Lekovi koji deluju protiv zgrušavanja krvi, kao što je Aspirin Protect, često se serću kao terapija za ljude sa povećanim rizikom od srčanih i moždanih udara.
Međutim, ovde ne radi o običnom aspirinu koji uzimate protiv bolova ili temperature.
Reč je o specifično formulisanoj dozi acetilsalicilne kiseline koja sprečava formiranje krvnih ugrušaka, a ne opterećuje druge sisteme u telu.
Čitajući ovaj članak saznaćete kako ovaj lek deluje, u kojim situacijama je preporučen, koje rizike nosi i zašto odluku o njegovoj primeni treba donositi uz savet lekara.
Delovanje Aspirin Protect-a
Acetilsalicilna kiselina, aktivna supstanca Aspirin Protect-a, deluje tako što ireverzibilno inhibira enzim ciklooksigenazu (COX-1), koji je ključan u sintezi tromboksana A2.
Tromboksan A2 je signalna supstanca koju luče trombociti i koja pospešuje njihovo slepljivanje i sužavanje krvnih sudova, čime se stvara osnova za formiranje tromba.
Blokiranjem ovog puta, acetilsalicilna kiselina efektivno smanjuje sposobnost trombocita da se lepe i formiraju ugrušak.
U niskim dozama Aspirin Protect-a, dejstvo je fokusirano na trombocite bez većeg uticaja na druge supstance koje pomažu da želudac i bubrezi normalno funkcionišu.
To je razlog zašto ovaj lek nema izražen analgetski ili antipiretički efekat i zašto se koristi isključivo kao antitrombocitna terapija – za smanjenje rizika od arterijske tromboze, a ne protiv bolova ili za snižavanje temperature.
Kako dozirati Aspirin Protect?
Standardna doza Aspirin Protect-a za prevenciju infarkta ili moždanog udara je 100 mg jednom dnevno, po mogućstvu svakog dana u isto vreme, uz čašu vode.
Idealno je da se tableta uzima neposredno pre ili tokom obroka – ne na prazan stomak. To dodatno smanjuje mogućnost iritacije želudačne sluzokože, iako lek ima zaštitnu oblogu.
Hrana ne utiče značajno na apsorpciju leka, pa nije neophodno da se uzima uz konkretan tip hrane, ali se savetuje da to bude lagan obrok, bez mnogo masnoće ili alkohola.
Alkohol, naročito u većim količinama, može povećati rizik od krvarenja i dodatno oštetiti sluzokožu želuca.
Lek se uzima ceo – ne sme se lomiti ili žvakati, jer njegova enterična obloga ima ulogu da zaštiti želudačnu sluzokožu.
Važno je napomenuti da lek treba uzimati dugoročno, ali isključivo po preporuci lekara.
Ni slučajno se doza ne sme menjati samoinicijativno ili se prekidati terapija bez konsultacije sa stručnjakom.
Konzistentnost u uzimanju je ključna, jer preskakanje doza može poništiti zaštitni efekat leka.
Koliko dugo se preporučuje terapija?
Trajanje terapije Aspirin Protect-om zavisi od indikacije i individualnog rizika pacijenta.
U većini slučajeva, posebno kod osoba koje su već imale srčani ili moždani udar, lek se propisuje kao dugoročna ili doživotna terapija. Cilj je da se trajno smanji rizik od ponovne tromboze.
Kod pacijenata koji uzimaju lek u okviru primarne prevencije i nisu imali infarkt, ali imaju faktore rizika kao što su dijabetes, povišen krvni pritisak ili ateroskleroza, lekar periodično procenjuje odnos koristi i rizika.
Terapija se tada može trajno nastaviti, privremeno obustaviti ili modifikovati..
Lekar je taj koji određuje kada, koliko dugo i pod kojim uslovima se terapija menja ili prekida.
Redovne kontrole, praćenje laboratorijskih nalaza i procena kliničkog stanja su deo tog procesa.
Najčešći neželjeni efekti Aspirin Protect-a odnose se na organe za varenje, pre svega na želudac i creva.
