Urinarne infekcije spadaju među najčešće zdravstvene tegobe kod žena, ali i kod muškaraca.
One su bolne, ometaju svakodnevni život i često se vraćaju, zbog čega mnogi tragaju za brzim i jednostavnim rešenjem.
U toj potrazi se često možete naići na jedan „narodni recept“ – upotrebu sode bikarbone.
Na internetu i u razgovorima može se čuti savet da soda „alkalizuje“ urin i na taj način otežava bakterijama da opstanu.
Priznajemo da ovo deluje kao logična ideja i mnogi je rado prenose drugima. Ali koliko u tome ima istine i da li je ovakav postupak zaista bezbedan za organizam?
U nastavku ćemo razjasniti odakle potiče ovo verovanje, šta o svemu kaže medicina i koje su realne opcije kada se borite sa urinarnom infekcijom.
Zašto se soda bikarbona pominje kao lek za urinarne infekcije?
Soda bikarbona je supstanca koja se decenijama koristi u domaćinstvu, od čišćenja do ublažavanja gorušice, pa stoga ne čudi što je našla svoje mesto i u narodnoj medicini.
Kada je reč o urinarnim infekcijama, verovanje da može pomoći zasniva se na ideji da alkalizacija urina menja okruženje i otežava bakterijama da prežive.
Ljudi koji su probali ovakav pristup često opisuju da im peckanje i bol prilikom mokrenja kratkotrajno oslabe nakon što popiju rastvor sode.
Upravo to subjektivno olakšanje podstaklo je da se ovaj savet prenosi generacijama i danas se i dalje može naći na forumima, u kućnim pričama i u nekim alternativnim vodičima.
Međutim, ovakva iskustva više govore o privremenom ublažavanju simptoma nego o stvarnom rešavanju uzroka infekcije.
Da li soda bikarbona zaista pomaže kod urinarnih infekcija?
Soda bikarbona je natrijum bikarbonat – supstanca koja smanjuje kiselost i povećava pH. Kada se unese u organizam, može da poveća pH vrednost urina.
Kratkoročno, to može da ublaži osećaj peckanja ili bola tokom mokrenja. Međutim, efekat je prividan. Infekciju izazivaju bakterije – najčešće E. coli – koje se vezuju za zid mokraćne bešike i tu se razmnožavaju.
Promena pH urina ne uništava bakterije, već eventualno menja osećaj simptoma.
Zato se soda bikarbona ne smatra lekom, već samo sredstvom koje može nakratko ublažiti neprijatnost.
Zato oslanjanje na ovaj kućni recept može odložiti pravi tretman i povećati rizik od širenja infekcije ka bubrezima.
Rizici i nuspojave upotrebe sode bikarbone
Konzumacija sode bikarbone nije bezopasna, naročito pri većim dozama, kada se upotrebljava duže ili kada je uzimaju ljudi sa hroničnim bolestima. Potencijalne posledice i situacije do kojih može doći su:
- Gastrointestinalne tegobe – nadimanje, mučnina, povraćanje, osećaj penušanja u stomaku i dijareja. Dodatno, uzimanje posle obilnog obroka može pojačati nelagodnost.
- Metaboličke i promene u nivou elektrolita – metabolička alkaloza (porast pH krvi) uz hipokalemiju, hipernatrijemiju i hipokloremiju. Mogu se javiti i slabost, grčevi u mišićima, trnjenje, glavobolja, pospanost ili aritmije.
- Povišen krvni pritisak i zadržavanje tečnosti – visok unos natrijuma može pogoršati hipertenziju, izazvati oticanje i dodatno opteretiti srce, naročito osobama sa srčanom insuficijencijom.
- Opterećenje bubrega – kod hronične bubrežne bolesti postoji veći rizik od poremećaja acido-bazne ravnoteže i nakupljanja tečnosti. Alkalizacija urina može povećati sklonost ka formiranju određenih vrsta kamenca, na primer kalcijum‑fosfatnih.
- Interakcije sa lekovima – promena pH želuca i urina može da utiče na delovanje pojedinih lekova. Posebno je važno znati da alkalniji urin može smanjiti efikasnost nitrofurantoina – antibiotika koji se često koristi za urinarne infekcije, a veći unos natrijuma može uticati na terapiju za pritisak i otoke.
Posebno su ugroženi pacijenti sa hipertenzijom, srčanim i bubrežnim bolestima, trudnice, starije osobe i deca.
Zbog navedenih rizika, samoinicijativno uzimanje sode bikarbone kod urinarnih infekcija ne savetuje se kao terapija za urinarne infekcije.
Šta je zaista efikasno u lečenju urinarnih infekcija?
