Svrab po telu: Najčešći uzroci i efikasni načini za ublažavanje simptoma

Svrab kože se često pojavi iz čista mira. Osetite ga na nadlaktici, leđima, potkolenici, pa na stomaku. Nikad ne znate kada i gde će da se pojavi, ali vam ne da mira.

Nije praćen osipom ni crvenilom, ali neprijatnost ne prolazi. Jednima se javlja samo noću, drugima posle tuširanja, a nekima konstantno, tokom celog dana. Mnogi se trude da ga ignorišu, misleći da će proći sam od sebe.

Ali kada se svrab ponavlja ili traje, iritira i ometa, prirodno je da poželite da znate šta ga izaziva i kako da ga zaustavite.

Ovaj tekst je napisan upravo zato da biste bolje razumeli moguće uzroke svraba po telu i da prepoznali kada je vreme za jednostavne promene u nezi, a kada bi trebalo potražiti savet stručnjaka.

Kada svrab treba da vas zabrine?

Svrab (medicinski: pruritus) je osećaj koji izaziva potrebu za českanjem. Najčćešće je reakcija na iritaciju kože, ali može biti i posledica unutrašnjih procesa u organizmu.

Važno je znati da svrab nije bolest sam po sebi, već simptom. Ukoliko traje duže od nekoliko dana, pojačava se noću, ne reaguje na hidrataciju kože ili se javlja bez vidljivog osipa, vredi se uzrocima pozabaviti ozbiljnije, posebno ako je osećaj svraba praćen drugim simptomima kao što su gubitak apetita, umor, znojenje ili gubitak telesne mase.

Treba napraviti razliku između lokalnog i opšteg svraba.

Lokalni zahvata jednu regiju tela i često ima konkretan uzrok: ujedi insekata, kontakt sa iritansima ili blažim kožnim iritacijama poput kontaktnih reakcija ili manjih upalnih promena.

Opšti svrab, koji se javlja po celom telu može ukazivati na sistemske uzroke i zahteva pažnju i ozbiljnost. U velikom broju slučajeva, svrab po celom telu je reakcija na suvu kožu, pogotovo tokom hladnih meseci.

Ali, ova pojava može biti i povezana i sa stresom, hormonalnim promenama ili blagim alergijskim reakcijama koje ne ostavljaju trag.

Mogući uzroci svraba kože

Zato je važno razumeti šta sve može da izazove svrab, kako biste znali kada možete da pomognete sebi, a kada je vreme da potražite stručno mišljenje.

Suva koža kao najčešći uzrok

Suva koža (kseroza) je najčešći uzrok nespecifičnog svraba. Javlja se kada koža izgubi prirodna ulja koja je štite.

To se dešava posle dugih kupanja, upotrebe agresivnih sapuna, boravka u prostorijama sa suvim vazduhom ili izlaganja hladnom vremenu. Stariji ljudi su posebno osetljivi jer koža s godinama gubi vlagu i elastičnost.

Svrab izazvan suvom kožom često se javlja bez osipa, ali osećaj zatezanja i perutanja mogu biti prisutni.

U ovim slučajevima, malo posvećenosti i intenzivnije nege obično brzo donosi olakšanje.

Alergijske reakcije na hranu, kozmetiku, lekove ili sistemski alergeni

Uobičajeni spoljašnji okidači uključuju kozmetičke proizvode (posebno one sa parfemima), deterdžente, određene metale (kao što je nakit od nikla) i pojedine vrste hrane (orašasti plodovi, školjke).

Međutim, važno je pomenuti da svrab može biti i posledica sistemskih alergija. Na primer, kod osoba sa alergijskim rinitisom, astmom ili polenskom kijavicom, svrab kože može biti jedan od simptoma kada se stanje ne drži pod kontrolom.

Kada nivo histamina u organizmu poraste, može doći do iritacije nervnih završetaka u koži, što izaziva svrab.

Ove situacije zahtevaju ponovno uključivanje sistemske antialergijske terapije, uz konsultaciju sa lekarom. Ako primetite da vam koža reaguje na ovaj način, a imate poznatu alergiju, vredi razmotriti da li je terapija redovna i da li je potrebna korekcija.

