Sve mode prolaze, a samo vino ostaje.
Do sada je bilo mnogo studija o zdravstvenim prednostima vina. Crveno vino može da vas zaštiti od srčanih bolesti, dok belo vino može biti od koristi za zdravlje bubrega i kod Alchajmerove bolesti.
Različite vrste vina nose specifične zdravstvene prednosti i rizike, koje ćemo analizirati u nastavku teksta.
Neke vrste vina, poput penušavog vina, imaju više kalorija od drugih, dok druge imaju veći sadržaj alkohola.
Zdravstvene prednosti vina obično potiču od grožđa koje proizvođači koriste za proizvodnju.
Generalno, možemo da imamo razne zdravstvene koristi od vina, ako ga konzumira u umerenim količinama.
Osoba koja pije prekomerne količine alkohola može se izložiti riziku od razvoja zdravstvenih problema. Američki „Centri za kontrolu i prevenciju bolesti“ (CDC) definišu da umereno uživanje u vinu podrazumeva dve čaše ili manje dnevno za muškarce i jednu čašu ili manje na dnevnom nivou za žene.
Ovaj članak govori o potencijalnim zdravstvenim prednostima vina i objašnjava rizike koji mogu proizaći zbog neumerene konzumacije.
Table of contents
Da li je vino zdravo?
Prema nekim istraživanjima, vino može da ponudi mnoge potencijalne zdravstvene koristi. Većina ovih prednosti je zasnovana na polifenolu u vinu. Polifenoli su mikronutrijenti koji se nalaze u voću, povrću, orašastim plodovima, biljkama i začinima. Oni su takođe najmoćniji prirodni antioksidansi.
Studija iz 2019-e godine koja se bavila mediteranskom ishranom sugeriše da polifenoli imaju jaku antioksidativnu aktivnost, koja može sprečiti oštećenje ćelija usled oksidativnog stresa i upale.
Osim značaja za dobar imunitet, sve brojnija istraživanja pokazuju da polifenoli igraju bitnu ulogu u:
- regulisanju metabolizma
- održavanju zdrave težine
- oporavku od upala
- poboljšanju raspoloženja
- prevencijii i lečenju hroničnih bolesti, poput: kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, neurodegenerativnih poremećaja, pa čak i karcinoma.
Većina polifenola u ishrani su flavonoidi. Flavonoidi su prirodna biljna jedinjenja koja su moćni antioksidanti i koja utiču na poboljšanje kognitivnih funkcija i zdravlje mozga.
Prisutni su u voću i povrću i proizvodima koji sadrže voće ili povrće (kao što je vino).
Jedna studija iz 2019. godine koja se bavila ispitivanjem efektata flavonoida u hrani i piću (uključujući i crno vino), na neurodegenerativna stanja kao što je Alchajmerova bolest, otkrila je da flavonoidi inhibiraju (sprečavaju) stvaranje proteina koji mogu izazvati ovu bolest.
Istraživači su dodatno naveli da zbog flavonoida, vino može imati pozitivne efekte u borbi protiv raka i dijabetesa.
Polifenoli u vinu mogu sprečiti ili usporiti rast tumorskih ćelija, dok neki mogu blokirati enzime i inhibirati apsorpciju glukoze.
Međutim, u svim ovim studijama, naučnici govore o prednostima polifenola, nezavisno od alkohola. Zato moramo ovo moramo jasno da razgraničimo, pošto vino sadrži i alkohol.
Važno je napomenuti da su količine polifenola u vinu veoma male. Štaviše, ove studije su se bavile samo in vitro testiranjem. Zbog toga je potrebno da se obavi još mnogo dodatnih studija, kako bi se potvrdila efikasnost vina u lečenju i prevenciji nabrojanih bolesti ili stanja.
U mnogim aspektima, zdravstveni rizici vina nadmašuju sve potencijalne koristi koje možete da imate.
Konzumiranje puno vina može se i veoma negativno odraziti na zdravlje.
