Bol u levom stomaku: Šta ga uzrokuje i kada je vreme za lekara?

Bol na levoj strani stomaka može biti indikator izuzetno velikog broja stanja, jer je u tom delu tela smešteno više organa – deo debelog creva, levi bubreg, jajnik, slezina — i svaki od njih ima svoje moguće signale.

I baš zato, intenzitet i trajanje bola može da varira. Nekad je tup, nekad oštar, lokalizovan.

Nekima se širi ka leđima, drugima ka preponi. Jednima smeta samo kad hodaju, drugima čim legnu. Može da se pojavi samo nakon obroka, ili da traje satima bez očiglednog razloga.

U ovom tekstu ćemo konkretno pokazati kako se koja vrsta bola manifestuje i kada može da ukazuje na digestivne, urološke ili ginekološke probleme.

Članak nije zamena za pregled kod lekara, ali može pomoći da bolje razumete šta vaše telo pokušava da vam kaže i kada je vreme da se uputite ka ordinaciji.

Anatomija – zašto se javlja bol u levom stomaku?

Razlike između gornjeg, srednjeg i donjeg levog stomaka

Da bi se biste bolje razumeli uzrok bola, obratite pažnju na to gde tačno osećate nelagodnost:

• Gornji levi stomak — bol može dolaziti iz želuca, slezine, gornjeg dela pankreasa ili levog bubrega.
• Srednji levi stomak — obuhvata područje oko silaznog kolona i može ukazivati na nakupljene gasove, zatvor, ili iritaciju creva. Ovaj bol često dolazi u vidu grčeva ili osećaja pritiska, a može se pojačavati nakon obroka bogatih mastima, kada ste pod stresom ili fizički neaktivni.
• Donji levi stomak — bol u ovom delu se najčešće javlja kod osoba sa divertikulitisom, ali kod žena je ponekad povezan sa cistama na jajnicima, ovulacijom ili upalama u maloj karlici. Kod oba pola, često ukazuje na urinarne infekcije ili kamen u mokraćovodu. Bol je često lokalizovan, može biti blag, ali dugotrajan, a nekada i iznenadan i oštar.

Najčešći uzroci bola u levom delu stomaka

Bol na levoj strani stomaka uglavnom je rezultat promene unutar nekog od organa koji se tamo nalaze.

Neki uzroci su češći i benigniji, a drugi, iako ređi, zahtevaju brzu procenu i pažljivo lečenje.

Problemi sa debelim crevom – divertikulitis i divertikuloza

Divertikuli su male kesaste izbočine koje se formiraju u zidu debelog creva, najčešće u njegovom donjem levom delu. Kada se upale — nastaje divertikulitis.

Ovaj bol je obično lokalizovan, konstantan i pogoršava se kretanjem ili pritiskom.

Može biti praćen povišenom temperaturom, mučninom, nadimanjem i promenama u pražnjenju creva, te izazvati proliv ili zatvor.

Divertikuloza, s druge strane, ne daje simptome i često se otkrije slučajno tokom kolonoskopije.

Problem nastaje kada se izbočine inficiraju ili puknu, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Osobe starije od 40 godina su u većem riziku, posebno ako im je ishrana siromašna vlaknima.

Problemi sa bubregom – infekcije, kamen u bubregu

Kamen u bubregu i infekcija mokraćnih puteva mogu izazvati vrlo specifičan bol sa leve strane koji se naglo javlja i zrači ka donjem delu leđa ili preponi.

Bol je često izuzetno intenzivan, paroksizmalan (dolazi u talasima), praćen mučninom, povraćanjem i neprijatnošću tokom mokrenja. U nekim slučajevima se javlja i krv u urinu.

Infekcija bubrega (pyelonefritis) je još jedan mogući uzrok.

U tom slučaju bol je obično tup i prati ga groznica i osećaj opšte slabosti.

Bilo da se radi o kamenu ili infekciji, važno je reagovati i ne nadati se da će bol proći sam.

Pravovremena urea i kreatinin analiza, urinokultura i ultrazvuk značajno ubrzavaju dijagnozu. Terapiju vodi urolog.

Gastrointestinalni uzroci – gasovi, zatvor, gastritis

Jedan od najčešćih uzroka nelagodnosti u stomaku jesu funkcionalni problemi — nakupljanje gasova, nadutost i zatvor.