Zvanična medicina jasno navodi: antibiotici su najbolja terapija za bakterijske urinarne infekcije. Analiza urina i urinokultura pomažu lekaru da odredi koji je antibiotik najefikasniji za datog pacijenta. Kod nas se u praksi koriste sledeći antibiotici:
- Nitrofurantoin – posebno efikasan kod nekomplikovanih infekcija donjih urinarnih puteva. Deluje lokalno u mokraći i retko izaziva sistemske nuspojave, ali zahteva dobru funkciju bubrega.
- Fosfomicin – daje se jednokratno i ima širok spektar dejstva protiv najčešćih uzročnika infekcija, uključujući E. coli. Pogodan je za akutne epizode urinarnih infekcija kod žena.
- Trimetoprim-sulfametoksazol – koristi samo kada laboratorijski nalazipokažu da su bakterije osetljive na njega, ali zbog rasta rezistencije se sve ređe propisuje. Efikasan je kod akutnog cistitisa.
- Cefalosporini (na primer cefuroksim) – često se koriste kod komplikovanijih infekcija ili se daju pacijentima koji ne podnose druge antibiotike.
- Fluorohinoloni (na primer ciprofloksacin) – rezervisani su za teže i komplikovane infekcije, zbog mogućih ozbiljnih nuspojava i sve veće bakterijske rezistencije.
Svaka od ovih terapija bira se na osnovu antibiograma i individualnih faktora za svakog pacijenta – uzrasta, komorbiditeta i prethodne istorije infekcija. Prema tome, ako imate problem sa urinarnim infekcijama, prva stanica je svakako lekar opšte prakse.
Prirodni dodaci i podrška organizmu
Pored antibiotika, postoje i prirodni načini i dodaci koji mogu doprineti prevenciji i ublažavanju tegoba, ali oni se uvek posmatraju kao podrška standardnoj terapiji, a ne kao njena zamena.
Najpoznatija je brusnica, koja sadrži proantocijanidine – supstance koje otežavaju bakterijama da se prikače za zid mokraćne bešike.
Redovna upotreba preparata na bazi brusnice može smanjiti rizik od ponavljanja infekcija, naročito kod žena koje pate od čestih epizoda cistitisa.
Probiotici, naročito oni koji sadrže Lactobacillus sojeve, pomažu u očuvanju zdrave vaginalne i crevne mikroflore, što smanjuje verovatnoću da se patogene bakterije umnože i dospeju do mokraćnih puteva. Njihova primena je posebno značajna tokom i nakon terapije antibioticima.
Povećan unos tečnosti – oko 1,5-2 litra dnevno, ako lekar ne savetuje drugačije – i redovno mokrenje pomažu mehaničkom ispiranju bakterija iz urinarnog trakta i održavanju optimalne koncentracije urina.
Ovo je jednostavna, a vrlo efikasna mera podrške organizmu, ne samo u borbi protiv urinarnih infekcija, već i celokupnom njegovom funkcionisanju.
Prevencija urinarnih infekcija
Prevencija ima ključnu ulogu jer čak i kada se infekcija uspešno izleči, postoji velika verovatnoća da se ponovo javi. Najvažnije mere uključuju:
- Redovno unošenje tečnosti – dovoljan unos vode razređuje urin i olakšava ispiranje bakterija iz mokraćnih puteva.
- Mokrenje nakon seksualnog odnosa – pomaže da se iz uretre uklone bakterije koje su mogle tu dospeti tokom odnosa.
- Održavanje higijene intimne regije – preporučuje se pranje blagim sredstvima bez agresivnih sapuna, uz brisanje od napred ka nazad kako bi se smanjio rizik prenosa bakterija iz analne regije.
- Izbegavanje preuske sintetičke garderobe – pamuk omogućava koži da „diše“ i sprečava da nastane vlažna sredina, pogodna za razmnožavanje bakterija.
- Jačanje imuniteta – uravnotežena ishrana bogata vitaminima, dovoljno sna i fizička aktivnost jačaju odbrambeni sistem organizma.
Dodatno, kod osoba koje imaju učestale infekcije, lekari nekada preporučuju profilaktičnu terapiju malim dozama antibiotika ili upotrebu specifičnih dodataka, brusnice ili probiotika kao podršku.
Ove navike i mere doprinose stabilnosti urinarnog sistema i značajno smanjuju rizik od vraćanja infekcija.
Soda bikarbona i urinarne infekcije – mit, a ne rešenje
Soda bikarbona se često spominje kao kućni lek za urinarne infekcije, ali nauka pokazuje da njen efekat ne ide dalje od privremenog ublažavanja simptoma.
Bakterijska infekcija zahteva stručni pristup i terapiju antibioticima, a svako odlaganje može biti rizično.
Zato najbolje rešenje ove vrste infekcija podrazumeva kombinaciju prevencije, zdravih navika i pravovremenog odlaska lekaru.
Ne oslanjajte se na mitove – oslonite se na proverene činjenice i stručni savet.