Ovde se pre svega misli na:
- oštećenje jetre
- potencijalne posledice na zdravlje deteta (u trudnoći)
- rak
- promene u ponašanju (agresija, gubitak koordinacije, problemi sa pamćenjem, mučnina i povraćanje)
Crno vino
Crno vino je deo društvenih, verskih i kulturnih događaja hiljadama godina. Srednjovekovni manastiri verovali su da su njihovi monasi živeli duže delom i zbog redovnog, umerenog pijenja vina.
Crna vina se klasifikuju prema vrsti grožđa i regionu iz kojeg dolaze. Grožđe ima različita svojstva, uključujući ukus i boju.
Neke od poznatijih vrste crnog vina su:
- Cabernet
- Malbec
- Shiraz
- Merlot
- Zinfandel
- Barbera
- Pinot Noir
- Beaujolais
- Lambrusco
- St. Laurent
Kako proizvođači prave crno vino?
Vinifikacija je skup operacija koje se vrše da se grožđe, odnosno šira transformira u vino. To je prva etapa u proizvodnji vina, dok se u drugoj vino obrađuje i stabilizuje, tj. osposobljava za neposrednu potrošnju ili dalje čuvanje.
Proizvođači prave crno vino berbom tamnog grožđa. Oni gnječe grožđe sa netaknutom korom, jer kožica dodaje ukus i boju vinu.
Zatim dodaju kvasac u mešavinu grožđa. To omogućava pretvaranje šećera u alkohol. Ovo je poznato kao proces fermentacije.
Zatim izvlače sok iz fermentisanog grožđa, filtriraju ga i flaširaju.
Potencijalne prednosti crnog vina
Crno vino je najčešće proučavana vrsta vina u pogledu potencijalnih zdravstvenih koristi.
- Dijabetes tipa 2
Neke studje ukazuju da flavonoidi u crvenom vinu mogu vas zaštititi od dijabetesa tipa 2.
Međutim, bilo je i istraživanja koja su pokazala da crveno vino nije poboljšalo nivo glukoze u organizmu. Autori su naveli da je potrebno više istraživanja kako bi se potvrdili njihovi nalazi i proverila sigurnost unosa vina kod osoba koje imaju dijabetes tip 2.
- Zdravlje srca
U opsežnoj studiji iz 2017. godine „Američkog udruženja za srce“ (AHA) rezultati su pokazali da je rizik od razvoja srčanih bolesti manji, ako se pije crno vino.
Crveno vino takođe sadrži jedinjenje koje se zove resveratrol, koji je antioksidans prisutan u kožici grožđa. Pošto proizvođači ostavljaju kožicu na grožđu tokom procesa fermentacije crnog vina, ono može biti bogat izvor resveratrola.
Vino sadrži najveće količine rezveratrola u poređenju s ostalim prirodnim proizvodima, a crno vino bogatije je ovim jedinjenjem od belog vina budući da fermentacija tokom tehnološkog procesa proizvodnje traje duže kod crnog vina.
Sadržaj rezveratrola u grožđu varira u zavisnosti od:
- načina gajenja
- geografskog porekla
- izloženosti gljivicama
Grožđe gajeno u sredini s višim procentom vlage sadrži veće količine rezveratrola od onog gajenog u sušnim klimatskim uslovima.
Resveratrol nudi mnoge zdravstvene pogodnosti.
Neke od njih su:
- antioksidativna aktivnost
- antiinflamatorna aktivnost
- antikancerogena aktivnost
- sposobnost zaštite od neurodegenerativnih stanja
Međutim, resveratrol ima nisku bioraspoloživost kod ljudi. To znači da ga telo možda neće pravilno apsorbovati da bi u potpunosti iskoristilo njegove prednosti.
- Zdravlje creva
Cro vino takođe može pomoći u regulisanju crevnih bakterija.
Crevne bakterije su od suštinskog značaja za opšte zdravlje, jer:
- pomažu u kontroli imunološkog sistema
- varenju vlakana
- doprinose zdravlju centralnog nervnog sistema
Međutim, autori su takođe pojasnili da složen odnos između crevnih bakterija i polifenola u ishrani znači da oni ne mogu biti sigurni u njihove pozitivne efekte na zdravlje ljudi.
