Primetili ste mali, na dodir mekani izraštaj na koži koji izgleda kao da visi na peteljci? Ne birinite, to je samo viseća bradavica i u večini slučajeva nimalo nije opasna.
Mnogi ljudi prvi put primete viseće bradavice slučajno – dok se briju, oblače ili pipaju kožu oko vrata, ispod pazuha, u predelu grudi ili prepona.
Ove izrasline ponekad mogu da se upale ili čak krvare ako ih povredite, ili da izazovu blagi bol ili neprijatnost ako ih naglo povučete. Nema potrebe za strahom – izdahnite.
Viseće bradavice javljaju se često i postoje načini da ih se brzo i efikasno rešite.
U ovom tekstu saznaćete sve o njima: šta su tačno viseće bradavice, zbog čega se pojavljuju, kako da prepoznate da li je u pitanju benigno stanje i šta možete da preduzmete kako biste ih uklonili.
Šta su viseće bradavice i zašto nastaju?
Viseće bradavice su male, meke izrasline na koži. Stručno ime za njih je fibroepitelni polip ili akrohordon.
Obično su boje kože ili malo tamnije. Imaju kratku „peteljku“ koja ih drži za površinu kože. Najčešće se pojavljuju na mestima gde se koža trlja o kožu – ispod pazuha, oko vrata, ispod dojki, na preponama, na kapcima.
Razlozi zbog kojih nastaju nisu uvek potpuno jasni. Najčešće je u pitanju kombinacija trenja, genetike i hormonalnih faktora.
Kod gojaznih osoba uglavnom se formiraju zbog učestalog trenja kože. U nekim slučajevima, nastanak se povezuje s promenama šećera u krvi i insulinskom rezistencijom.
Veći broj bradavica moguć je pokazatelj insulinske rezistencije, što može biti indikator da se proveri šećer u krvi. Važno je da znate da viseće bradavice nisu zarazne i ne prenose se kontaktom.
Takođe, ne prelaze u maligno stanje. Ako primetite promenu veličine, boje ili ako počnu naglo da rastu, važno je da se javite dermatologu kako bi se isključila druga stanja koja mogu izgledati slično, kao što su virusne bradavice, seboroične keratoze, bazocelularni karcinom u ranoj fazi ili meki fibromi.
Kako prepoznati viseće bradavice i razlikovati ih od drugih promena?
Viseće bradavice najčešće su mekane, glatke i pričvršćene tankom peteljkom za kožu. Mogu biti iste nijanse kao vaš ten ili malo tamnije i obično rastu sporo.
Ako ih pipnete, primetićete da nisu tvrde i ne bole, osim ako ih slučajno zakačite. Virusne bradavice su drugačije, grube su, često hrapave i imaju sitne crne tačkice koje su zapravo kapilari.
Seboroične keratoze deluju masnije i zadebljano, tamnije su i ne rastu na peteljci. Postoji i meki fibrom, koji je sličan visećoj bradavici, ali može biti veći i više naboran.
Ako primetite naglu promenu boje, veličine ili oblika, važno je da se čim pre javite dermatologu. Vizuelni pregled i dermatoskopija pomažu da se razjasni o čemu se tačno radi.
Da li viseće bradavice mogu same da nestanu?
U praksi, viseće bradavice uglavnom ostaju na koži godinama bez značajnih promena. Mogu blago da rastu, naročito usled čestog trenja kože, ili postojanja hormonskih promena.
U retkim slučajevima, ako se peteljka uvije ili prekine dotok krvi, bradavica može potamniti, postati suva i otpasti posle nekoliko dana ili nedelja.
Ipak, to se dešava slučajno i nije pouzdano rešenje.
Ponekad ljudi pokušavaju da sami zavežu konac oko bradavice kako bi je „ugasili“, ali to nije preporučljivo zbog rizika od infekcije i nepotrebnog bola.
Ako imate više bradavica koje rastu ili vas ometaju, najbolje je da dermatolog proceni stanje. Stručno uklanjanje je bezbedno, brzo i sprečava komplikacije.
