Glukofaž je lek koji sadrži metformin, oralni antidijabetik iz grupe bigvanida. Najčešće se koristi u lečenju dijabetesa tipa 2, posebno kada pravilna ishrana i fizička aktivnost nisu dovoljne za odgovarajuću kontrolu nivoa šećera u krvi.
Metformin se naročito primenjuje kod osoba sa povećanom telesnom masom. Za razliku od pojedinih drugih lekova za dijabetes, terapija metforminom obično nije povezana sa povećanjem telesne mase. Telesna masa tokom primene može da bude stabilna ili da se umereno smanji.
Zbog načina na koji utiče na osetljivost tkiva na insulin i iskorišćavanje glukoze, metformin se koristi i kod određenih stanja povezanih sa insulinskom rezistencijom, u skladu sa procenom lekara.
Kako Glukofaž (metformin) deluje?
Kod dijabetesa tipa 2 organizam ne koristi insulin dovoljno efikasno ili pankreas ne proizvodi količinu insulina koja je potrebna za održavanje normalne glikemije. Posledica može biti povećana koncentracija glukoze u krvi.
Metformin deluje na nekoliko procesa koji učestvuju u regulisanju glikemije:
- smanjuje stvaranje glukoze u jetri
- povećava iskorišćavanje glukoze u perifernim tkivima, naročito u mišićima
- usporava apsorpciju glukoze u crevima.
Važna razlika u odnosu na neke druge antidijabetike jeste to što metformin ne podstiče pankreas da proizvodi dodatni insulin. Zbog toga, kada se koristi samostalno, uglavnom ne dovodi do hipoglikemije, odnosno preteranog pada nivoa šećera u krvi.
Rizik od hipoglikemije može da bude drugačiji ako se metformin kombinuje sa insulinom ili drugim lekovima koji snižavaju nivo glukoze.
Primena Glukofaža kod dijabetesa tipa 2
Glukofaž se prvenstveno koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, kada promene u ishrani i fizička aktivnost nisu dovoljne da glikemija bude dobro kontrolisana.
Kod odraslih osoba metformin može da se koristi:
- kao jedini lek za dijabetes
- u kombinaciji sa drugim oralnim antidijabeticima
- zajedno sa insulinom.
Metformin može da se primenjuje i kod dece od 10 godina i starije, kao i kod adolescenata, samostalno ili u kombinaciji sa insulinom.
Dijabetes tipa 2 povezan je sa smanjenom osetljivošću ćelija na insulin, nedovoljnim lučenjem insulina ili kombinacijom oba problema. Metformin pomaže organizmu da efikasnije koristi dostupni insulin i smanjuje količinu glukoze koju jetra oslobađa u krv.
Ipak, uzimanje leka ne znači da promene životnih navika postaju manje važne. Odgovarajuća ishrana, kontrola telesne mase i redovna fizička aktivnost i dalje predstavljaju važan deo lečenja dijabetesa tipa 2.
Metformin i insulinska rezistencija
Insulinska rezistencija označava stanje u kojem ćelije slabije reaguju na insulin. Pankreas tada često mora da proizvodi više insulina kako bi nivo glukoze u krvi ostao u normalnim granicama.
Metformin povećava osetljivost perifernih tkiva na insulin i poboljšava iskorišćavanje glukoze. Upravo zbog tog efekta može da bude značajan kod stanja praćenih smanjenom osetljivošću na insulin.
Metformin, uključujući preparate sa produženim oslobađanjem, primenjuje se kod određenih pacijenata sa predijabetesom i dijabetesom tipa 2, kada lekar proceni da za to postoji potreba.
Lek, međutim, ne može da zameni pravilnu ishranu i fizičku aktivnost. Osoba koja uzima metformin treba da nastavi da prati preporučeni način ishrane i da bude fizički aktivna u skladu sa zdravstvenim stanjem.
Kod osoba sa insulinskom rezistencijom odluka o uvođenju metformina zavisi od individualnog rizika, rezultata analiza i drugih zdravstvenih faktora. Lek ne treba uvoditi ili menjati njegovu dozu bez konsultacije sa lekarom.
Kako se Glukofaž uzima?
Doziranje metformina zavisi od uzrasta, nivoa glikemije, funkcije bubrega, vrste preparata i drugih lekova koje osoba koristi. Dozu zato određuje lekar.
Kod odraslih se terapija standardnim metforminom najčešće započinje dozom od 500 mg ili 850 mg dva do tri puta dnevno. Maksimalna preporučena dnevna doza može da iznosi 3000 mg, podeljeno u tri pojedinačne doze.
Doza se ne povećava proizvoljno. Lekar je prilagođava postepeno, između ostalog i zato što sporije povećavanje doze može da smanji pojavu problema sa varenjem.
