ljudi sa narkolepsijom tipa 1 imaju abnormalno nizak nivo moždanog hormona koji reguliše budnost tokom spavanja zvan hipokretin (takođe poznat kao oreksin). Ovaj nedostatak može prouzrokovati da se san ( u REM fazi) dogodi u pogrešno vreme. Nije jasno šta uzrokuje ovaj gubitak hipokretina, ali to može biti rezultat promena imunog sistema zbog kojih imuni sistem napada moždane ćelije koje sadrže hipokretin.

Većina ljudi kojima je dijagnostikovana narkolepsija takođe imaju katapleksiju.

REM i NREM faza spavanja

Razumevanje REM faze spavanja konkretno, načina na koji su ciklusi spavanja poremećeni kod ljudi sa narkolepsijom, može nam pomoći da steknemo uvid u to zašto se katapleksija dešava kod ljudi sa narkolepsijom. U normalnim ciklusima spavanja, ljudi prolaze kroz tri faze spavanja nebrzim pokretima očiju (NREM) pre nego što uđu u REM fazu. Potrebno je otprilike 70 do 100 minuta da prođu kroz prvi NREM-REM noćnog ciklusa i 90 do 120 minuta tokom kasnijih ciklusa, koji se nastavljaju ponavljati tokom cele noći. Ali ovi ciklusi ne rade pravilno kod ljudi sa narkolepsijom. Oni mogu odmah ući u REM fazu spavanja kada zaspe, a zatim se probuditi, zaobilazeći NREM fazu. Ovo se može desiti i tokom noći i tokom dnevnog dremanja, zamagljujući granice između budnosti i sna.

Još jedna važna stvar. REM faza spavanja je kada se dešava da sanjamo i kada naša tela postanu paralizovana. To je mehanizam za koji se smatra da nas sprečava da ostvarimo svoje snove i potencijalno naštetimo sebi. Kod ljudi sa narkolepsijom, ova paraliza spavanja povezana sa REM fazom takođe se dešava u pogrešno vreme, zbog čega se mogu javiti i paraliza sna i žive halucinacije tokom uspavljivanja ili buđenja.

Epizode ​​katapleksije podsećaju na gubitak kontrole mišića koji se prirodno dešava tokom REM faze. Međutim to se dešava kada je neko budan, a ne tokom spavanja.

Istraživanja

Istraživanje objavljeno u „Journal of Neuroscience“ sugeriše da kod zdravih osoba pozitivne emocije mogu dovesti do slabosti mišića (na primer, osećaj slabosti od smeha), ali da moždani hemijski hipokretin (onaj koji odsustvuje kod ljudi sa narkolepsijom) sprečava da se to dogodi.

Ovo može pomoći da se objasni zašto je kod ljudi koji imaju narkolepsiju sa katapleksijom taj odgovor ekstremniji. Potrebno je obaviti više istraživanja kako bi se bolje razumelo zašto i koliko snažne emocije pokreću ovaj odgovor za početak. Kao i koja je tačna uloga hipokretina u simptomima i lečenju narkolepsije.

Kako se dijagnostikuje katapleksija?

Većina ljudi sa katapleksijom ima narkolepsiju tipa 1, a katapleksija je prvi simptom koji se pojavljuje u oko 10 procenata slučajeva narkolepsije. Međutim, katapleksija se često može pogrešno dijagnostikovati.

Ako osetite nagli nagon za spavanje tokom dana, čak i nakon noći gde ste se dobro naspavali, zadremate u neprikladno vreme (kada radite ili razgovarate sa prijateljem), imate halucinacije poput snova neposredno pre nego što zaspite ili doživite trenutnu paralizu dok ste budni , možda imate narkolepsiju sa katapleksijom.

Međutim, većina lekara opšte prakse ne zna kako da prepozna i leči narkolepsiju, pa ćete možda morati da posetite specijalistu za ovo stanje ako sumnjate da imate ovu bolest. Ili vas lekar opšte prakse može uputiti kod specijaliste za ovaj zdravstveni problem.

Da bi utvrdio da li imate narkolepsiju sa katapleksijom, lekar može prvo da vam zatraži detaljnu istoriju spavanja, koja često uključuje popunjavanje kratkog niza pitanja za procenu vaše pospanosti, formalno poznate kao „skala pospanosti“. Od vas će se možda tražiti da vodite detaljan dnevnik spavanja jednu ili dve nedelje i da nosite uređaj nalik na ručni sat poznat kao aktigraf za merenje perioda aktivnosti i odmora.

Ako vam podaci iz istorije spavanja, dnevnika spavanja i aktigrafa sugerišu da imate narkolepsiju, lekar će vam predložiti da  prenoćite u klinici kako biste prošli niz testova. Ovi testovi mogu vam pomoći da utvrdite težinu vaše narkolepsije ili da identifikujete druge moguće uzroke simptoma.

Testovi

Testovi mogu da uključuju sledeće:

Polisomnografija. Koristeći elektrode pričvršćene za kožu glave, ovaj test meri električnu aktivnost vašeg mozga i srca i kretanje mišića i očiju tokom spavanja. Ovaj test zahteva noćenje u medicinskoj ustanovi.

Test višestruke latencije spavanja. Takođe poznat kao studija dnevnog spavanja, ovaj celodnevni test procenjuje prekomernu dnevnu pospanost mereći koliko brzo zaspite tokom dana. To je standardni alat koji se koristi za dijagnozu narkolepsije.

Merenje nivoa hipokretina. Ovaj test meri nivo vaših hipokretina. Ljudi sa malim ili nikakvim hipokretinom klasifikuju se kao osobe sa narkolepsijom tipa 1. Međutim, pošto ovaj test zahteva da vaš lekar ukloni cerebrospinalnu tečnost (tečnost koja štiti vaš mozak i kičmenu moždinu) iz vaše lumbalne kičme, veoma retko se koristi.

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika

Povezani članci