Bol u desnom ramenu i ruci: 10 najčešćih uzroka i kada je vreme da posetite lekara

Desna ruka vam trne, rame boli kad se okrenete u krevetu ili podižete ruku? Možda vam se to dešava povremeno, ali u poslednje vreme primetili ste da tegoba traje duže nego ranije. Neki dani prođu s blagim pritiskom, ali ima i onih kada ne možete da zakopčate košulju ili dohvatite predmet sa police a da vas ne zaboli.

Ovakvi simptomi mogu imati jednostavno objašnjenje — istegnut mišić, fizički napor, loše držanje.

Ali isto tako, mogu ukazivati na ozbiljnije promene koje ne smete ignorisati.

Zato je veoma važno da razlikujete kada je u pitanju prolazna tegoba, a kada telo daje signal da je vreme za pregled.

U nastavku teksta govorimo o tome šta sve može izazvati bol u desnom ramenu i ruci, kako da prepoznate vrstu bola i zašto ne treba da odugovlačite sa lekarskim pregledom ako simptomi traju ili se pogoršavaju.

Kako prepoznati tip bola i šta on znači?

Vrsta bola može da ukaže na poreklo tegobe.

Oštar bol koji se javlja iznenada i pri pokretu, često je povezan sa povredom ili upalom.

Tupa, stalna bol može ukazivati na prenaprezanje mišića ili hronične promene, dok bol koji se javlja samo noću može značiti upalu tetiva ili burzitis, što su najčešći uzroci bola koji se javlja prilikom pokreta ruke, naročito kod ljudi čiji posao ili svakodnevne aktivnosti podrazumevaju podizanje ruku iznad visine ramena.

S druge strane, bol koji se pojačava pri podizanju ruke, pokretima unazad ili rotaciji često je mišićno-zglobnog porekla.

Ako vas rame boli i kada mirujete, posebno noću ili ujutru, moguće je da postoji upalni proces ili da je u pitanju stanje koje zahteva dodatnu dijagnostiku.

10 najčešćih uzroka bola u desnom ramenu i ruci

Bol u ramenu i ruci nikada nije bez uzroka. Ne mora značiti ništa ozbiljno, ali često nas upozorava da telo trpi opterećenje koje ne može više da izdrži.

• Upala tetiva ili burzitis

Ovo su najčešći uzroci bola u ramenu kod odraslih koji često koriste ruke u radu. Tendinitis označava zapaljenje tetive, dok je burzitis zapaljenje burze – male kesice ispunjene tečnošću koja smanjuje trenje između mišića i kostiju.

Ova stanja nastaju zbog ponavljanih pokreta, preopterećenja ili povrede. Bol se obično javlja pri podizanju ruke iznad glave, prilikom oblačenja ili spavanja na toj strani.

• Povreda mišića ili uganuće

Do ovakvih povreda dolazi najčešće usled naglog pokreta, naglog opterećenja ili pada. U pitanju je istegnuće mišića, ligamenata ili zgloba.

Bol se javlja odmah, često praćen osećajem „zatezanja“ i ograničenjem pokreta. Može se javiti i otok.

Ako se reaguje odmah, uz mirovanje i hladne obloge, tegobe uglavnom prolaze bez komplikacija.

• Sindrom smrznutog ramena

Smrznuto rame nastaje kada se kapsula zgloba zadeblja i formira ožiljno tkivo koje sprečava normalno kretanje.

Bol je u početku umeren, ali se pojačava i dovodi do gotovo potpunog gubitka pokretljivosti.

Najčešće pogađa osobe između 40 i 60 godina, naročito žene, a češći je kod osoba sa dijabetesom.

Lečenje je dugotrajno, ali uspešno ako se otkrije na vreme.

• Cervikalna spondiloza

Reč je o degenerativnim promenama na pršljenovima i diskovima vrata. One mogu uzrokovati suženje prostora kroz koje prolaze nervi, pa dolazi do pritiska na korene živaca.

Simptomi uključuju bol koji se širi iz vrata ka ramenu, slabost mišića i trnjenje u ruci.

Ovaj uzrok je posebno čest kod osoba koje dugo sede, rade za računarom ili imaju loše držanje tela.