Svrab usled stresa ili psiholoških faktora

Stres je pre svega mentalni teret, ali ima i fizičke posledice. Kada je organizam pod dugotrajnim psihološkim opterećenjem, mozak i nervni sistem mogu pogrešno interpretirati signale iz tela i poslati impuls koji se registruje kao svrab. To se dešava čak i kada na koži nema nikakvih vidljivih promena.

Ovakav svrab se često pojačava noću, tokom perioda odmora ili tišine, kada se pažnja više usmerava na unutrašnje osećaje.

Naziva se psihogeni svrab i karakterističan je po tome što se ne smanjuje lokalnim tretmanima, već uglavnom reaguje na tehnike smanjenja stresa, bolji san, fizičku aktivnost ili, u težim slučajevima, psihološku podršku i terapiju.

U ovakvim slučajevima, ljudi nesvesno češkaju iste regije tela (ruke, vrat, teme glave), što može dodatno iritirati kožu i stvoriti začarani krug.

Kožna oboljenja

Svrab koji traje duže vreme i javlja se povremeno, u talasima, može biti jedan od ključnih simptoma hroničnih inflamatornih kožnih bolesti. Najčešći među njima su atopijski dermatitis, kontaktni dermatitis, psorijaza i različiti oblici ekcema. Atopijski dermatitis obično zahvata pregibe laktova i kolena, vrat i lice, često uz intenzivan svrab i suvu, ispucalu kožu.

Psorijaza se manifestuje zadebljalim, crvenim pločama prekrivenim beličastim ljuspicama koje se ljušte. Ekcem može biti reaktivan na spoljašnje faktore i izazivati peckanje, crvenilo i izrazitu suvoću.

Sva ova stanja narušavaju zaštitnu barijeru kože i čine je osetljivijom na spoljni uticaj, što dodatno pojačava svrab. Zbog toga ova oboljenja zahtevaju kontinuiranu negu, prilagođene rutine čišćenja i hidratacije, kao i jasno prepoznavanje i izbegavanje okidača.

U situacijama kao što su ove, vođenje dnevnika simptoma i redovne konsultacije sa dermatologom su ključni, jer pravovremena kontrola i terapija značajno umanjuju učestalost i intenzitet svraba.

Sistemske bolesti

Svrab koji traje duže od nekoliko nedelja, ne reaguje na lokalnu negu i nije praćen kožnim promenama, može biti prvi znak sistemske bolesti. To znači da se uzrok nalazi u radu unutrašnjih organa, a ne u samoj koži.

Kod bolesti jetre, naročito holestaze, dolazi do poremećaja u izlučivanju žuči. Žučne soli se tada zadržavaju u krvi i talože u koži, što iritira nervne završetke i izaziva intenzivan svrab, naročito na dlanovima i tabanima.

U naprednijim fazama bolesti jetre, svrab se može javljati po celom telu. Kod bubrežnih bolesti, posebno hronične bubrežne insuficijencije, u organizmu se nakupljaju otpadne materije koje koža ne može da izbaci.

Ovo stanje može izazvati difuzni svrab, najčešće bez osipa, a osobama na dijalizi značajno narušava kvalitet života. Disfunkcija štitne žlezde, naročito hipotireoza, može izazvati suvoću kože, zadebljanja i hroničan svrab.

Kada je u pitanju hipertireoza, svrab može biti praćen znojenjem i osetljivošću kože.

Ako ne postoji spoljašnji uzrok, a svrab traje i ne prolazi, neophodno je uraditi laboratorijske analize jetre, bubrega i hormona štitne žlezde kako bi se otkrio tačan razlog i započelo lečenje osnovnog uzroka.

Noćni svrab: uzroci i preporuke

Svrab je često intenzivniji uveče i tokom noći. Telo se tada odmara, a manjak spoljašnjih distrakcija pojačava svest o neprijatnim osećajima.

Takođe, noću se prirodno snižava nivo kortizola, hormona koji ima antiinflamatorno dejstvo, pa je koža podložnija iritaciji.

Preporučuje se tuširanje mlakom vodom, nanošenje umirujuće kreme sa ceramidima, korišćenje pamučne posteljine i održavanje prijatne temperature u prostoriji. Važno je i izbegavati kofein i alkohol pred spavanje jer mogu dodatno isušiti kožu.

Kako efikasno ublažiti svrab kože?

