Sve o herpes zosteru: simptomi, trajanje i terapija

Herpes zoster, poznat i kao šindre, bolest je koja se najčešće javlja kod osoba starijih od 50 godina i kod onih sa oslabljenim imunitetom.

Mnogi ljudi ga prvi put prepoznaju tek kada se pojavi bolna, peckava koža i osip koji se širi duž jednog dela tela.

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC, 2024), oko jedna od tri osobe će tokom života imati herpes zoster.

Iako nije po život opasna bolest, može izazvati ozbiljan bol i dugotrajne komplikacije ako se ne prepozna i ne leči na vreme.

U ovom tekstu detaljno mu se posvećujemo i govorimo o tome šta uzrokuje herpes zoster, kako izgleda, koliko traje, da li je zarazan i kako se leči.

Šta je herpes zoster i kako nastaje?

Herpes zoster je virusna infekcija koju uzrokuje varicella-zoster virus (VZV) – isti virus koji izaziva ovčje boginje – varičele.

Kada osoba jednom preleži varičele, virus ne nestaje iz tela, već ostaje „uspavan“ u nervnim ganglijama.

Godinama kasnije, najčešće u starijem životnom dobu ili kod osoba sa oslabljenim imunitetom, virus se može reaktivirati i izazvati herpes zoster.

Uzročnik bolesti

Varicella-zoster virus pripada porodici herpes virusa. Nakon primarne infekcije, virus ostaje latentno prisutan u senzornim nervima.

Kada imunitet oslabi, virus se aktivira, kreće duž nervnih vlakana i izaziva karakterističan bol i osip.

Prema tvrdnjama Svetske zdravstvene organizacije, reaktivacija virusa nije povezana sa ponovnim kontaktom sa obolelom osobom, već isključivo sa padom imuniteta unutar organizma.

Ko je u riziku da oboli?

U najvećem riziku su osobe starije od 50 godina, hronični bolesnici (posebno oni sa dijabetesom, malignitetima, HIV infekcijom) i osobe koje koriste imunosupresivne lekove, kao što su kortikosteroidi ili biološka terapija.

Kompromitovane su i osobe koje su pod stalnim stresom ili imaju hronične bolesti srca i pluća.

Simptomi herpes zostera – kako ga prepoznati?

Herpes zoster obično počinje bolom, peckanjem ili svrabom na jednoj strani tela.

Ovi simptomi se javljaju nekoliko dana pre nego što se pojavi osip.

Početni simptomi i faze razvoja

Prva faza (prodromalna), traje 2–3 dana. U tom periodu javljaju se bol, svrab i osećaj peckanja na ograničenom delu kože.

Mnogi pacijenti u ovom stadijumu pogrešno misle da imaju problem sa mišićima ili zglobovima.

Nakon toga nastaje osip — skup crvenih mehurića ispunjenih tečnošću koji prate tok određenog nerva.

Najčešće su zahvaćeni grudni i lumbalni nervi, ali herpes zoster može pogoditi i lice, posebno predeo oko očiju, što zahteva hitnu lekarsku pomoć.

Osip i bol po nervima

Bol koji prati herpes zoster može biti veoma intenzivan, oštar, peckav ili žareći.

Nastaje zbog inflamatornog oštećenja nervnih završetaka i perifernih senzitivnih vlakana koje virus zahvata tokom reaktivacije.

Upala dovodi do pojačane osetljivosti kože (hiperalgezije) i pojave bola čak i na blagi dodir, što se naziva alodinija.

Kod većine pacijenata, bol traje dok se nervna vlakna ne oporave – najčešće u periodu od dve do četiri nedelje – ali kod starijih i imunokompromitovanih osoba može potrajati mesecima.

Taj produženi oblik bola naziva se postherpetična neuralgija, i predstavlja posledicu trajnog oštećenja nervnih struktura.

Izgled i lokalizacija osipa

Promene počinju kao crvene makule, koje prelaze u mehuriće ispunjene bistrom tečnošću, a kasnije postaju kraste.

