Uticaj hormona na koži se često posmatra kao estetski problem, ali u praksi ona vrlo često pokazuje šta se dešava dublje u organizmu.
Akne koje se stalno vraćaju, iznenadna suvoća, pojačano mašćenje, crvenilo, hiperpigmentacije ili naglo starenje kože nisu uvek samo pitanje nege, kozmetike ili godina. Vrlo često iza tih promena stoje hormoni.
Estrogen, progesteron, androgeni, insulin, kortizol i hormoni štitne žlezde direktno utiču na to koliko će koža biti hidrirana, masna, upaljena, elastična ili osetljiva.
Zato nije slučajno što se lice menja kroz ciklus, trudnoću, menopauzu, periode stresa ili kod poremećaja rada štitne žlezde. Kada se hormoni pomere, koža to često pokaže među prvima.
Estrogen: hormon koji gradi kožu
Estrogen je verovatno najvažniji hormon za zdravlje kože. Deluje na više načina istovremeno.
Prvo i najvažnije, kolagen. Estrogen stimuliše fibroblaste, ćelije koje proizvode kolagen i elastin. Dok su nivoi estrogena visoki, koža je gušća, čvršća, elastičnija. Žene u reproduktivnoj dobi imaju oko 15 do 20 posto deblji dermis od muškaraca iste starosti.
Onda dođe menopauza.
U prvih pet godina posle menopauze, žene gube oko 30 posto kožnog kolagena. To nije postepeno starenje, to je nagli pad. Koža se stanjuje, suši, bore se produbljuju za kratko vreme.
Studija objavljena u British Journal of Dermatology (Brincat i saradnici, 1987), koja je pratila 40 žena u menopauzi, direktno je izmerila taj pad i pokazala da je veza između pada estrogena i gubitka kolagena linearna i predvidiva.
Estrogen reguliše i hidrataciju kože, stimuliše produkciju hijaluronske kiseline i ceramida, smanjuje transepidermalni gubitak vode. Zbog toga koža žena u perimenopauzi postaje suva i kad nikad pre nije bila takva.
Postoji još jedna manje poznata uloga estrogena: on ima antiinflamatorno dejstvo na koži. Inhibira produkciju određenih citokina koji pokreću upalne procese. Zbog toga neka upalna stanja, ekcem, rozacea, određene forme akni, mogu da se pogoršaju u perimenopauzi ili u drugoj fazi ciklusa kada estrogen pada.
Progesteron: nedovoljno shvaćen hormon
Progesteron se u razgovorima o koži obično svodi na „taj drugi ženski hormon“ bez mnogo detalja. A radi više nego što se misli.
U drugoj polovini menstrualnog ciklusa, progesteron raste. I dešava se ono što svaka žena s aknama zna iz iskustva, lice postaje masnije, pore izgledaju veće, akne se javljaju ili pogoršavaju tik pred menstruaciju.
Mehanizam nije direktan. Progesteron stimuliše lojne žlezde indirektno, kroz konverziju u androgene u perifernim tkivima, uključujući samu kožu. Takođe izaziva blago zadržavanje tečnosti u tkivima, što može dati koži nadut izgled pred menstruaciju.
Ono što je interesantno, progesteron u fiziološkim nivoima ima i određeno antiinflamatorno dejstvo. Problem nastaje kada postoji disbalans između estrogena i progesterona, što je kod mnogih žena u reproduktivnoj dobi zapravo česta situacija.
Androgeni: testosteron, DHT i akne
Androgeni su hormoni koje većina ljudi vezuje za muškarce, ali ih žene proizvode u jajnicima i nadbubrežnim žlezdama, a koža ih i sama sintetiše lokalno. I upravo ta lokalna sinteza je ključna za razumevanje akni.
Lojne žlezde imaju receptore za androgene, posebno za dihidrotestosteron (DHT), koji nastaje konverzijom testosterona pod dejstvom enzima 5-alfa reduktaze. DHT stimuliše lojne žlezde da proizvode više sebuma. Više sebuma znači masna koža, začepljene pore, i u kombinaciji s bakterijom Cutibacterium acnes.
