Kada vam naglo pozli, zavrti vam se u glavi i osetite slabost, prvo što pomislite jeste da vam je pao pritisak i u većini slučajeva ste u pravu.
Nizak krvni pritisak može biti prolazna smetnja kada je izazvan dehidracijom, naglim ustajanjem, iscrpljenošću ili stresom, ali može ukazivati i na dublji zdravstveni problem kao što su hormonski
poremećaji, srčana slabost ili problemi sa nadbubrežnom żlezdom.
Ipak, u tom trenutku, potrebna vam je pomoć i važno je da znate da imate na raspolaganju nekoliko metoda koje mogu brzo podići nivo pritiska.
Ovaj tekst je napisan da vam pomogne da prepoznate simptome niskog pritiska, razumete zašto dolazi do pada i koje konkretne korake možete da preduzmete kada osetite ove neprijatne simptome.
Šta znači kada vam padne pritisak?
Nizak krvni pritisak, odnosno hipotenzija, nije dijagnoza sama po sebi, već stanje u kojem krv ne dopire dovoljno efikasno do organa, što može izazvati niz simptoma.
Koji su najčešći simptomi niskog pritiska?
- Vrtoglavica
- Umor
- Slabost u mišićima
- Zamagljen vid
- Mučnina
- Nesvestica
- Hladne šake i stopala
Ovi simptomi se mogu pojaviti iznenada, posebno nakon naglog ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja.
Tada govorimo o ortostatskoj hipotenziji. Ovo stanje je posebno izraženo kod osoba koje su dehidrirale, starijih i onih koji uzimaju lekove za pritisak ili diuretike.
Sama po sebi, hipotenzija nije opasna ako ne izaziva simptome. Ali u slučaju da se simptomi ponavljaju, traju duže ili ometaju svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti stručnu pomoć.
10 dokazanih metoda za brzo podizanje pritiska
Kada pritisak naglo padne, neki simptomi mogu delovati dramatično. Tada je najvažnije da se ne uplašite i da reagujete brzo. Evo nekoliko jednostavnih načina kako možete pomoći sebi.
1. Popijte čašu vode sa malo soli
Kada ne unosite dovoljno tečnosti, krvni pritisak prirodno pada jer opada i zapremina krvi. So zadržava vodu u telu, a samim tim povećava zapreminu krvi i pritisak. Efekat se može osetiti u roku od 10 do 20 minuta.
2. Popijte šolju kafe ili crnog čaja
Kofein stimuliše srčani ritam i sužava krvne sudove, što brzo povećava krvni pritisak. Efekat nastupa u roku od 10 minuta do pola sata, u zavisnosti od metabolizma.
3. Pojedite toplu, slanu supu
Supa hidrira, nadoknađuje so i elektrolite, a to je ključno ako je pad pritiska izazvan gubitkom tečnosti. Topla supa se brzo apsorbuje, a olakšanje ćete osetiti u roku od 15 do 30 minuta.
4. Podignite noge iznad nivoa srca
Ova tehnika koristi gravitaciju da krv „vrati“ ka srcu i mozgu. Poboljšava cirkulaciju i biće vam bolje već u roku od 5 minuta. Ova metoda je idealna kao prva pomoć kod vrtoglavice.
5. Dišite duboko i polako
Duboko disanje aktivira parasimpatikus i smanjuje stresni odgovor, što može stabilizovati pritisak ukoliko je njegov pad izazvan anksioznošću ili napetošću.
Prve efekte možete osetiti nakon 2-5 minuta disanja u ritmu.
6. Uzmite komadić crne čokolade
Flavonoidi iz kakaa poboljšavaju tonus krvnih sudova i mogu privremeno podići pritisak. Dovoljno je 10 do 20 grama čokolade sa više od 70% kakaa, a ova slatka prva pomoć deluje u roku od 15 do 30 minuta.
7. Obujte elastične čarape
Kompresivne čarape smanjuju nagomilavanje krvi u nogama i pomažu u stabilizaciji pritiska kod ljudi kojima je ovaj parametar hronično nizak.
Efekat nije trenutan, već se koristi kao dugoročna mera prevencije.
8. Jedite manje, a češće obroke
Kada pojedete veliki obrok, krv se povlači u digestivni trakt i to često izaziva pad pritiska. Manji i redovni obroci sprečavaju ove oscilacije.
Ako se naviknete na ovakvu ishranu, brzo ćete primetiti da vam je pritisak stabilniji u toku dana.
9. Izbegavajte naglo ustajanje
Naglo menjanje položaja tela može izazvati ortostatski pad pritiska. Ustajte postepeno: prvo sedite, sačekajte 20-30 sekundi, pa se tek onda uspravite.
10. Popijte biljni čaj (ruzmarin, rooibos)
Ruzmarin stimuliše cirkulaciju, dok rooibos sadrži antioksidanse koji pomažu kod stabilizacije krvnog pritiska. Poboljšane dolazi postepeno, u roku od 30-45 minuta, ali bez rizika od naglog skoka.