Bol koji prati ove pojave obično je difuzan, pojačava se posle jela, smanjuje se nakon pražnjenja creva ili oslobađanja gasova.

Često se javlja kod osoba koje unose premalo vlakana, piju nedovoljno tečnosti ili su fizički neaktivne.

Kada je u pitanju gastritis, bol se javlja više u gornjoj levoj regiji, obično posle obroka. Prati ga osećaj žarenja gorušica, nadimanje i ponekad mučnina.

Uzrok može biti neredovna ishrana, stres, infekcija bakterijom Helicobacter pylori ili dugotrajna upotreba lekova iz NSAIL grupe, kao što je ibuprofen.

Problemi sa slezinom, pankreasom i žučnom kesom

Slezina se nalazi u gornjem levom kvadrantu abdomena, odmah ispod rebara i učestvuje u filtriranju krvi i imunološkim procesima.

Uvećana slezina (splenomegalija) može nastati usled infekcija, bolesti jetre, hematoloških poremećaja ili autoimunih bolesti.

Bol koji potiče iz slezine obično je dubok, stalan, pojačava se pri disanju ili pokretima i može zračiti ka levoj lopatici.

Povrede slezine, na primer usled pada ili udarca. mogu dovesti do krvarenja unutar trbušne duplje, što je hitno stanje.

Infarkt slezine, iako ređi, može se javiti kod osoba sa poremećajem koagulacije ili srčanom aritmijom. Bol je tada iznenadan i intenzivan, često praćen mučninom i lokalizovan u gornjem levom stomaku.

Pankreas se nalazi iza želuca, a upala pankreasa (akutni pankreatitis) predstavlja jedno od najozbiljnijih oboljenja digestivnog trakta.

Karakteriše ga jak, stalan bol koji se širi u pojasu prema leđima, uz često povraćanje, nadutost, povišenu temperaturu i izražen umor.

Uzrok može biti žučni kamen koji blokira izvodni kanal pankreasa, ali i prekomerna konzumacija alkohola, visok nivo triglicerida ili lekovi.

Hronični pankreatitis dovodi do postepenog gubitka funkcije pankreasa, sa stalnim, iscrpljujućim bolovima i malapsorpcijom hranljivih materija.

Žučna kesa se u većini slučajeva nalazi na desnoj strani, ali u retkim slučajevima može imati atipičan položaj (situs inversus), što može otežati dijagnostiku.

Iako nije uobičajen uzrok bola u levom stomaku, treba ga uzeti u obzir ako se uz njega javlja žutica, bol nakon konzumiranja masne hrane, gorčina u ustima i mučnina.

Ukoliko bol u gornjem levom delu stomaka prati groznica, žutilo kože i beonjača, nagla slabost ili povraćanje — potrebna je hitna dijagnostika.

Nadležan je gastroenterolog, uz moguću konsultaciju sa hematologom ili abdominalnim hirurgom.

Ginekološki uzroci

Bol u donjem levom stomaku kod žena može da ukazuje na više različitih ginekoloških problema, u zavisnosti od trajanja, intenziteta i pratećih simptoma.

• Ciste na jajniku – Funkcionalne ciste su česte i obično bezopasne, ali kada porastu, mogu izazvati lokalizovan bol sa jedne strane, nadutost i pritisak. U retkim slučajevima dolazi do torzije (uvrtanja) jajnika što izaziva iznenadan, veoma jak bol i zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
• Upala jajnika ili jajovoda (salpingitis, ooforitis) – Ova stanja spadaju u zapaljenske bolesti male karlice. Bol je često obostrana, ali može dominirati s jedne strane, naročito ako infekcija nije simetrična. Prate ga povišena temperatura, gust sekret neprijatnog mirisa, umor i nelagodnost pri mokrenju ili odnosu. Najčešći uzrok su bakterijske infekcije, uključujući polno prenosive bolesti.
• Endometrioza – Hronično stanje kod kojeg se tkivo slično sluzokoži materice nalazi van nje, najčešće na jajnicima, jajovodima ili peritoneumu. Bol se javlja pre i tokom menstruacije, često je dubok, uporan i može se širiti ka leđima i nogama. Prateći znaci uključuju produžena krvarenja, problemw s plodnošću i bol pri seksualnom odnosu.
• Ovulacija (mittelschmerz) – Kod nekih žena ovulacija može izazvati prolazan bol sa strane jajnika koji oslobađa jajnu ćeliju. Ovaj bol je blag do umeren, traje nekoliko sati, nema dodatne simptome i javlja se oko sredine menstrualnog ciklusa.