• Išijas vrata i ramenog pojasa

Ovo stanje, stručno nazvano cervikobrahijalni sindrom, nastaje kada pritisak na nervne korene izaziva bol koji se spušta od vrata, kroz rame, sve do prstiju ruke.

Osećaj može biti kao peckanje, probadanje, utrnulost ili slabost mišića. Češće se javlja kod osoba koje imaju protruziju ili herniju diska u vratnom delu kičme.

• Problemi sa živcima i pritisak na nervne korene

Osim mehaničkog pritiska usled degenerativnih promena, nervi mogu biti pritisnuti i zbog tumora, cista, ožiljnog tkiva ili zapaljenskih procesa.

Takvi bolovi su intenzivni, stalni i često praćeni neurološkim simptomima kao što su slabost, trnjenje, osećaj hladnoće u ruci ili gubitak refleksa.

Potrebna je precizna dijagnostika.

• Kalcifikati u ramenu

Kalcifikati su naslage kalcijuma koje se talože unutar tetiva, najčešće rotatorne manžetne.

Uzrok im nije uvek poznat, ali se povezuju sa metaboličkim poremećajima i ponavljanim mikrotraumama.

Bol se javlja naglo i može biti vrlo jak, posebno prilikom podizanja ruke ili spavanja na toj strani.

• Artritis ramena

Kod upalnih stanja kao što je reumatoidni artritis, bol je često prisutan i u mirovanju, posebno ujutru i prati ga ukočenost.

Osteoartritis, s druge strane, nastaje trošenjem zglobne hrskavice i izaziva bol koji se pojačava pri naporu.

Ova stanja zahtevaju pravilno vođenje i praćenje, jer bez terapije mogu značajno ograničiti pokretljivost i kvalitet života.

• Povrede usled ponavljajućih pokreta

Ponavljani pokreti u neprirodnoj poziciji , kao što je rad mišem ili podizanje tereta iz nepravog ugla dovode do mikrooštećenja mišićnih i tetivnih struktura.

Ovi problemi se razvijaju postepeno i često ih ljudi zanemaruju dok ne postanu hronični. Ključna je korekcija radne pozicije i rana fizikalna terapija.

• Retki ali ozbiljni uzroci

Iako nisu česti, neki uzroci bola u ramenu i ruci mogu ukazivati na ozbiljna stanja koja zahtevaju brzu reakciju.

Infarkt miokarda, odnosno, srčani udar, ponekad se ne manifestuje tipičnim bolom u grudima.

Umesto toga, kod nekih osoba (posebno žena i starijih) može se javiti samo bol u ruci ili ramenu, osećaj nelagodnosti, pritiska, znojenje, mučnina ili otežano disanje.

S druge strane, tumori u području pluća, vrata ili kičmenog stuba, kao i metastaze iz drugih organa, mogu vršiti pritisak na živce u ramenom pojasu.

To izaziva bol koji se širi iz ramena niz ruku, trnjenje, slabost ili čak gubitak kontrole nad pokretima.

Bol je najčešće postojan, ne reaguje na promenu položaja i ne prolazi spontano.

Kada bol zahteva odlazak lekaru?

Ako se bol javi iznenada, bez prethodnog napora ili povrede, posebno ako se širi niz ruku, praćen je trnjenjem, slabošću mišića, osećajem da ruka „ne sluša“, ili gubitkom osećaja u šaci ili prstima – to može biti znak ozbiljnog neurološkog problema.

Dodatan razlog za hitnu reakciju su simptomi poput otežanog disanja, stezanja u grudima, hladnog znoja, vrtoglavice ili mučnine – što može ukazivati na infarkt miokarda.

U tim slučajevima odmah potražite lekarsku pomoć.

Bol koji ne prolazi ili se pogoršava

Ako bol traje duže od nekoliko dana, ne smanjuje se ni uz odmor ili osnovne mere poput držanja hladnih obloga ili primene kreme protiv bolova, već se postepeno pogoršava – ne odlažite pregled.

Hronični bol koji remeti san, ometa svakodnevne pokrete ili zahteva stalnu upotrebu analgetika ne smete zanemaritii.

Takvi simptomi često ukazuju na dublji problem sa tetivama, zglobovima, živcima ili vratnom kičmom.