Tablete se uzimaju tokom ili nakon obroka. Takav način primene može da ublaži gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina i bol u stomaku.
Tablete treba progutati prema uputstvu za konkretan preparat i ne treba ih samoinicijativno mrviti ili žvakati.
Preparati metformina sa produženim oslobađanjem imaju drugačiji režim primene. Često se uzimaju jednom dnevno uz večernji obrok, a doza može da se prilagodi nakon približno dve nedelje, u zavisnosti od nivoa glukoze i podnošljivosti terapije.
Standardni i produženi oblik metformina zbog toga ne treba međusobno menjati bez saveta lekara.
Neželjena dejstva metformina
View this post on Instagram
Najčešća neželjena dejstva metformina odnose se na sistem organa za varenje i naročito se mogu javiti na početku terapije.
U veoma česta neželjena dejstva, koja se mogu javiti kod više od 1 na 10 pacijenata, spadaju:
- mučnina
- povraćanje
- proliv
- bol u stomaku
- gubitak apetita.
Ove tegobe su često izraženije na početku lečenja i kod mnogih pacijenata kasnije slabe. Uzimanje leka uz obrok i postepeno prilagođavanje doze mogu da poboljšaju podnošljivost terapije.
Promena čula ukusa može da se javi kod najviše 1 na 10 pacijenata.
Dugotrajno uzimanje metformina takođe može da dovede do smanjenja koncentracije vitamina B12. Rizik je veći kod osoba koje koriste visoke doze, dugo uzimaju lek ili već imaju faktore rizika za nedostatak ovog vitamina.
Simptomi nedostatka vitamina B12 mogu uključivati izražen umor, slabost, trnjenje ekstremiteta ili druge neurološke i hematološke probleme. U slučaju sumnje lekar može da preporuči određivanje koncentracije vitamina B12 u krvi.
Laktatna acidoza
Laktatna acidoza predstavlja veoma retku, ali ozbiljnu komplikaciju terapije metforminom. Može da se javi kod najviše 1 na 10.000 pacijenata.
Rizik je veći kod osoba sa teško oštećenom funkcijom bubrega i u situacijama u kojima organizam ima povećanu sklonost ka nakupljanju mlečne kiseline.
Simptomi koji mogu da prate laktatnu acidozu uključuju izrazitu slabost, otežano disanje, bolove u stomaku, grčeve u mišićima, sniženu telesnu temperaturu ili poremećaj svesti. Takvo stanje zahteva hitnu medicinsku procenu.
Mere opreza tokom terapije
Funkcija bubrega posebno je važna kod primene metformina jer se lek iz organizma izlučuje preko bubrega. Glukofaž se ne koristi kod teško oštećene funkcije bubrega.
Funkciju bubrega potrebno je proveravati najmanje jednom godišnje. Kontrole mogu da budu češće kod starijih osoba i pacijenata čija je funkcija bubrega već smanjena ili postoji rizik da se pogorša.
Rizik od laktatne acidoze povećava se u određenim okolnostima, među kojima su:
- dehidratacija
- teške infekcije
- nekontrolisan dijabetes
- problemi sa jetrom
- produženo gladovanje
- prekomeran unos alkohola.
Poseban oprez potreban je kod stanja koja mogu brzo dovesti do gubitka tečnosti, kao što su jako povraćanje, izražen proliv, visoka temperatura ili nedovoljan unos tečnosti. U takvim situacijama potrebno je obratiti se lekaru radi procene daljeg uzimanja leka.
Terapija metforminom može da se privremeno prekine pre ili u vreme određenih dijagnostičkih pregleda pri kojima se koriste jodna kontrastna sredstva. Kada će lek biti obustavljen i kada može ponovo da se uvede određuje lekar na osnovu funkcije bubrega i vrste pregleda.
Privremeni prekid može da bude potreban i kod velikih operativnih zahvata. Terapija se ponovo uvodi tek kada lekar proceni da je to bezbedno.
Kod dugotrajne primene metformina, naročito kod osoba sa faktorima rizika za nedostatak vitamina B12, može da bude potrebno povremeno određivanje njegovog nivoa u krvi.
Zaključak
Glukofaž, odnosno metformin, jedan je od važnih lekova u kontroli dijabetesa tipa 2. Smanjuje proizvodnju glukoze u jetri, poboljšava njeno iskorišćavanje u perifernim tkivima i povećava osetljivost ćelija na insulin.
Takav način delovanja značajan je i kod određenih stanja povezanih sa insulinskom rezistencijom, ali odluku o primeni metformina treba donositi na osnovu zdravstvenog stanja i procene lekara.
Prednosti metformina uključuju mali rizik od hipoglikemije kada se koristi samostalno, kao i to što uglavnom ne dovodi do povećanja telesne mase, koja može da ostane stabilna ili da se umereno smanji.