Hormonalne akne imaju karakteristične osobine po kojima ih iskusan dermatolog prepoznaje, javljaju se u donjoj trećini lica, duž vilice i brade, duboke su i bolne, i ciklično se pogoršavaju. Kod žena se tipično pogoršavaju u drugoj polovini ciklusa.
Insulin i IGF-1 hormoni
Postoji jedna veza koja je u kliničkoj dermatologiji sve bolje dokumentovana, ali je do šire publike još uvek nije stigla: insulin i njemu srodan faktor rasta IGF-1 direktno pogoršavaju akne.
Mehanizam ide ovako: visok unos šećera i namirnica s visokim glikemijskim indeksom podiže nivo insulina i IGF-1 u krvi. IGF-1 stimuliše lojne žlezde na isti način kao androgeni, jer aktivira iste intracelularne puteve.
Studija objavljena u Journal of the American Academy of Dermatology pokazala je da su ispitanici koji su 12 nedelja sledili ishranu s niskim glikemijskim indeksom imali statistički značajno manje akni i manji broj lezija od kontrolne grupe na standardnoj ishrani.
Mlečni proizvodi su posebna priča. Kravlje mleko prirodno sadrži hormonske faktore rasta, uključujući IGF-1, koji opstaju u mleku čak i posle pasterizacije.
Nekoliko epidemioloških studija, uključujući seriju istraživanja harvardskog epidemiologa Waltera Willet-a i saradnika, pokazalo je vezu između konzumacije mleka, posebno obranog, i povećane incidence akni. Mehanizam nije u potpunosti razjašnjen, ali veza postoji u podacima.
Kortizol: hormon stresa koji se vidi na licu
Kortizol je hormon koji nadbubrežna žlezda luči kao odgovor na stres. Kratkoročno, on je koristan, mobilizuje energiju, smanjuje upalu, priprema telo za reakciju. Dugoročno, hronično povišen kortizol je jedan od najdestruktivnijih hormona za kožu.
Kortizol razgrađuje kolagen. Direktno inhibira sintezu kolagena tipa I i III u fibroblastima. Kod osoba pod hroničnim stresom, koža doslovno stari brže, i to je merljivo, a ne samo subjektivno.
Kortizol povećava propustljivost kožne barijere, što znači više transepidermalnog gubitka vode, suva i reaktivna koža. Istovremeno, stimuliše lojne žlezde, što može delovati paradoksalno, masna a dehidrovana koža je upravo to.
Kortizol takođe usporava zarastanje rana. Studija sa Univerziteta Ohajo (Kiecolt-Glaser i saradnici, 1995) pokazala je da su studenti pod stresom ispitnih rokova zarastali standardizovane rane 40 posto sporije od kontrolne grupe u periodu bez stresa. Četrdeset posto. To je ogroman broj za nešto što se svodi na psihološki pritisak.
Štitna žlezda: hipotireoza i hipertireoza,
Štitna žlezda možda više nego ijedan organ ilustruje kako hormonalni disbalans menja kožu, i koliko dijametralno različito mogu izgledati dve krajnosti.
Hipotireoza (nedovoljna funkcija štitne žlezde) daje karakterističnu kliničku sliku: koža je suva, hladna, bleda, gruba na dodir. Lice je otečeno, posebno oko očiju, zbog nakupljanja mukopolisaharida u dermisu, stanje koje se zove miksedematoznо.
Kosa postaje suva, krhka i opada. Obrve se pranjuju, posebno u spoljnoj trećini. Nokti su lomljivi. Sve usporeno, sve zadebljano.
Hipertireoza (prekomerna funkcija) daje skoro suprotan izgled: koža je topla, vlažna, fina, skoro svilenkasta jer je ubrzana ćelijska obnova.
Ali koža je i tanka, preosetljiva, lako se crвeni. Kosa postaje fina i opada difuzno. Javljaju se navale vrućine i pojačano znojenje.
Menstrualni ciklus i koža: svake nedelje drugačije lice
View this post on Instagram
Ovo je nešto o čemu žene intutivno znaju, ali retko dobiju objašnjenje u ordinaciji.
