Vitamin E je neophodan za normalno funkcionisanje tela. Rastvorljiv je u mastima, što znači da mu je potrebna masnoća iz hrane da bi se pravilno apsorbovao. Vitamin E se uglavnom skladišti u jetri pre puštanja u krvotok.
Vitamin E se javlja u 8 hemijskih oblika. Pomoću testa krvi, lekar može da sazna koliko oblika alfa-tokoferola osoba ima. Koristeći ove informacije, lekari mogu da utvrde ukupan nivo vitamine E kod osobe.
Normalan nivo vitamina E obično je u rasponu od 5,5-17 miligrama po litru (mg/l). Normalan opseg može se razlikovati za prevremeno rođene bebe i decu mlađu od 17 godina. Normalni rasponi takođe mogu malo da variraju među laboratorijama.
Kada odrasla osoba ima manje od 4 mg/l vitamina E u krvi, tada je potrebno da koristi suplemente vitamina E.
Pregled sadržaja:
Vitamin E simptomi i znaci nedostatka
Nedostatak vitamina E može prouzrokovati dezorijentaciju i probleme sa vidom.
Nizak nivo vitamina E može dovesti do:
- Mišićne slabosti – Vitamin E je neophodan za centralni nervni sistem. Jedan je od glavnih antioksidanata u telu, a nedostatak rezultira oksidativnim stresom, što može dovesti do slabosti mišića.
- Teškoće u koordinaciji i hodanju – Nedostatak vitamina E može prouzrokovati raspad određenih neurona, koji se nazivaju Purkinjeovi neuroni, što šteti njihovoj sposobnosti da prenose signale.
- Utrnulosti i peckanja – Oštećenje nervnih vlakana može sprečiti živce da pravilno prenose signale, što rezultira ovim senzacijama (utrnulost i peckanje), koje se nazivaju i periferna neuropatija.
- Pogoršavanja vida – Nedostatak Vitamina E može oslabiti receptore svetlosti u mrežnjači i drugim ćelijama oka, što vremenom može dovesti do gubitka vida.
- Problema sa imunološkim sistemom – Neka istraživanja sugerišu da nedostatak vitamina E može inhibirati imune ćelije. Mišićna slabost i poteškoće u koordinaciji su neurološki simptomi koji ukazuju na oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema.
Periferni sistem je mreža živaca koji se nalazi izvan centralnog nervnog sistema, a predstavlja vezu mozga i kičmene moždine sa ostatkom tela. Ovi neuroni prenose poruke kroz telo.
Omotači neurona se uglavnom sastoje od masti. Kada telo ima premalo vitamina E istovremeno ima i manje antioksidansa koji štite ove masti, što narušava funkcionisanje nervnog sistema.
Uzroci nedostatka vitamina E
Genetika
Nedostatak vitamina E često je nasledan u porodici. Dve bolesti, urođena abetalipoproteinemija i genetski poremećaj koji se karakteriše nedostatkom vitamina E, hronične su i rezultiraju izuzetno niskim nivoima vitamina E.
Medicinska stanja
Nedostatak vitamina E takođe može biti posledica bolesti koja ozbiljno smanjuje apsorpciju masti. To je zato što telu trebaju masti da bi pravilno apsorbovao vitamin E.
Neke od ovih bolesti uključuju:
- Hronični pankreatitis
- Celijakija
- Holestatska bolest jetre
- Cistična fibroza
Nedostatak vitamina E takođe je čest kod novorođenčadi i prevremeno rođenih beba koje imaju nižu telesnu težinu i manje masti.
Prerano rođena deca su u posebnom riziku, jer nezreli digestivni trakt može ometati apsorpciju masti i vitamina E.
Nedostatak vitamina E kod novorođenčadi takođe može dovesti do hemolitičke anemije, koja uništava crvene krvne ćelije.
Kada treba otići kod lekara?
Kada osoba nema istoriju genetske bolesti, ali ima bilo kakve simptome nedostatka vitamina E, treba da se obrati lekaru.
Izuzetno nizak nivo vitamina E u krvi može ukazivati na osnovni zdravstveni problem. Dalja ispitivanja će pomoći da se utvrdi uzrok i mogućnosti lečenja.
Koje su mogućnosti lečenja?
Dodatak vitamina E je često vrlo efikasan.
Unos kod beba
Kada su novorođenčadima i prevremeno rođenim bebama potrebni dodaci vitamina E, primenjuje se proces unošenja vitamina E kroz sondu u želucu ili intravenozno.
Iako jedna doza može dovoljno povećati nivo vitamina E u krvi, možda će biti potrebno više doza.
Unos kod dece i odraslih
Deca i odrasli sa genetskim poremećajem, koji karakteriše nedostatak vitamina E, trebalo bi da koriste suplemente sa visokim dozama vitamina E.
Uzimanje suplemenata može zaustaviti napredovanje bolesti. Kada se nedostatak otkrije na vreme, to može sprečiti neurološke simptome.
Vitamin E u ishrani
Retki su slučajevi da osoba ima nizak nivo vitamina E, osim u slučajevima ako osoba ima hroničnu ili genetsku bolest ili ako konzumira ishranu sa izuzetno malo masti. Za druge, suplementacija obično nije potrebna.
Vitamin E je sadržan u širokoj paleti hrane. Telo ga ne može proizvesti, pa se mora uneti u organizam putem ishrane ili suplemenata.
Hrana koja sadrži vitamin E uključuje:
- biljna ulja, kao što su pšenične klice, ulje kikirikija i maslinovo ulje,
- orasi i druge semenke,
- integralne žitarice,
- mleko,
- većina povrća, uključujući spanać, blitvu, crvenu papriku i avokado.
Vitamin E i moguće komplikacije usled prekomerne upotrebe
Uzimanje previše dodataka vitamina E rastvorljivih u mastima može biti opasno.
Prekomerni nivoi vitamina E mogu da izazovu abnormalna krvarenja, bolove u mišićima, dijareju i povraćanje. Krvarenje može povećati rizik od moždanog udara i rane smrti.
Previše vitamina E takođe može da stupi u interakciju sa razređivačima krvi, kao što su varfarin i lekovi za hemoterapiju.
Osoba treba da obavesti lekara o svim dodacima i vitaminima koje redovno uzima. Ne preporučuje se da konzumirate suplemente vitamina E, ako vam ih lekar ne preporuči.
Kako povećati nivo vitamina E?
Kada odrasla osoba ima nedostatak vitamina E, verovatno je u pitanju hronična bolest ili genetsko stanje.
Osoba treba da zatraži lečenje od specijaliste i kvalifikovanog dijetetičara koji ima iskustva sa bolešću.
Kada osoba ima nedostatak vitamina E i pritom konzumira hranu koja nije obogaćena vitaminom E, ona može rešiti problem tako što će dodati masti u svoju ishranu.
Kontinuirano dodavanje vitamina E biće neophodno kako bi se zaustavilo napredovanje bolesti i sprečile komplikacije.
Kada osoba počne sa lečenjem, nakon što joj je dijagnostifikovan nedostatak vitamina E, zdravstveno stanje te osobe vremenom će se poboljšati.