Mitovi o metodama koje mogu da štete niskom pritisku
Iako postoji mnogo saveta koji su se „odomaćili“ u verovanjima i prenose se usmeno ili kruže internetom, neki od njih mogu i da naškode.
Evo nekoliko najčešćih zabluda kada je u pitanju podizanje pritiska.
- Alkohol podiže pritisak – zapravo, alkohol širi krvne sudove i može dodatno sniziti pritisak. Dakle, konzumacija alkohola povećava rizik od pada.
- Energetski napici pomažu kod slabosti – iako sadrže kofein i šećer, njihov efekat je nagao i kratkotrajan, a često dovodi do naglog pada nakon što dejstvo prođe i samim tim više šteti nego što koristi.
- Što više soli, to bolje – preteran unos soli zapravo može opteretiti bubrege i srce, jer natrijum zadržava vodu.
- Samo čokolada rešava stvar – komadić tamne čokolade može blago pomoći, ali nije zamena za širu podršku kroz raznovrsnu i redovnu ishranu i dovoljan unos tečnosti.
Prirodni načini za podizanje pritiska
Pored brzih intervencija, važno je razviti zdravije navike koje mogu pomoći u održavanju stabilnog krvnog pritiska na duže staze.
Ovakvi pristupi značajno smanjuju učestalost simptoma i doprinose opštem zdravlju cirkulacije:
- Redovno jutarnje istezanje i lagane šetnje – Aktiviranje mišića ujutru ubrzava povratak krvi i smanjuje verovatnoću ortostatske hipotenzije. Šetnja u trajanju od 15-30 minuta dnevno doprinosi boljoj cirkulaciji i kardiovaskularnoj kondiciji.
- Unos 1,5 do 2 litra tečnosti dnevno – Dehidratacija je jedan od glavnih uzroka niskog pritiska. Dovoljan unos vode povećava zapreminu krvi i sprečava pad pritiska, naročito kod osoba koje se znoje više ili provode vreme u toplim prostorijama.
- Dovoljan unos gvožđa i vitamina B12 (uz savet lekara) – Nedostatak gvožđa i B12 može izazvati anemiju, koja dovodi do smanjenog snabdevanja tkiva kiseonikom i posledično do niskog krvnog pritiska. Kroz ishranu ili suplementaciju (po preporuci lekara ili nutricioniste), ovaj deficit se može korigovati.
Kada je vreme da se javite lekaru?
Iako je nizak krvni pritisak često bezopasan, u nekim slučajevima može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme.
Ako primetite da vam se pritisak često spušta ispod 90/60 mmHg, a simptomi se ponavljaju ili pogoršavaju, neophodno je da se obratite lekaru.
Simptomi koji zahtevaju stručnu procenu uključuju:
- Česte vrtoglavice ili gubitke svesti (sinkope) – mogu ukazivati na neadekvatno snabdevanje mozga krvlju ili na ozbiljne srčane poremećaje.
- Hronični umor i slabost – mogu biti znakovi anemije, hronične dehidratacije ili hormonskog disbalansa.
- Teškoće sa koncentracijom i „magla u glavi“ – čest simptom kod ljudi koji pate od hronično niskog pritiska, koji ozbiljno ometa svakodnevne aktivnosti.
- Otežano disanje ili ubrzan rad srca – mogu ukazivati na kompenzatorni odgovor organizma i zahtevaju kardiološku obradu.
Lekar će, u zavisnosti od simptoma, preporučiti dodatne analize kao što su kompletna krvna slika, elektroliti, EKG, test funkcije štitaste žlezde, hormonski status ili praćenje krvnog pritiska u kućnim uslovima.
Rana dijagnostika pomoći će da se spreče ozbiljnije komplikacije i uvede adekvatan tretman.
Kako se trajno izboriti sa niskim pritiskom?
Nizak pritisak ne mora da bude razlog za zabrinutost, ali jeste signal koji uvek treba ispratit. Kao što ste videli, postoje i jednostavne i dugoročne metode koje deluju.
Bitno je da pratite kako osećate da unosite dovoljno tečnosti i jedete redovno.
Vođenje dnevnika simptoma može biti dobra taktika da bolje razumete obrazac njihovog javljanja i lakše i detaljnije ih objasnite svom lekaru.
Više studija je potvrdilo da redovan unos vode i stabilna ishrana mogu značajno smanjiti učestalost simptoma niskog pritiska.
Brzo unošenje 500 ml vode može izazvati umeren porast krvnog pritiska kod osoba sa ortostatskom hipotenzijom.
Ima i mnogo naučnih dokaza da osobe koje redovno doručkuju i piju dovoljno vode imaju za trećinu manje epizoda niskog pritiska u poređenju sa onima koje preskaču jutarnji obrok.
A bar je ishrana i unos vode nešto na šta možete uticati i kroz odogovrnost prema sebi i smanjiti mogućnost pojave neprijatnih simptoma niskog pritiska.