Visok krvni pritisak je jedna od najčešćih hroničnih bolesti današnjice. Procenjuje se da više od milijardu ljudi širom sveta živi sa hipertenzijom, a značajan deo njih nije ni svestan da ima ovaj problem.
To je opasno, jer nelečen povišen pritisak povećava rizik od srčanog i moždanog udara, oštećenja bubrega i drugih organa.
Srećom, danas postoje efikasni načini kontrole hipertenzije – od promena životnog stila do lekova koji su se pokazali kao pouzdani i bezbedni kada se pravilno koriste.
U ovom tekstu govorimo o tome koje grupe lekova postoje, kako deluju na organizam, u kojim situacijama se koriste i na koji način lekar bira odgovarajuću terapiju.
Tako ćete steći jasniju sliku o ovom čestom problemu, imati više znanja i samopouzdanja, te moći da svom lekaru postavite prava pitanja.
Zašto je važno lečiti visok krvni pritisak?
Nelečena hipertenzija postupno oštećuje krvne sudove i organe.
Godinama može da bude bez simptoma, ali stalno stvara dodatno opterećenje srcu, mozgu i bubrezima.
Zbog toga je pravovremeno lečenje od presudne važnosti.
Cilj terapije je da krvni pritisak bude u granicama preporučenih vrednosti – najčešće ispod 140/90 mmHg, a kod osoba sa dijabetesom ili bubrežnim oboljenjima i niže.
Na taj način smanjuje se rizik od komplikacija i čuva dugoročno zdravlje.
Vrste lekova za visok pritisak i njihovo delovanje
Lekovi za hipertenziju, poznati i kao antihipertenzivi, dele se u nekoliko glavnih grupa.
Svaka od njih ima specifičan način delovanja i tačne indikacije kada se propisuje.
Lekar bira odgovarajuću terapiju na osnovu godina, pridruženih bolesti i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Diuretici
Diuretici smanjuju količinu tečnosti u organizmu tako što podstiču bubrege da izbacuju višak natrijuma i vode.
Time se smanjuje volumen krvi i opterećenje srca. Najčešće se koriste kod starijih pacijenata i kod osoba koje zadržavaju tečnost ili imaju srčanu slabost.
Predstavnici su hidrohlortiazid, indapamid i furosemid.
Njihova prednost je dokazana efikasnost i dugogodišnja primena, ali zahtevaju praćenje elektrolita u krvi.
Beta blokatori
Beta blokatori deluju tako što usporavaju srčani ritam i smanjuju silu kontrakcije srčanog mišića.
Na taj način se smanjuje krvni pritisak i opterećenje srca. Posebno su korisni kod pacijenata sa anginom pektoris, aritmijama ili nakon preležanog infarkta.
Najpoznatiji su metoprolol, bisoprolol i atenolol.
Ovi lekovi nisu prvi izbor kod svih pacijenata, ali su nezamenljivi kada postoje prateća srčana oboljenja.
ACE inhibitori
ACE inhibitori blokiraju enzim koji učestvuje u stvaranju angiotenzina II – supstance koja sužava krvne sudove.
Kada se enzim blokira, krvni sudovi ostaju širi, što olakšava protok krvi i snižava pritisak.
Propisuju se često kod pacijenata sa srčanom slabošću, hroničnim oboljenjem bubrega ili dijabetesom, jer štite bubrege i srce.
Najčešće propisivani lekovi iz ove grupe su enalapril, ramipril i perindopril.
Antagonisti kalcijuma
Antagonisti kalcijuma sprečavaju ulazak kalcijuma u ćelije glatkih mišića krvnih sudova.
Bez kalcijuma mišići se ne stežu, krvni sudovi ostaju opušteni, a pritisak se snižava.
Efikasni su kod različitih tipova pacijenata, a posebno se koriste kada druge terapije nisu podnošljive, na primer kod pacijenata koji imaju intoleranciju na ACE inhibitore ili kod starijih osoba sa izraženim vaskularnim promenama.
Najčešće se daju amlodipin, verapamil i diltiazem.
Osim na krvni pritisak, neki predstavnici ove grupe lekova deluju i na srčani ritam.
ARB lekovi
ARB (blokatori receptora za angiotenzin II) deluju tako što sprečavaju vezivanje angiotenzina II za njegove receptore.
Na taj način blokiraju efekat sužavanja krvnih sudova, pa pritisak pada. Prednost ARB lekova je što ne izazivaju suv kašalj, nuspojavu čestu kod ACE inhibitora.
Najpoznatiji su losartan, valsartan i kandesartan. Propisuju se često kod pacijenata sa hroničnim bolestima bubrega ili kod onih koji ne podnose ACE inhibitore.
Koji su najbolji lekovi za visok pritisak u praksi?
Ne postoji univerzalni „najbolji“ lek za hipertenziju. Odabir antihipertenzivne terapije je individualan i zavisi od niza kliničkih faktora.
Lekar uzima u obzir nivo krvnog pritiska, prisustvo pridruženih bolesti poput dijabetesa, srčane slabosti ili bubrežne insuficijencije, godine pacijenta, pol, kao i prethodne terapijske rezultate.
Pored toga, važnu ulogu imaju i moguće interakcije sa drugim lekovima koje pacijent već koristi..
Na primer, osobama sa dijabetesom se često daju ACE inhibitori zbog zaštite bubrega, dok se starijim pacijentima preporučuju diuretici.
