Pregledi u trudnoći po trimestrima, šta se proverava kod mame i bebe

Kada saznate da ste trudni, uz uzbuđenje vrlo brzo stiže i mnogo pitanja. Kada treba zakazati prvi pregled, koje analize vas očekuju, šta se proverava kod bebe i da li je normalno ako vam lekar preporuči nešto što druga trudnica nije radila?

Sećam se koliko takav spisak pregleda može da deluje komplikovano kada ga prvi put vidite. Zato ćemo kroz trudnoću proći trimestar po trimestar, kako biste znali šta se u kom periodu najčešće proverava i zbog čega je određena kontrola važna.

Ključne stavke:

• U prvom trimestru potvrđuju se trudnoća i gestacijska starost, rade početne analize i procenjuje rizik od hromozomskih poremećaja.
• U drugom trimestru najveći fokus je na detaljnom ultrazvučnom pregledu anatomije bebe.
• Između 24. i 28. nedelje važna je procena rizika za gestacijski dijabetes.
• U trećem trimestru prate se rast bebe, njen položaj i priprema za porođaj.
• Dodatni pregledi uvode se kada simptomi ili prethodni nalazi pokažu da je potrebno pažljivije praćenje.

Kako izgleda raspored pregleda u trudnoći po trimestrima

Pregledi u trudnoći po trimestrima prate razvoj bebe i zdravstveno stanje trudnice, uz ključne kontrole u prvom trimestru, sredinom trudnoće i pred porođaj.

Aktuelni Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za zdravstvenu zaštitu žena u toku trudnoće iz 2026. godine daje okvir za praćenje uredne trudnoće u Srbiji, ali lekar raspored prilagođava nalazima i faktorima rizika.

Ako želite kontinuirano privatno praćenje, kada je u pitanju ginekolog Novi Sad ima dosta dobrih opcija, a ordinacija dr Dragana Lugonjića među uslugama navodi praćenje trudnoće i kompletne kontrole trudnica.

Prvi trimestar potvrđuje trudnoću i postavlja osnovu za dalje praćenje

Prvi prenatalni pregled služi da se potvrdi trudnoća, proceni njena starost i odredi očekivani termin porođaja. Tada lekar uzima podatke o prethodnim trudnoćama i bolestima, meri krvni pritisak i telesnu masu, a zatim planira početne analize.

Prema Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za praćenje trudnoće, u prvom trimestru najčešće se rade:

• Krvna slika – radi se svim trudnicama kako bi se, između ostalog, proverilo da li postoji anemija.
• Krvna grupa, RhD faktor i skrining anti-eritrocitnih antitela – rade se na početku trudnoće. Kod Rh-negativnih trudnica nalaz je posebno važan za planiranje daljeg praćenja.
• Glukoza u krvi natašte – deo je početnih laboratorijskih analiza i pomaže u otkrivanju poremećaja regulacije šećera koji je postojao i pre trudnoće ili se rano ispoljio.
• Urin, sediment i provera asimptomatske bakteriurije – rade se i kada trudnica nema simptome, jer bakterije u urinu mogu biti prisutne bez peckanja ili drugih tegoba.
• TSH – proverava se u okviru početnih analiza radi procene funkcije štitaste žlezde.
• Testiranje na HIV, sifilis i hepatitis B – deo je preporučenog skrininga u trudnoći. Antitela na rubeolu proveravaju se kada nema potvrde o ranijoj vakcinaciji ili preležanoj bolesti, dok se hepatitis C, toksoplazmoza i citomegalovirus ispituju prema indikacijama.

Posebno važan period je između 11+0 i 13+6 nedelja. Tada se svim trudnicama preporučuje kombinovani skrining na hromozomske poremećaje, koji uključuje ultrazvučno merenje nuhalne translucence i određivanje PAPP-A i beta-hCG iz krvi.