Kada je svrab blag do umeren, bez drugih znakova infekcije ili sistemske bolesti, moguće ga je ublažiti kod kuće kroz kombinaciju odgovarajuće nege, lokalnih preparata i promena navika.

Najvažnije je da koži obezbedite vlažnost, obnovite zaštitnu barijeru i smanjite izlaganje iritansima.

Kreme i losioni bez recepta

Dobar izbor su kreme koje sadrže ureu (5-10%), glicerin, pantenol ili ceramide. One pomažu u obnavljanju barijerne funkcije kože i smanjenju osećaja svraba.

Ako imate akutne epizode svraba, losioni sa mentolom mogu dati trenutno olakšanje hlađenjem.

Kućni i prirodni lekovi

Ovsene kupke, hladne obloge i ulje jojobe su neki od prirodnih metoda koje mogu ublažiti blagi svrab. Uvek ih treba primenjivati na čistoj koži i umerenim količinama.

Izbegavajte eterična ulja ako niste sigurni kako ćete na njih reagovati. Ove preporuke odnose se isključivo na blaža stanja. Ako se svrab pogoršava, ne eksperimentišite, već zakažite lekarski pregled.

Kada je neophodna poseta dermatologu?

Svrab koji traje duže od dve nedelje, ne reaguje na promene u nezi i svakodnevnim navikama ili se vremenom pogoršava, zahteva procenu stručnjaka.

Posebno je važno obratiti pažnju ako se svrab javlja zajedno sa osipom, ranama koje ne zarastaju, vidljivim promenama na koži, kao i opštim simptomima poput malaksalosti, gubitka apetita, gubitka težine ili noćnog znojenja.

Dermatolog će na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, dermatoskopije ili eventualne biopsije moći da identifikuje uzrok i preporuči ciljani tretman.

U zavisnosti od indikacija, može biti potrebno i uključivanje drugih specijalista – alergologa, endokrinologa, nefrologa. Rano prepoznavanje ozbiljnijih uzroka svraba je ključno kako bi se sprečilo pogoršanje stanja i obezbedilo pravovremeno lečenje. Zato, ako se simptomi ne povlače uz osnovnu negu, ne odlažite stručni pregled

Svrab kod dece, starijih i trudnica

• Bebe i mala deca: Njihova koža je tanka, nezrela i osetljivija na spoljašnje uticaje. Svrab se kod njih najčešće javlja zbog pelenskog osipa, preterane higijene sapunima, ili izlaganja suvom vazduhu i hladnoći. Ako je dete sklono atopiji, treba izbegavati sintetičku odeću i agresivne deterdžente.
• Starije osobe: Sa godinama, koža prirodno gubi vlagu i lipide, što je čini suvljom i podložnijom iritacijama. Stariji često imaju i pridružene bolesti koje mogu doprineti pojavi svraba. Važno je da koriste kreme bogate emolijensima, kao što su vazelin, mineralna ulja, lanolin… i da izbegavaju vruće kupke koje dodatno isušuju kožu.
• Trudnice: Hormonske promene u trudnoći mogu izazvati svrab, posebno u trećem tromesečju. Uglavnom se osećaj javlja na stomaku, dojkama ili butinama. U ređim slučajevima može biti znak intrahepatične holestaze trudnoće, stanja koje zahteva lekarski nadzor.

Najbezbednije metode

Svrab kože po telu – signal ili bezazlena smetnja?

Kada koža svrbi, uvek je neprijatno, ali to nije uvek i ozbiljan simptom. Svakako, nikada ne zanemarujte znakove svohg tela, pa makar se činili i tako bezazleni kao svrab.

Čak i kada deluje kao prolazna neprijatnost, on je znak da se nešto u telu ili na koži menja. U nekim slučajevima, rešenje je jednostavno: promeniti preparat, uvesti više hidratacije, obratiti pažnju na stresogene faktore.

U drugim, to može biti prvi signal da je potrebno dublje ispitivanje, pa ako svrab traje duže od dve nedelje ili se pogoršava – vreme je za dermatologa.

Najvažnije je da naučite da osluškujete svoju kožu. Nema potrebe za panikom, ali ni za trpljenjem i bezrazložnim čekanjem.

Za kožu važi isto što i za sve druge druge organe – redovno održavanje i blagovremena reakcija pravi su put ka dugoročnom balansu.