Kod nekih pacijenata moguća je pojava blažih ili atipičnih formi sa manjim brojem lezija, ukoliko su primili antivirusnu terapiju na vreme.

Kada se zoster pojavi na licu, mehurići se često manifestuju na čelu, nosu, oko kapaka i u ušima, a zahvatanje očnog živca može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su keratitis i oštećenje rožnjače.

Takav oblik ive vrste infekcije zahteva hitan oftalmološki pregled.

Koliko traje herpes zoster i kako se razvija?

Bolest najčešće traje između dve i šest nedelja.

Tipičan tok podrazimeva:

1. Prodromalni period – bol, peckanje (1–3 dana)
2. Aktivni osip – pojavljivanje mehurića (7–10 dana)
3. Fazu zarastanja – mehurići se suše i stvaraju kraste (10–14 dana)

U većini slučajeva koža se potpuno oporavi, a ožiljci od osipa ne ostaju. Starijim osobama često treba više od dve nedelje da rane od herpesa zarastu.

Komplikacije

Komplikacije bolesti Herpes zoster se češće javljaju kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom, jer organizam ne može dovoljno efikasno da kontroliše replikaciju virusa i inflamatorni odgovor.

U takvim slučajevima, virus se može proširiti izvan kože i zahvatiti unutrašnje organe, što dovodi do težih oblika bolesti.

Najčešće komplikacije uključuju:

• Sekundarne bakterijske infekcije kože, koje nastaju kada se mehurići inficiraju bakterijama, najčešće Staphylococcus aureus i Streptococcus pyogenes. Ove infekcije mogu izazvati celulitis, impetigo ili apscese i zahtevaju antibiotsku terapiju.
• Zapaljenje pluća (pneumoniju), koje se može javiti kod pacijenata sa značajno oslabljenim imunitetom, a naročito su u riziku oni na hemoterapiji ili na dugotrajnoj terapiji kortikosteroidima.
• Neurološke komplikacije poput meningitisa, encefalitisa ili mijelitisa, koje nastaju kada virus dospe do centralnog nervnog sistema. Simptomi mogu uključiti glavobolju, konfuziju, vrtoglavicu ili slabost ekstremiteta.
• Postherpetičnu neuralgiju, najčešću hroničnu komplikaciju, koja se karakteriše trajnim bolom i osetljivošću kože mesecima nakon nestanka osipa.

Kada se zoster ispolji na licu, posebno u predelu uha, može se razviti Ramzi Hant sindrom, koji nastaje kada virus zahvati facijalni nerv.

Ovaj sindrom uzrokuje paralizu mišića jedne strane lica, bol u uhu i pojavu mehurića u ušnom kanalu. Može doći i do gubitka sluha i problema sa ravnotežom.

Stručni izvori pokazuju da rana primena antivirusne terapije u prva 72 sata značajno smanjuje rizik i težinu ovih komplikacija, dok kombinacija antivirusnih i kortikosteroidnih lekova može ubrzati oporavak facijalnog nerva.

Postherpetični neuralgijski bol kao moguća komplikacija

Postherpetični neuralgijski bol (PHN) je najčešća i najupornija komplikacija herpes zostera.

Nastaje kada virus, tokom infekcije, ošteti nervna vlakna i strukture koje prenose bol, pa nervni sistem nastavlja da šalje signale bola i nakon što je koža potpuno zarasla.

Ova vrsta bola može trajati mesecima, pa čak i godinama, naročito ako su u pitanju starije osobe.

Simptomi PHN-a uključuju žareći, peckav ili probadajući bol u području gde je ranije bio osip, kao i preosetljivost kože na dodir ili promene temperature.

Ponekad i najblaži dodir odeće ili posteljine može izazvati jak bol.

Pojedinim pacijentima bol remeti san, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje.

Lečenje postherpetične neuralgije usmereno je na ublažavanje bola i poboljšanje kvaliteta života.

Za tretiranje ovog stanja najčešće se koriste lekovi koji deluju na nervni sistem Fizikalna terapija, TENS stimulacija i redovno praćenje od strane neurologa dodatno poboljšavaju rezultate terapije.