Kako se viseće bradavice uklanjaju na siguran način?
Kada odlučite da uklonite viseću bradavicu, najbolje je da se obratite dermatologu. Postupci uklanjanja su kratki, ne zahtevaju oporavak od nekoliko nedelja i smanjuju rizik od infekcije ili ožiljka.
Krioterapija
Krioterapija podrazumeva upotrebu tečnog azota koji smrzava tkivo bradavice. Lekar nanosi azot specijalnom sondom ili štapićem na površinu bradavice, što izaziva momentalno hlađenje.
U narednim danima, tretirano mesto postaje tamnije, a zatim se formira krastica. Oko jedne do dve nedelje kasnije, krastica otpada zajedno sa bradavicom.
Sam tretman traje nekoliko sekundi, a osećaj može biti blag do umeren, poput peckanja ili osećaja hladnoće. Krioterapija je pogodna za manje bradavice i one koje nisu previše debele.
Nakon tretmana važno je da mesto ostane suvo i da ne čupate krasticu. Rizik od ožiljka je minimalan ako se pravilno neguje.
Elektrokauterizacija
Kod elektrokauterizacije koristi se uređaj koji generiše blagu električnu energiju.
Struja se dovodi tankom iglom ili petljom i precizno pregoreva bradavicu. Ovaj postupak istovremeno zatvara male krvne sudove, pa krvarenja gotovo da nema.
Obično se koristi lokalna anestezija, pa ne osećate bol, već samo pritisak ili toplotu.
Prednost elektrokauterizacije je u tome što se bradavica uklanja u potpunosti, a rana brzo zarasta.
U narednim danima može nastati mala krasta koja otpadne za sedam do deset dana.
Nakon tretmana preporučuje se higijena rane i izbegavanje iritacije. Ako imate više bradavica, dermatolog može ukloniti nekoliko u jednoj poseti.
Hirurško uklanjanje
Hirurško uklanjanje podrazumeva da lekar koristi sterilne makazice ili skalpel da odseče bradavicu u samoj bazi. Pre početka, koža se dezinfikuje i daje se lokalna anestezija.
Postupak traje nekoliko minuta. Nakon uklanjanja, rana se može zatvoriti jednim šavom ili ostaviti da zaraste spontano, u zavisnosti od veličine.
Hirurško uklanjanje je preporučljivo ako je bradavica veća, zadebljana ili postoji sumnja da bi mogla zahtevati histopatološku analizu.
Tretman je jednostavan, ali treba slediti uputstva lekara o čišćenju rane i eventualnoj kontroli.
Ožiljak je obično minimalan i s vremenom bledi. Pacijenti se često odlučuju za ovu metodu kad žele trajno rešenje i pouzdanu dijagnostiku.
Ne uklanjajte viseće bradvice sami
Mnogi ljudi pokušavaju da uklone viseće bradavice sami, koristeći konac, flastere, kisele rastvore ili preparate za bradavice koji se prodaju bez recepta. Iako ovakve metode deluju jednostavno, dermatolozi ih ne preporučuju zbog nekoliko razloga:
- Vezivanje konca oko bradavice može izazvati infekciju jer se rana ne dezinfikuje pravilno. Tkivo može da otpadne, ali ako se infekcija proširi, potrebna je dodatna terapija antibioticima.
- Kisele rastvore i preparate za virusne bradavice ne bi trebalo koristiti jer viseće bradavice nisu izazvane virusom. Takvi proizvodi mogu izazvati opekotine okolne kože i ostaviti ožiljak.
- Ako niste sigurni da je u pitanju benigni fibroepitelni polip, samostalno uklanjanje može prikriti rani melanom ili bazalnocelularni karcinom.
Sada znate šta su viseće bradavice i kako da ih prepoznate. Razumete zbog čega nastaju i kako se uklanjaju. Ako vas muče ili jednostavno želite da se rešite neprijatnosti, najbolje je da se obratite dermatologu, da ne donosite zaključke sami i da se sami ne lečite. Postupak uklanjanja je brz, bezbedan i pouzdan, a oporavak ne traje dugo.