Prva faza ciklusa (folikularna, dan 1–14): Estrogen raste. Koža je najlepša, hidrirana, svetlija, pore manje vidljive, eventualne akne se smiruju. Ovo je faza kada koža izgleda „dobro“ bez posebnog razloga.
Oko ovulacije: kratki skok testosterona, lice može postati nešto masnije. Mnoge žene primeće promenu oko dana 12–14.
Druga faza (lutealna, dan 15–28): Progesteron dominira, estrogen pada. Koža postaje masna, pore izgledaju veće, akne se razvijaju ili pogoršavaju. Koža može biti osetljivija, reaktivnija. Pred samu menstruaciju, pad oba hormona može izazvati osušenost i iritabilnost.
Ovo nije psihosomatika. Ovo je hormonalna fiziologija koja se svake nedelje ponavlja, predvidivo i merljivo.
Trudnoća: koža pod hormonalnom burom
Trudnoća je možda najdramatičniji hormonalni eksperiment koji žensko telo proživi. I koža to registruje.
„Sjaj trudnoće“ je stvaran, povećan volumen krvi, pojačana cirkulacija i visok estrogen zaista daju koži luminoznost i punoću. Ali to je samo jedna strana priče.
Melazma, hiperpigmentacija koja se javlja u obliku tamnih mrlja na licu, posebno na čelu, obrazima i gornjoj usni , pogađa do 70 posto trudnica.
Nastaje jer estrogen i progesteron stimulišu melanocite da proizvode više melanina, a UV zraci taj efekat pojačavaju dramatično. Zbog toga se melazma pogoršava leti i može da ostane i posle porođaja, posebno kod žena tamnije putene boje.
Akne se u trudnoći mogu i poboljšati i pogoršati , zavisno od toga koji hormoni dominiraju u kojoj fazi.
Menopauza: najbrže starenje kože u životu
Već je pomenuto u odeljku o estrogenu, ali vredi se zadržati jer je ovo period koji se medicinski nedovoljno ozbiljno shvata.
Koža u menopauzi gubi do 30 posto kolagena u prvih pet godina. Ali to nije sve.
Gubi se i hijaluronska kiselina, smanjuje se produkcija sebuma (koža postaje suva na način na koji nikad pre nije bila), menja se debljina epidermisa, smanjuje se sposobnost obnove ćelija. Rane sporije zarastaju. Koža je podložnija iritacijama i kontaktnim dermatitisima koji se pre nisu javljali.
Mnoge žene u ovom periodu traže rešenje u kozmetici, i kozmetika može da pomogne, ali ne može da nadoknadi pad hormona.
Hormonska nadomesna terapija (HNT), tamo gde je indikovana i primenljiva, ima dokumentovane pozitivne efekte na kožu, uključujući povećanje debljine dermisa i hidratacije. To je razgovor koji treba da bude deo konsultacije s ginekologom ili endokrinologom, a ne nešto što se saznaje slučajno.
Za kraj
@tamaraaatamaritaaa Evo par zanimljivih informacija. 🙂 #negalica #hormoni #bubuljice #sebum #masnakoza #balkantiktok #fypシ゚ ♬ Aesthetic – Tollan Kim
Ako vam koža godinama pravi probleme, akne u odraslom dobu, hronična suvoća, hiperpigmentacija bez jasnog uzroka, koža koja ne reaguje na tretmane, endokrina provera ima smisla. Ne kao poslednji korak, nego relativno rano u dijagnostičkom procesu.
Minimalni set koji se može uraditi: hormonski profil (FSH, LH, estradiol, progesteron u odgovarajućoj fazi ciklusa), androgeni (ukupni i slobodni testosteron, DHEA-S, androstendion), TSH i slobodni T4, insulin i glikemija, IGF-1.
Nalaz možda bude uredan, i to je takođe informacija. Znači da problem nije hormonalni i da treba tražiti drugde. Ali ako nešto odskače, to može objasniti godine borbe s kožom koju su dermatološke kreme rešavale samo privremeno, jer se bavile simptomom, a ne uzrokom.