Prevencija PHN-a počinje ranom primenom antivirusne terapije tokom aktivne faze herpes zostera, jer pravovremeno suzbijanje virusa značajno smanjuje rizik od trajnog oštećenja nervnih vlakana.

Da li je herpes zoster zarazan i kako se prenosi?

U tom slučaju, ta osoba će razviti varičele, a ne herpes zoster.

Virus se prenosi direktnim kontaktom sa tečnošću iz mehurića. Kada se osip osuši i formiraju se kraste, zaraznost pacijenta prestaje.

Virus se ne prenosi kapljično, što znači da običan razgovor ili boravak u istoj prostoriji ne predstavljaju rizik.

Kada osoba postaje zarazna?

Zaraznost traje od trenutka pojave mehurića do njihovog potpunog sušenja.

Osobe koje rade sa osetljivim grupama (medicinsko osoblje, negovatelji) i trudnice treba da izbegavaju kontakt sa nevakcinisanim osobama dok osip ne prođe.

Lečenje herpes zostera: terapije i preporuke

Primarni cilj lečenja herpes zostera jeste da se zaustavi virus, ali i da se smanji bol, ubrza zarastanje kože i spreče kasnije komplikacije.

Tretman se uvek prilagođava stanju pacijenta, njegovom imunitetu i lokalizaciji osipaHerpes zoster sam po sebi nije zarazan u smislu da se ne prenosi direktno s osobe na osobu.

Antivirusna terapija

Međutim, neko sa aktivnim osipom može preneti varicella-zoster virus na osobu koja nikada nije imala varičele ili nije vakcinisana protiv njih.

Antivirusni lekovi — aciklovir, valaciklovir i famciklovir — predstavljaju osnov lečenja herpes zostera. Oni deluju tako što sprečavaju razmnožavanje virusa i ublažavaju zapaljenje u zahvaćenim nervima.

U tom slučaju, ta osoba će razviti varičele, a ne herpes zoster.

Terapija ima najveći efekat ako se započne u prvih 72 sata od pojave osipa, jer tada značajno skraćuje trajanje bolesti, smanjuje bol i rizik od postherpetične neuralgije.

Virus se prenosi direktnim kontaktom sa tečnošću iz mehurića. Kada se osip osuši i formiraju se kraste, zaraznost pacijenta prestaje.

Većini pacijenata koji imaju stabilan imunitet daju se tablete, dok se teži oblici u slučaju imunokompromitovanih osoba ili kada je zoster zahvatio oči ili lice, tretman antivirusom sprovodi intravenski, u bolničkim uslovimaVirus se ne prenosi kapljično, što znači da običan razgovor ili boravak u istoj prostoriji ne predstavljaju rizik.

Trajanje terapije najčešće je 7 do 10 dana, ali lekar odlučuje o dužini na osnovu toka bolesti i opšteg stanja pacijenta.

Lekovi protiv bolova i sekundarnih infekcija

Međutim, neko sa aktivnim osipom može preneti varicella-zoster virus na osobu koja nikada nije imala varičele ili nije vakcinisana protiv njih.

Bol koji izaziva herpes zoster može biti vrlo intenzivan, jer virus napada nervna vlakna.

U tom slučaju, ta osoba će razviti varičele, a ne herpes zoster.

Za ublažavanje blažih oblika bola koriste se paracetamol i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Ako je bol jači i ima osobine neuropatskog bola — žarenje, trnjenje, peckanje — uvode se lekovi koji deluju na nervni sistem, kao što su gabapentin ili pregabalin.

Virus se prenosi direktnim kontaktom sa tečnošću iz mehurića. Kada se osip osuši i formiraju se kraste, zaraznost pacijenta prestaje.

U situacijama hroničnog bola koji traje i nakon povlačenja osipa, lekari ponekad preporučuju niske doze tricikličnih antidepresiva, koji pomažu u smanjenju osetljivosti neravaVirus se ne prenosi kapljično, što znači da običan razgovor ili boravak u istoj prostoriji ne predstavljaju rizik.

U teškim slučajevima akutnog bola može se kratkotrajno koristiti opioidni analgetik, ali isključivo pod strogim nadzorom lekara.