Ako osetite da se bolovi koji se javljaju tokom ciklusa ponavljaju iz meseca u mesec ili postaju izraženiji, zakažite pregled ginekologa, jer ove pojave nisu normalan deo ciklusa.

Ozbiljni simptomi – kada odmah potražiti lekara?

Iznenadan, intenzivan bol, naročito ako je praćen temperaturom, drhtavicom, povraćanjem ili nemogućnošću da stojite uspravno, zahteva hitnu medicinsku procenu.

Ovo može biti znak perforacije creva, torzije jajnika, jake infekcije ili kamena koji blokira mokraćne puteve.

Bol koji se pogoršava, traje više dana ili se pojavljuju dodatni simptomi

Ako bol ne prestaje, ne smanjuje se ili postaje sve intenzivniji, to je već signal za uzbunu — pogotovo ako je praćen dodatnim simptomima kao što su:

• Krv u stolici – Može ukazivati na krvarenje iz debelog creva, hemoroide, ali i ozbiljnije bolesti poput zapaljenskih bolesti creva ili čak tumora.
• Povraćanje – Ako se javi uz bol, to može ukazivati na opstrukciju creva, jaku infekciju ili čak pankreatitis. Povraćanje uz koje se javlja bol gotovo nikada nije bezazleno.
• Ekstremni umor – Kada telo troši energiju na upalu, infekciju ili unutrašnje krvarenje, iscrpljenost dolazi brzo i traje danima. To nije samo posledica bola, već mogući sistemski problem.
• Nagli gubitak apetita – Ako vam telo šalje poruku da izbegavate hranu, moguće je da pokušava da zaštiti digestivni trakt. Ovo je često prisutno kod ozbiljnijih stanja, uključujući infekcije, čireve i određene tumore.
• Trnjenje ili bol koji se širi – Ovi simptomi mogu ukazivati na pritisak na nerve, probleme sa kičmom, bubrežnim kamenom koji se pomera kroz mokraćne kanale i menja lokaciju bola, ili čak vaskularne probleme. Ako bol menja mesto i karakter, potrebna je detaljnija dijagnostika.

Dijagnostika – šta lekari proveravaju

Prvi korak u dijagnostici bola u stomaku jeste razgovor s lekarom. Kroz niz ciljano postavljenih pitanja, lekar pokušava da razjasni:

• Gde tačno osećate bol? – Precizna lokalizacija pomaže da se suzi lista potencijalnih uzroka. Na primer, bol u donjem levom kvadrantu usmerava pažnju na debelo crevo, jajnik ili mokraćovod.
• Koliko traje bol i kako je počeo? – Akutni, iznenadni bol često ukazuje na urgentna stanja, dok hronični, povremeni bol može biti povezan sa funkcionalnim ili upalnim oboljenjima.
• Da li se bol širi? – Bol koji se širi ka leđima, preponama ili grudima može signalizirati bubrežni kamen, pankreatitis ili neurološke uzroke.
• Postoje li drugi simptomi? – Prisustvo temperature, promene u stolici, povraćanje ili gubitak težine menja kliničku sliku i usmerava dijagnostiku.

Zatim sledi fizikalni pregled – lekar palpira stomak kako bi uočio eventualnu osetljivost, napetost mišića, prisustvo mase ili abnormalnih zvukova pri radu creva.

Slušanje stetoskopom omogućava procenu peristaltike i otkrivanje mogućih crevnih opstrukcija.