Potencijalni rizici od crnog vina
Prekomerno konzumiranje alkohola izazvalo je oko 95.000 smrtnih slučajeva svake godine samo u Sjedinjenim Državama između 2011. i 2015. godine.
Veća je verovatnoća da će te da imate migrenu ako pijete crno vino, ali postoji i niz ozbiljnih rizika od konzumiranja alkohola u velikim količinama.
Kratkoročni zdravstveni rizici povezani sa konzumiranjem bilo koje vrste alkohola su:
- povrede
- agresija
- trovanje alkoholom
- pobačaj
Neki dugoročni zdravstveni rizici uključuju:
- visok krvni pritisak
- bolesti srca
- oboljenje jetre
- rak
- oslabljen imuni sistem
- probleme sa mentalnim zdravljem
- poremećaj upotrebe alkohola
Zbog svega navedenog, trebalo bi da pijete crno vino u umerenim količinama.
Belo vino
Bela vina se takođe klasifikuju prema vrsti grožđa i regionu iz kojeg dolaze.
Neke poznatije vrste belog vina su:
- Chardonnay
- Pinot Grigio
- Chenin Blanc
- Rizling
- Muscat
- Sauvignon
- Müller-Thurgau
Kako proizvođači prave belo vino?
Proces je gotovo identičan kao i kod crnog vina.
Međutim, kod belog vina obično odvajaju kožicu pre procesa fermentacije.
Potencijalne prednosti belog vina
Istraživači su se nešto manje fokusirali na belo vino nego na crno vino. Ipak, otkrili su neke moguće veze između konzumiranja belog vina i zdravlja.
- Neurološko zdravlje
Jedna studija iz 2018. ispitivala je efekat polifenola na miševe.
Istraživači su ekstrahovali ove polifenole iz belog vina i uključili ih u ishranu miševa. Otkrili su da polifenoli mogu imati povoljan efekat u smanjenju hronične upale kod Alchajmerove bolesti.
- Zdravlje bubrega
Studija iz 2015. godine otkrila je da kafeinska kiselina, koja je vrsta polifenola prisutnog u belom vinu, izaziva oslobađanje jedinjenja azotnog oksida (NO) iz endotelnih ćelija.
Ovo može imati zaštitni efekat na funkciju endotelnih ćelija, prema istraživačima.
Potencijalni rizici od belog vina
Postoji veća verovatnoća da će osoba razviti određena kožna oboljenja ako pije belo vino.
Na primer, studija iz 2017-e godine je pokazala da je belo vino povezano sa povećanim rizikom od rozacee kod žena. Rozacea je hronična kožna bolest koja se, za razliku od nekih drugih kožnih oboljenja, najčešće pojavljuje u zrelom životnom dobu. Najprisutnija je kod žena koje imaju četrdesetak godina, mada se može pojaviti i u mlađem uzrastu, kao i kod muškaraca.
Rozacea je hronični, zapaljenski poremećaj koji se ispoljava u epizodama i zahvata do 10% populacije odraslih.
Studija iz 2016. godine takođe je otkrila da je konzumacija belog vina povezana sa povećanim rizikom od melanoma (vrsta raka kože).
Takođe bi trebalo da se ograniči unos belog vina, jer ono može biti visokokalorično i dovodi do povećanja telesne težine, ako se konzumira u velikim količinama. Jedna čaša belog vina sadrži 148 kalorija.
Rezime
Čini se da istraživanja sugerišu da je crno vino najzdravija vrsta vina. Međutim, to može biti zato što je bilo više studija o crnom vinu nego o drugim vrstama vina.
Mnoge zdravstvene koristi povezane sa crnim vinom mogu proizaći iz činjenice da su ljuske grožđa netaknute tokom procesa proizvodnje. Kožica od grožđa je glavni izvor antioksidanata u vinu.
Ako pijete vino, uvek budite umereni. Prekomerno konzumiranje alkohola može biti opasno, a dugoročno izaziva veliki broj ozbiljnih bolesti.