Pravovremena dijagnoza je ključna kako bi se izbeglo dalje pogoršanje i razvila adekvatna terapija u ranoj fazi.

Dijagnoza i metode ispitivanja

Dijagnostički postupak uvek počinje uzimanjem detaljne anamneze.

Lekar će vas pitati kada se bol prvi put pojavio, da li se javlja stalno ili povremeno, da li je vezan za određene pokrete ili se javlja i u stanju mirovanja. Posebno je važno da se opiše karakter bola – da li je tup, oštar, pulsirajući, zatim njegova lokalizacija, kao i da li se širi niz ruku, da li izaziva trnjenje, slabost ili gubitak osećaja.

Fizički pregled podrazumeva ispitivanje pokretljivosti zgloba, testiranje snage mišića i refleksa, kao i detekciju eventualnih neuroloških simptoma. Lekar može primeniti i specifične testove kako bi utvrdio da li su pogođene tetive ili druge meke strukture u ramenu, poput ligamenata, burzi ili zglobne čaure.

Ukoliko se sumnja na neurološke uzroke, procenjuje se i stanje cervikalne kičme.

Radiološke metode i laboratorijske analize

Ukoliko fizički pregled ukaže na potrebu za dodatnim ispitivanjima, lekar će predložiti odgovarajuće dijagnostičke metode.

Rendgen (RTG) je osnovna metoda koja omogućava uvid u stanje kostiju, zglobova i prisustvo eventualnih kalcifikata. Ultrazvuk se koristi za procenu stanja mekih tkiva i omogućava vizuelizaciju upalnih procesa ili nakupljanja tečnosti.

Magnetna rezonanca (MRI) daje najdetaljniju sliku i koristi se kada postoji sumnja na oštećenje rotatorne manžetne, herniju diska, kompresiju živca ili druge kompleksnije poremećaje.

Elektromioneurografija (EMNG) je posebno važna kada postoji sumnja na neurološki uzrok bola, jer meri funkciju nerava i mišića i pomaže u preciznom lokalizovanju problema.

Laboratorijske analize krvi se preporučuju ako postoji sumnja na zapaljenske procese ili autoimune bolesti kao što su reumatoidni artritis ili lupus.

U kombinaciji sa kliničkom slikom, ovi nalazi pružaju važne informacije na osnovu kojih će lekar odrediti dalji tok lečenja.

Načini ublažavanja bola

1. Kućne mere – smanjenje opterećenja

• Odmor i rasterećenje ramena – Prvi korak u eliminaciji bola jeste prekid aktivnosti koje pogoršavaju simptome. Privremeni odmor omogućava tkivima da započnu regeneraciju.
• Primena hladnih ili toplih obloga – Hladne obloge se koriste u prvih 48 sati u slučaju akutne povrede ili otoka, dok se tople obloge preporučuju kod hroničnog bola i ukočenosti, jer poboljšavaju cirkulaciju i opuštaju mišiće.
• Položaj tela i ergonomija – Prilagodite radno okruženje: ekran treba da bude u visini očiju, ruka treba da ima oslonac, a ramena opuštena. Korišćenje jastuka za podršku ruci tokom spavanja može smanjiti bolove tokom noći.
• Lagana istezanja i pokreti – Umerenim pokretima u granicama bola sprečava se ukočenost. Vežbe se sprovode pažljivo, bez forsiranja pokreta.

2. Lekovi i fizikalna terapija

• Analgetici i antiinflamatorni lekovi – Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) kao što su ibuprofen i diklofenak mogu pomoći kod upalnog bola. Uzimaju se u ograničenom vremenskom periodu uz savet lekara.
• Topikalni preparati – Gelovi sa analgetskim ili antiinflamatornim dejstvom se nanose direktno na bolno mesto i mogu imati lokalni efekat sa manje sistemskih neželjenih dejstava.
• Fizikalna terapija – Obuhvata elektroterapiju (TENS, ultrazvuk), manuelnu terapiju, masažu i posebno osmišljene vežbe za jačanje i stabilizaciju ramena. Terapijski plan pravi stručnjak na osnovu uzroka bola.

Kada je potrebna hirurška intervencija?