Laboratorijske i slikovne metode

Ukoliko osnovni pregled ne daje dovoljno informacija ili postoje znaci ozbiljnijeg stanja, lekar pristupa dodatnim dijagnostičkim testovima:

• Analiza krvi – meri nivo leukocita (upala ili infekcija), CRP (C-reaktivni protein kao marker zapaljenja), kao i funkciju bubrega (urea, kreatinin) i jetre (AST, ALT, bilirubin).
• Analiza urina – koristi se za otkrivanje infekcija mokraćnih puteva, prisustvo krvi ili kristala koji ukazuju na kamen u bubregu.
• Ultrazvuk abdomena – bezbedna i neinvazivna metoda koja omogućava vizualizaciju organa kao što su bubrezi, jajnici, slezina i creva. Posebno je korisna za ginekološke uzroke i akutne bolove.
• Skener (CT) – detaljniji snimak koji se koristi kada postoji sumnja na ozbiljnije probleme kao što su zapaljenje, perforacija creva, tumor ili komplikacije pankreatitisa.
• Kolonoskopija – endoskopski pregled unutrašnjosti debelog creva. Koristi se kada postoji sumnja na divertikulitis, inflamatorne bolesti creva, polipe ili tumore. Radi se kada postoji potreba za direktnim uvidom i eventualnim uzimanjem uzorka tkiva (biopsijom).

U zavisnosti od kliničke slike, pacijent može biti upućen gastroenterologu, urologu, ginekologu ili hirurgu.

Benigni bol – kako ga ublažiti kod kuće

U slučajevima kada je bol blag, povremen i prolazi bez terapije – često se radi o funkcionalnim poremećajima kao što su nadutost, zatvor ili iritacija creva.

Tada nije potrebno paničiti, ali je važno osluškivati telo i omogućiti mu optimalne uslove za oporavak:

• Lagana ishrana – Birajte kuvanu, lako svarljivu hranu bez začina i masnoća. Izbegavajte prženo, ljuto, jako začinjeno i eliminišite industrijski prerađene proizvode dok simptomi ne prođu.
• Unošenje dovoljno tečnosti – Voda pomaže da se varenje normalizuje i da se eventualni zatvor reši prirodnim putem. Biljni čajevi, poput nane ili kamilice, mogu dodatno umiriti digestivni trakt.
• Topli oblozi na stomak – Blaga toplota može opustiti napete mišiće stomaka, ublažiti grčeve i smanjiti osećaj nelagodnosti. Ipak, ova metoda se ne preporučuje ako postoji sumnja na upalu ili infekciju.
• Umereno kretanje – Lagana šetnja nakon obroka može poboljšati varenje i pokrenuti peristaltiku creva, posebno ako vodite sedentarni način života.

Prevencija bola u levom delu stomaka

Iskrana bogata vlaknima olakšavaju varenje i pražnjenje creva, smanjujući rizik od razvitka divertikuloze ili pojave zatvora.

Redovna fizička aktivnost i održavanje zdrave telesne težine

Kretanje podstiče crevnu peristaltiku i sprečava zadržavanje gasova i toksina.

Preporučuje se umerena fizička aktivnost poput brze šetnje joge ili plivanja bar 30 minuta dnevno.

Ujednačen ritam spavanja i redukcija stresa takođe će pomoći, ako su u pitanju benigni bolovi u stomaku.

Ozbiljno shvatite bol u levom delu stomaku

Bol koji se javi na levoj strani stomaka, u bilo kom delu, nikad nije jednoznačan.

Nekada je prolazan i bezopasan, ali nekada je i prvi znak da se nešto važno dešava u organizmu.

Nije važno samo šta boli, već kako, koliko dugo i šta taj bol prati.

Zanemarivanje hroničnog bola ili ignorisanje novih simptoma kao što su promena u stolici, gubitak apetita, malaksalost ili krv u urinu može značiti propuštenu priliku za ranu dijagnozu.

To je razlog zašto je bolje otići na pregled „bez potrebe“ nego zakasniti.

O tome koliko je sve u našem telu povezano govori i činjenica da problemi sa kičmom, diskus hernijom ili nervima u lumbalnoj regiji mogu izazvati bol koji deluje kao da dolazi iz stomaka, i to često baš s leve strane.

Ako uz bol primetite i trnjenje, slabost u nozi ili osećaj kao da vam noga postaje teška i ne reaguje uobičajeno, moguće je da uzrok nije digestivni, već neurološki.

Što pre razjasnite uzrok bola, to je veća šansa da će se problem rešiti jednostavno i bez posledica.