• Kombinovani skrining prvog trimestra – preporučuje se svim trudnicama, a ne samo ženama starijim od 35 godina ili trudnicama sa poznatim rizikom.
• NIPT odnosno analiza slobodne fetalne DNK – može se razmotriti kod svake trudnice koja želi precizniji skrining za najčešće hromozomske anomalije. Posebno se često razmatra kada je prethodni skrining pokazao povećan rizik, ali pozitivan NIPT nije konačna dijagnoza.
• Biopsija horionskih čupica ili kasnije amniocenteza – nisu rutinski pregledi za svaku trudnoću. Razmatraju se kada skrining ili ultrazvučni nalaz ukažu na povećan rizik, kada postoji poznat genetski rizik u porodici ili kada je potrebna pouzdanija dijagnostička potvrda.

Važno je zato razlikovati skrining od dijagnostike. Skrining procenjuje kolika je verovatnoća da određeni poremećaj postoji, dok se sumnjiv rezultat po potrebi proverava dijagnostičkim testom.

I ACOG naglašava razliku između skrininga i dijagnostike: skrining procenjuje verovatnoću, dok se sumnjiv nalaz potvrđuje odgovarajućim dijagnostičkim postupkom.

Drugi trimestar donosi najdetaljniji pregled anatomije bebe

U drugom trimestru jedan od najvažnijih pregleda je detaljan ultrazvuk između 18. i 22. nedelje. Tada se sistematski procenjuju anatomija i rast bebe, uključujući mozak i kičmu, srce, grudni koš, abdomen i ekstremitete. Proveravaju se i položaj posteljice i količina plodove vode. ISUOG smernice za ultrazvuk u drugom trimestru ovaj pregled preporučuju kao deo rutinske prenatalne nege.

Najčešće kontrole i analize u ovom periodu su:

• Detaljan ultrazvuk od 18. do 22. nedelje – ovaj ultrazvuk preporučuje se svim trudnicama. Njegov cilj nije samo da se vide pol ili pokreti bebe, već prvenstveno da se procene anatomija, rast i položaj posteljice.
• Dodatni, ciljani ultrazvučni pregled – radi se kada se na osnovnom pregledu uoči nalaz koji zahteva detaljniju procenu ili kada trudnoća nosi povećan rizik zbog bolesti majke, prethodne trudnoće ili porodične anamneze.
• Fetalna ehokardiografija – nije potrebna svakoj trudnici. Lekar je može preporučiti kada postoji sumnja na srčanu anomaliju na ultrazvuku ili drugi poznati faktor koji povećava rizik za urođene srčane mane.
• Skrining na gestacijski dijabetes između 24. i 28. nedelje – preporučuje se trudnicama koje nemaju ranije dijagnostikovan dijabetes. U zavisnosti od protokola koristi se test opterećenja glukozom ili OGTT. Ženama sa većim rizikom, na primer ako su imale gestacijski dijabetes u prethodnoj trudnoći, nivo šećera može se proveravati i ranije.
• Krvna slika oko 28. nedelje – ponavlja se da bi se proverilo da li se tokom trudnoće razvila anemija. Potreba za dodatnim analizama gvožđa procenjuje se prema nalazu i simptomima.
• Kontrola antitela kod Rh-negativnih trudnica – važna je za procenu da li je došlo do senzibilizacije. Kod RhD-negativnih trudnica koje nisu senzibilisane lekar zatim planira anti-D profilaksu prema protokolu koji se primenjuje.

Važno je da dodatni pregled ne tumačite automatski kao znak da postoji problem. Nekada lekar samo želi preciznije da pogleda određenu strukturu, proveri rast bebe ili ponovi deo pregleda koji zbog položaja bebe prvi put nije mogao dovoljno jasno da proceni.

Treći trimestar prati rast bebe i priprema vas za porođaj

Kako se približava termin, kontrole su sve više usmerene na rast i položaj bebe, vaše zdravstveno stanje i procenu da li trudnoća i dalje protiče uredno. Na svakom pregledu lekar procenjuje da li postoje promene koje zahtevaju dodatno praćenje, pa se raspored pregleda u ovom periodu može prilično razlikovati od jedne trudnice do druge.