• Neuspeh konzervativne terapije – Ako nakon više nedelja pravilnog lečenja nema poboljšanja, lekar može predložiti operativni pristup.
• Ruptura tetiva rotatorne manžetne – U slučajevima potpunog kidanja tetiva, hirurška rekonstrukcija može biti neophodna.
• Prisustvo velikih kalcifikata ili nestabilnosti zgloba – Hronični bol koji potiče od strukturnih promena (kao što su izraženi kalcifikati ili pomeranje zglobnih površina) često zahteva artroskopski zahvat.
• Komplikacije neurološke prirode – U nekim slučajevima, kada postoji kompresija živca ili pritisak na nervne korene u vratnoj kičmi, može biti potrebna neurohirurška evaluacija i intervencija.

Prevencija bola u ramenu i ruci

Mnogo toga što izaziva bol u ramenu i ruci može da se spreči ili barem ublaži ako se na vreme obrati pažnja na način na koji koristimo telo u svakodnevnim aktivnostima.

Prevencija nije garancija da problema neće biti, ali značajno smanjuje verovatnoću da do njih dođe.

Pravilno držanje i ergonomija

• Neutralna pozicija tela tokom rada – Ramena treba da budu opuštena, laktovi blago savijeni i oslonjeni, a ekran računara u visini očiju. Glava ne treba da bude nagnuta unapred. Dugotrajno sedenje bez podrške za ruke i leđa povećava pritisak na vrat i rameni pojas.
• Upotreba ergonomske opreme – Stolica sa osloncem za lumbalni deo leđa, podesiva visina stola, ergonomski miš i tastatura mogu sprečiti prenaprezanje mišića ramena i vrata. Jastuk na kome spavate treba da bude dovoljno visok da drži vrat u neutralnom položaju tokom noći.
• Pauze tokom rada – Na svakih 45–60 minuta sedenja ili ponavljajućih pokreta, potrebno je ustati, istegnuti se ili promeniti položaj. I kratko istezanje može smanjiti nakupljeno naprezanje u mišićima ramenog pojasa.

Vežbe za jačanje i istezanje

• Vežbe mobilnosti ramenog zgloba – Lagani kružni pokreti, podizanje i spuštanje ramena, kao i pokreti ruku unapred i u stranu doprinose očuvanju opsega pokreta i sprečavaju ukočenost.
• Istezanje mišića vrata i ramena – Blagi nagibi glave u stranu, unapred i unazad, uz zadržavanje položaja 10–15 sekundi, pomažu u smanjenju napetosti i poboljšanju elastičnosti mišića.
• Vežbe sa elastičnim trakama – Ove vežbe su korisne za jačanje mišića rotatorne manžetne, stabilizaciju zgloba i prevenciju povreda. Sprovode se pod nadzorom ili uz savet fizioterapeuta.
• Vežbe snage sa malim opterećenjem – Vežbe sa malim tegovima (do 1 kg) u kontrolisanim pokretima doprinose jačanju stabilizatora ramena i održavanju mišićnog tonusa bez rizika od preopterećenja.

Prvi korak ka olakšanju bola u ramenu: pravilna procena i rana reakcija

Bol u desnom ramenu i ruci koji trenutno osećate možda je samo pokazatelj zamora mišića, ali možda ukazuje i na poremećaje tetiva, živaca ili nešto još složenije.

Nadamo se da vam ono što ste sada pročitali daje bar neki oslonac i smirenje, jer sada možete da razumete svoj bol, da ga razlikujete i da prepoznate kad je vreme za stručnu pomoć.

U svakodnevici u kojoj većina nas predugo sedi, ne kreće se dovoljno i usled nedostatka vremena ili novca potiskuje Nelagode, tegobe i bolove, znanje o uzrocima i znacima ozbiljnosti stanja je dragoceno.

A kad imate znanje i svest, ima i šta da vas pokrene.

Razgovor sa lekarom ili fizijatrom je apsolutno neophodan ako je bol stalan, ako se javlja noću, ne da vam da spavate, ili je praćen drugim simptomima koji vas uznemiruju. Što ranije reagujete, to je šansa za efikasno lečenje veća.

Budite odgovorni prema svom zdravlju.