Često se kombinuje više lekova u manjim dozama da bi se postigao bolji efekat uz manje nuspojava.
Samoinicijativno uzimanje lekova je opasno, jer pogrešan izbor ili doziranje može dovesti do ozbiljnih posledica.
Zato se terapija nikada ne sme uvoditi ili menjati bez stručnog nadzora. Lekar postavlja dijagnozu, propisuje terapiju i redovno prati stanje pacijenta kroz kontrolne preglede i laboratorijske analize.
Nuspojave i mere opreza
Kao i svi lekovi, i antihipertenzivi mogu imati nuspojave. One se razlikuju u zavisnosti od grupe leka, doze i individualne osetljivosti pacijenta. Najčešće zabeležene su sledeće:
- Diuretici – mogu izazvati češće mokrenje, gubitak kalijuma i natrijuma, osećaj slabosti, vrtoglavicu ili poremećaje elektrolita u krvi. Kod nekih pacijenata mogu doprineti povišenju mokraćne kiseline i pogoršanju gihta.
- Beta blokatori – mogu dovesti do umora, usporenog pulsa, hladnih šaka i stopala, a kod nekih i do problema sa disanjem (posebno kod osoba sa astmom). Takođe mogu uticati na smanjenje kondicije pri fizičkom naporu.
- ACE inhibitori – česta nuspojava je suv kašalj, a ređe mogu izazvati povišen nivo kalijuma u krvi ili pad pritiska nakon prve doze. U retkim slučajevima javljaju se ozbiljne alergijske reakcije (angioedem).
- Antagonisti kalcijuma – mogu uzrokovati oticanje nogu i članka, crvenilo lica, glavobolju ili osećaj toplote. Kod pojedinih preparata mogu se javiti zatvor ili usporen rad srca.
- ARB lekovi – generalno se dobro podnose, ali mogu dovesti do vrtoglavice, povišenog kalijuma i, ređe, problema sa bubrezima. Za razliku od ACE inhibitora, ne izazivaju suv kašalj.
Ako primetite bilo kakve nuspojave, važno je da ne prekidate terapiju na svoju ruku. Potrebno je odmah se obratiti lekaru, koji će proceniti da li je potrebno prilagođavanje doze ili promena leka.
Prirodni i dopunski pristupi regulaciji pritiska
Lekovi su često neophodni, ali promena životnih navika može značajno doprineti boljoj regulaciji pritiska i smanjenju potrebe za višim dozama terapije. Stručne preporuke obuhvataju:
- Smanjenje unosa soli – preporučuje se unos ispod 5 g dnevno, jer natrijum direktno utiče na povećanje krvnog pritiska.
- Ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama – ovakav režim obezbeđuje dovoljno kalijuma, magnezijuma i vlakana, koji povoljno deluju na krvni pritisak.
- Održavanje zdrave telesne težine – smanjenje telesne mase čak i za 5-10% može primetno sniziti vrednosti krvnog pritiska.
- Redovna fizička aktivnost – najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno (brzo hodanje, vožnja bicikla, plivanje) dokazano poboljšava regulaciju pritiska i zdravlje srca.
- Ograničavanje alkohola i prestanak pušenja – alkohol u većim količinama povećava pritisak, dok nikotin oštećuje krvne sudove i dodatno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Pored navedenog, važnu ulogu ima i smanjenje stresa, kroz tehnike opuštanja, dovoljno sna i balans između posla i odmora.
Prirodni preparati, poput belog luka, omega-3 masnih kiselina ili čaja od hibiskusa, mogu imati blagi dodatni efekat na snižavanje pritiska, ali se uvek posmatraju samo kao dopuna.
Oni nikada ne treba da zamene standardnu terapiju, već je o njihovom korišćenju obavezno posavetovati se sa lekarom. To posebno važi za osobe koje već uzimaju lekove.
Dugotrajna kontrola i kvalitet života
Hipertenzija se ne leči jednokratno – ona zahteva dugoročnu kontrolu.
Terapija se obično uzima doživotno, a pritisak treba redovno meriti kod kuće i na kontrolama.
Lekar povremeno može da menja doze ili kombinuje lekove u zavisnosti od rezultata.
Veliki deo rezultata zavisi i od motivacije pacijenta i podrške porodice, jer redovnost uzimanja terapije i svest o problemu donosi stabilnost krvnog pritiska i smanjuje rizike od oštećenja koja usled hipertenzije mogu nastati.
Kako pronaći pravu terapiju za visok pritisak?
Prava terapija za visok pritisak nikad nije samo pitanje izbora jednog leka, već se radi o kompletnom procesu koji uključuje praćenje, prilagođavanje i saradnju između pacijenta i lekara.
Pacijenti koji mere pritisak kod kuće i vode dnevnik vrednosti imaju znatno veću kontrolu nad bolešću i ređe završavaju sa komplikacijama.
Važno je znati i da se pritisak tokom života menja. Ono što je bilo adekvatno u tridesetim godinama ne mora biti isto u pedesetim.
Zato je redovna komunikacija sa lekarom neophodna.
Najbolji korak koji možete preduzeti jeste da se uvek posavetujete sa svojim lekarom pre bilo kakve promene – to je osnova dugoročne zaštite srca, mozga i celokupnog vašeg zdravlja.