Lokalizovani nervni bol ponekad se tretira flasterima sa lidokainom koji deluju direktno na bolno mesto.

Zaraznost traje od trenutka pojave mehurića do njihovog potpunog sušenja. Osobe koje rade sa osetljivim grupama (npr. medicinsko osoblje, negovatelji, trudnice) treba da izbegavaju kontakt sa nevakcinisanim osobama dok osip ne prođe.

Ako se mehurići inficiraju bakterijama, što se vidi po crvenilu, otoku, gnoju ili neprijatnom mirisu, neophodno je uvođenje antibiotske terapije — lokalne ili sistemske — da bi se sprečilo širenje infekcije.

Kućna nega i ublažavanje simptoma

Pravilna nega kože tokom bolesti ubrzava oporavak i sprečava komplikacije.

Kožu zahvaćenu osipom treba održavati čistom i suvom, a prati je blagim sapunima ili sindet barovima.

Preporučuje se tuširanje mlakom vodom i lagano tapkanje peškirom umesto trljanja. Mehuriće nikako ne treba bušiti, jer se tako povećava rizik od infekcije i širenja virusa.

Nošenje široke, pamučne odeće sprečava iritaciju kože. Kratka primena hladnih obloga mogu ublažiti peckanje i svrab.

Osobe sa zosterom treba da izbegavaju kontakt sa ljudima koji nisu imali varičele ili nisu vakcinisane, sve dok se mehurići potpuno ne osuše i pretvore u kraste.

Kada je osip na licu ili blizu očiju, ne treba čekati — neophodan je pregled lekara, jer rana primena antivirusne terapije i zaštita oka sprečavaju ozbiljna oštećenja vida i dugotrajne posledice.

Prevencija: da li postoji vakcina protiv herpes zostera?

Namenjena je osobama starijim od 50 godina, ali se može primiti i ranije ako postoji povećan rizik.

Dostupnost vakcine u Srbiji

U Srbiji vakcina protiv herpes zostera trenutno nije deo obaveznog Programa imunizacije koji sprovodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

To znači da se ne obezbeđuje besplatno kroz sistem primarne zdravstvene zaštite, već se može primiti po izboru, u privatnim zdravstvenim ustanovama koje je nabavljaju uz odobrenje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

Cena vakcine zavisi od ustanove, a najčešće se kreće između 20.000 i 30.000 dinara po dozi.

Efikasnost i način davanja

Shingrix® je rekombinantna, ne-živa vakcina koja sadrži proteinske antigene virusa varicella-zoster i jača imuni odgovor organizma.

Daje se u dve doze, u razmaku od dva do šest meseci, intramuskularno u nadlakticu.

Kliničke studije pokazuju da vakcina pruža više od 90% zaštite od razvoja herpes zostera i postherpetične neuralgije kod osoba starijih od 50 godina. Zaštita traje najmanje pet godina, a efikasnost se smanjuje veoma sporo sa godinama.

Nakon primanja vakcine mogu se javiti blage, prolazne reakcije — bol ili otok na mestu uboda, umor, glavobolja ili povišena temperatura, što je znak da organizam razvija imuni odgovor.

Vakcina se ne preporučuje osobama koje imaju teške alergijske reakcije na sastojke vakcine ili akutnu infekciju u trenutku planirane imunizacije.

PacijentI sa hroničnim bolestima i oni na imunosupresivnoj terapiji treba da se posavetuju sa lekarom specijalistom pre nego što se definitivno odluče da prime vakcinu.

Zoster nije bezazlen – prepoznajte ga na vreme

Najvažnije je da se terapija započne u prva tri dana od pojave osipa. Svaka sumnja na zoster, naročito na licu ili oko očiju, zahteva pregled lekara.

Zato je važno da svako ko primeti prve simptome odmah potraži stručni savet.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da rana intervencija smanjuje rizik od komplikacija za više od 50%.

Edukacija, brza reakcija i odgovoran pristup lečenju ključni su za uspešan oporavak i sprečavanje komplikacija.