Najčešće kontrole i pregledi u trećem trimestru uključuju:

• Praćenje krvnog pritiska i simptoma kod trudnice – nastavlja se na redovnim kontrolama, posebno zbog mogućnosti da se hipertenzivni poremećaji i preeklampsija prvi put pojave upravo u drugoj polovini trudnoće.
• Praćenje rasta bebe – kod uredne trudnoće rast se može procenjivati merenjem visine fundusa materice i kliničkim pregledom. Ako postoji sumnja da je beba manja ili veća nego što se očekuje za gestacijsku starost, radi se ultrazvučna procena rasta.
• Ultrazvuk u trećem trimestru – može se koristiti za procenu fetalne biometrije i rasta, količine plodove vode, položaja bebe i posteljice. ISUOG smernice za ultrazvuk u trećem trimestru detaljno definišu šta takav pregled treba da obuhvati, ali potreba i vreme njegovog izvođenja zavise od toka trudnoće i protokola koji lekar primenjuje.
• Dopler krvnih sudova – nije obavezan pregled za svaku trudnicu. Posebno je važan kada postoji sumnja na zastoj u rastu bebe ili problem sa funkcijom posteljice, kao i kod određenih visokorizičnih trudnoća.
• Procena položaja bebe nakon 36. nedelje – lekar pregledom utvrđuje da li je beba okrenuta glavom prema porođajnom kanalu. Ako položaj nije jasan ili se sumnja na karličnu prezentaciju, može se uraditi ultrazvuk radi potvrde.
• Bris na streptokok grupe B (GBS) – prema ACOG preporukama, skrining se radi između 36. i 38. nedelje uzimanjem brisa vagine i rektuma. Pozitivan nalaz ne znači da je trudnica bolesna, već pomaže lekarima da planiraju antibiotik tokom porođaja kako bi se smanjio rizik od infekcije novorođenčeta.
• CTG odnosno kardiotokografija – prati srčanu frekvenciju bebe i kontrakcije materice, ali nije test koji se prema svim međunarodnim smernicama rutinski radi svakoj zdravoj trudnici od određene nedelje. Češće se koristi kada postoji povećan rizik, smanjeni pokreti bebe, problem sa rastom, povišen krvni pritisak ili druga indikacija za pojačan nadzor.

Zato dve žene u istoj nedelji trudnoće ne moraju imati identičan raspored kontrola. Ako su nalazi uredni, određeni dodatni testovi možda neće biti potrebni, dok kod hipertenzije, dijabetesa, problema sa rastom bebe ili drugih komplikacija lekar može uvesti češće ultrazvučne preglede, Dopler i nadzor srčane aktivnosti bebe.

Šta se tokom trudnoće proverava kod mame

Promene kod trudnice mogu prve pokazati da je potrebno dodatno praćenje, pa su krvni pritisak i simptomi važni tokom cele trudnoće.

Ove kontrole pomažu da se na vreme prepoznaju promene koje zahtevaju procenu lekara:

• Krvni pritisak: prati se zbog mogućeg razvoja hipertenzivnih poremećaja i preeklampsije.
• Krvna slika: pomaže u otkrivanju anemije, koja je u trudnoći česta i može zahtevati korekciju.
• Urin: proverava se zbog infekcije, proteina i drugih odstupanja.
• Glukoza: OGTT u propisanom periodu procenjuje da li postoji gestacijski dijabetes.

Kod Rh-negativnih trudnica posebno se prati prisustvo anti-eritrocitnih antitela, jer taj nalaz utiče na dalji plan praćenja i prevencije.

Šta se proverava kod bebe i kada su potrebni dodatni pregledi

U ranoj trudnoći ultrazvuk potvrđuje vitalnost i pomaže u određivanju gestacijske starosti.