Kod pojedinih pacijenata mogu se javiti:
- osećaj žarenja ili nelagodnosti u želucu,
- bol u gornjem delu stomaka,
- mučnina ili povremeno povraćanje,
- gorušica,
- nadimanje,
- krvarenje iz digestivnog trakta. (retka, ali ozbiljna nus pojava)
Zbog toga Aspirin Protect ima gastrorezistentnu oblogu, koja omogućava da se tableta razloži tek u tankom crevu, a ne u želucu. Time se smanjuje direktno oštećenje sluzokože želuca.
Ipak, kod osoba koje imaju čir na želucu, refluks, gastritis, ili su već imale gastrointestinalno krvarenje, rizik i dalje postoji.
Takvim pacijentima se često daje i dodatna zaštita u vidu inhibitora protonske pumpe (IPP), ali o tome odlučuje isključivo lekar.
Ređe nuspojave uključuju sistemske reakcije:
- alergijske reakcije – osip, crvenilo, oticanje lica, jezika ili disajnih puteva,
- bronhospazam – naročito se javlja kod ljudi sa astmom ili preosetljivošću na aspirin,
- hematološke promene – pad broja trombocita (trombocitopenija), što povećava sklonost krvarenju.
Vrlo retko mogu se javiti i oštećenja funkcije jetre i bubrega, posebno ukoliko je primena dugotrajna, ili se ova vrsta aspirina kombinjuje sa drugim lekovima.
Zato je važno da svaki korisnik Aspirin Protect-a zna da, iako se radi o leku koji se uzima dugoročno, ne sme zanemariti redovnu proveru zdravstvenog stanja.
Ako se pojave bilo kakvi novi simptomi – slabost, malaksalost, tragovi krvi u stolici, tamna stolica, problemi sa disanjem – treba se odmah obratiti lekaru.
Neželjeni efekti nisu pravilo, ali njihovo rano prepoznavanje je ključno za bezbednu i efikasnu terapiju.
Kada ne treba koristiti Aspirin Protect?
Iako je Aspirin Protect koristan u mnogim slučajevima, postoje situacije u kojima njegova primena može biti rizična ili potpuno kontraindikovana.
U takvim slučajevima, upotreba ovog leka se mora izbegavati, čak i kada postoji kardiovaskularni rizik.
Odluku o tome da li je Aspirin Protect bezbedan i opravdan donosi isključivo lekar, na osnovu celokupne medicinske slike pacijenta.
Medicinske kontraindikacije
Aspirin Protect ne treba koristiti u sledećim stanjima:
- preosetljivost (alergija) na acetilsalicilnu kiselinu ili druge nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL),
- aktivnog krvarenja bilo koje vrste (gastrointestinalnog, moždanog, retinopatije),
- peptičnog ulkusa u aktivnoj fazi (čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu),
- hemofilije ili drugih poremećaja koagulacije,
- teških oštećenja jetre ili bubrega,
- astme izazvane prethodnom upotrebom aspirina ili sličnih lekova,
- deca i adolescenti mlađi od 16 godina ne treba da koriste ovaj lek zbog rizika od Rejovog sindroma, koji može izazvati oticanje mozga i oštećenje jetre, najčešće nakon virusne infekcije.
U ovim slučajevima, rizik od ozbiljnih komplikacija značajno prevazilazi moguće koristi leka.
Interakcije sa drugim lekovima
Aspirin Protect može imati značajne interakcije sa drugim lekovima, koje mogu povećati rizik od nuspojava ili smanjiti efikasnost terapije:
- Antikoagulansi kao što su varfarin, heparin, povećavaju rizik od krvarenja.
- Kortikosteroidi (npr. prednizon), povećavaju rizik od oštećenja želuca.
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena ili diklofenaka mogu smanjiti antitrombocitno dejstvo aspirina i dodatno opteretiti digestivni sistem.
- Lekovi za povišen krvni pritisak (ACE inhibitori, diuretici) u kombinaciji sa aspirinom mogu smanjiti efikasnost u kontroli pritiska i uticati na funkciju bubrega.
- Metotreksat i litijum: aspirin može podići nivo ovih lekova u krvi, što povećava njihovu toksičnost.
Zbog toga je važno da lekar bude upoznat sa celokupnom terapijom koju pacijent koristi, uključujući suplemente i lekove koji se izdaju bez recepta.