• Krajem prvog trimestra meri se nuhalna translucenca i procenjuju rani markeri razvoja.
• U drugom trimestru naglasak prelazi na anatomiju, dok se kasnije prati rast i položaj bebe, uz procenu plodove vode i posteljice.

Dodatni pregledi nisu znak da nešto nužno nije u redu. Ako postoji sumnja na zastoj u rastu, povišen krvni pritisak ili odstupanje na rutinskom ultrazvuku, lekar može uključiti češće ultrazvučne kontrole i Dopler.

U određenim situacijama mogu biti potrebni fetalna ehokardiografija ili invazivna dijagnostika. 3D i 4D prikaz može biti koristan kao deo pregleda, ali lepša slika bebe sama po sebi ne zamenjuje sistematsku medicinsku procenu anatomije i razvoja.

Kada se raspored pregleda menja

Češće kontrole mogu biti potrebne kod hipertenzije ili dijabetesa, kod višeplodne trudnoće ili kada prethodni pregled pokaže da rast bebe odstupa od očekivanog. Isto važi ako ste ranije imali ozbiljne komplikacije u trudnoći.

Ne čekajte sledeći zakazani pregled ako imate simptom koji zahteva raniju procenu.

Posebno su važni:

• obilnije vaginalno krvarenje,
• sumnja na curenje plodove vode,
• jak i uporan bol
• izražena promena pokreta bebe u periodu kada ih već redovno osećate.
• Jaka glavobolja uz smetnje vida takođe traži medicinsku procenu.

U takvim situacijama kalendar pregleda postaje sporedan, a važnije je da se stanje proceni bez odlaganja.

Često postavljana pitanja

1. Da li svaki ultrazvuk u trudnoći mora da bude 3D ili 4D?

Ne. Za medicinsko praćenje najvažnije je da pregled odgovori na konkretna klinička pitanja i da se potrebne strukture pravilno procene. 3D i 4D tehnologija može pružiti dodatni prikaz, ali nije zamena za standardni dijagnostički ultrazvučni pregled.

2. Da li uredan NIPT znači da detaljan ultrazvuk više nije potreban?

Ne. NIPT procenjuje rizik za određene hromozomske poremećaje, dok detaljan ultrazvuk procenjuje anatomiju i razvoj bebe. To su različite vrste pregleda i jedan ne zamenjuje drugi.

3. Da li treba da nosim stare nalaze na svaku kontrolu?

Da, posebno ako trudnoću pratite na više mesta. Prethodni ultrazvučni izveštaji i laboratorijski nalazi omogućavaju lekaru da vidi trend i poredi rezultate, umesto da svaku kontrolu posmatra izolovano.

4. Šta ako propustim pregled u preporučenoj nedelji?

Javite se lekaru čim možete. Neki pregledi imaju precizniji vremenski prozor, naročito skrining prvog trimestra, dok se druge kontrole mogu prilagoditi. Nemojte sami zaključivati da je pregled prekasno uraditi, jer sledeći korak zavisi od gestacijske nedelje i razloga zbog kog je kontrola bila planirana.

Za kraj

Tokom trudnoće lako je izgubiti se među nedeljama, analizama i nazivima pregleda, posebno kada vam je sve to novo. Ne morate, međutim, unapred da znate svaki detalj. Mnogo je važnije da razumete zbog čega vam je određena kontrola preporučena i šta lekar njome želi da proveri.

Svaka trudnoća ima svoj tok, pa je sasvim normalno da vaš raspored pregleda ne izgleda isto kao kod druge trudnice. Ako se pojavi razlog za dodatnu proveru, to ne mora odmah da znači da nešto nije u redu, već da lekar želi pažljivije da prati vas ili bebu.

Upravo tome redovne kontrole i služe – da na vreme dobijete odgovore i podršku koja vam je u tom trenutku potrebna.