Trudnoća, dojenje i specifične grupe pacijenata
Upotreba Aspirin Protect-a u trudnoći se ne preporučuje, naročito u trećem trimestru, jer može dovesti do zatvaranja ductus arteriosus – krvnog suda koji postoji kod fetusa i omogućava da krv zaobiđe pluća, koja u toj fazi razvoja još nisu aktivna i dovede do produženog krvarenja kod majke tokom porođaja.
U prvom i drugom trimestru može se koristiti samo ako lekar proceni da je korist veća od rizika.
Tokom dojenja, male količine leka mogu preći u majčino mleko, pa se primena ne savetuje bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Stariji pacijenti (iznad 65 godina) češće koriste Aspirin Protect, ali i kod njih postoji povećan rizik od krvarenja i gastrointestinalnih smetnji.
Potrebno je pažljivo praćenje terapije, posebno ako uzimaju i druge lekove.
Pacijenti sa hroničnim bolestima jetre, bubrega, pluća ili autoimunim oboljenjima moraju biti dodatno procenjeni od strane lekara pre nego što se Aspirin Protect uvede u terapiju.
Aspirin Protect u poređenju sa drugim lekovima
U praksi, pacijenti često postavljaju pitanje da li postoje sigurnije opcije za one kojima je neophodno da smanje rizik od srčanog ili moždanog udara.
Za pacijente kod kojih postoji visok rizik od gastrointestinalnih komplikacija, lekari ponekad razmatraju alternativne antitrombocitne lekove, kao što su:
- Klopidogrel – koristi se kao zamena ili u kombinaciji sa aspirinom u određenim kardiološkim stanjima. Ima drugačiji mehanizam delovanja i manju verovatnoću da izazove problem sa želucem.
- Ticagrelor i prasugrel – ovo su lekovi novije generacije, koji se koriste kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom, često nakon ugradnje stenta.
Međutim, ovi lekovi se ne koriste rutinski za primarnu prevenciju, skuplji su i imaju potencijalno ozbiljnije nuspojave.
Zato se Aspirin Protect i dalje smatra prvim izborom za većinu pacijenata kojima je potreban lek za dugoročnu prevenciju infarkta ili moždanog udara, osim ako ne postoji kontraindikacija.
U svakom slučaju, lekar određuje da li aspirin treba zameniti, na osnovu kliničke slike, anamneze i opšteg stanja pacijenta.
Konsultacija sa lekarom pre početka terapije
Samoinicijativno uzimanje Aspirin Protect-a, čak i kada je dostupan bez recepta, nosi ozbiljan rizik.
Svaka odluka o početku terapije mora biti zasnovana na proceni lekara koji poznaje vaše celokupno zdravstveno stanje, hronične bolesti, terapije koje već uzimate i moguće kontraindikacije.
Lekar će uzeti u obzir:
- da li ste već imali infarkt, moždani udar, anginu pektoris ili ugradnju stenta,
- imate li faktore rizika poput povišenog pritiska, dijabetesa, pušite li, imate li povišen holesterol,
- da li postoji rizik od krvarenja (želučani problemi, hemoroidi, drugi lekovi koji razređuju krv),
- koje lekove već koristite i kako oni međusobno deluju.
U nekim slučajevima, lekar može preporučiti dodatne analize – kao što su krvna slika, funkcija jetre i bubrega, ili testovi koagulacije – kako bi terapija bila što bezbednija.
Konsultacija sa lekarom je ključni korak ka pravilnoj i bezbednoj upotrebi leka koji može imati ozbiljne posledice ako se koristi nesavesno.
Kada Aspirin Protect ima smisla?
U Srbiji svake godine više od 15.000 ljudi doživi moždani udar, a približno isti broj pretrpi infarkt. To je zbiljna statistika koja zahteva jasnu medicinsku strategiju.
Aspirin Protect nije lek koji se uzima „za svaki slučaj“. Namenjen je isključivo pacijentima sa jasno utvrđenim rizikom i koristi se u okviru precizno definisane terapije.
Njegova uloga je da spreči trombozu kod onih koji su za to klinički indikovani.
Uzimati ga bez procene lekara uvek nosi potencijalni rizik.
Ako razmišljate o njegovoj primeni, prvo obavite razgovor sa stručnjakom. On je tu da potvrdi ili opovrgne vašu procenu i takva konsultacija je pravi pokazatelj da ste zaista odgvorni prema svom zdravlju.