Alchajmerova bolest je progresivan, nepovratan poremećaj mozga koji polako uništava pamćenje i kogniciju (sposobnost razmišljanja i rasuđivanja).
To je najčešći oblik demencije među starijim osobama. Većina ljudi sa ovim poremećajem počeće da pokazuje simptome sredinom šezdesetih, navodi američki „Nacionalni institut za starenje“.
Iako trenutno nema leka za Alchajmerovu bolest, postoje lekovi koji na određeno vreme mogu poboljšati stanje.
Naučnici rade na razumevanju bioloških puteva koji stoje iza Alchajmerove bolesti, sa ciljem pronalaženja novih i boljih tretmana.
Istraživači takođe pokušavaju da identifikuju bilo kakve mere koje bi mogle da pomognu u odlaganju ili sprečavanju Alchajmerove bolesti, uključujući terapije lekovima i intervencije bez lekova.
Pregled sadržaja:
Alchajmerova bolest i mozak
Alchajmerova bolest nazvana je po nemačkom psihijatru i neuropatologu Alojzu Alchajmeru. Dok je sprovodio obdukciju 1906. godine, lekar je primetio abnormalnosti u mozgu žene sa misterioznom bolešću. Ta bolest je prouzrokovala gubitak pamćenja, jezičke probleme, nepredvidivo ponašanje i na kraju smrt.
Mozak žene, izvestio je Alchajmer, imao je mnogo abnormalnih nakupina proteina (koje se danas nazivaju amiloidnim plakovima), kao i zapletenih snopova vlakana (koji se danas nazivaju neurofibrilarni ili tau, splet). Alchajmerova bolest dovodi do toga da nervne ćelije (neuroni) prestaju da funkcionišu, gube vezu sa drugim neuronima i umiru.
Tipično, oštećenje prvo pogađa delove mozga koji čine sećanja. Na kraju neuroni u drugim delovima mozga takođe počinju da umiru, zbog čega se mozak smanjuje.
Do poslednje faze bolesti, moždano tkivo osobe će se značajno smanjiti.
Uloga amiloidne pločice i tau proteina
Naučnici nisu potpuno sigurni u to zašto neuroni umiru i tkivo se smanjuje u mozgu ljudi sa Alchajmerovom bolešću. Oni sumnjaju da su uzrok amiloidne pločice i tau protein.
Plakovi nastaju kada se komadi proteina koji se zovu beta-amiloid skupe. Istraživači počinju da misle da grupe od nekoliko komada beta-amiloida, umesto plakova, mogu naneti najveću štetu blokirajući hemijske signale koje neuroni koriste za komunikaciju.
U zdravom moždanom tkivu tau protein štiti transportne sisteme koji snabdevaju ćelije hranjivim sastojcima i drugim važnim supstancama. Ali kada tau proteini zamrse, ćelije ne mogu da dobiju ono što im je potrebno i počnu da umiru, prema Alchajmerovom udruženju.
Alchajmerova bolest – znaci i simptomi
Iako je određena količina zaborava – gubljenje stvari s vremena na vreme, ponekad zaboravljanje koju reč da koristi – normalan aspekt starenja, određene vrste gubitka pamćenja mogu ukazivati ili na mogućnost ili na prisustvo rane faze Alchajmerove bolesti.
Naučnici su identifikovali stanje zvano blago kognitivno oštećenje (MCI). Ono je za neke (ne za sve) ljude preteča Alchajmerove demencije. MCI uključuje probleme sa pamćenjem ili mentalnom funkcijom. Ovi znaci su uočljivi na pogođenoj osobi, ali nedovoljno ozbiljni da ometaju svakodnevni život.
Muškarci i žene koji imaju MCI mogu biti u većem riziku od razvoja Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije nego osobe koje nemaju. Ali MCI ne napreduje uvek. Nekim ljudima se čak vrate kognitivne sposobnosti. Istraživači pokušavaju da otkriju zašto.
Znaci i simptomi u ranoj fazi
Simptomi su uglavnom blagi za početak, ali postaju sve uočljiviji kako bolest napreduje. Osoba može imati poteškoća sa:
- Memorijom. Gubljenje predmeta poput ključeva, zaboravljanje imena prijatelja ili nedavni razgovor, gubljenje na poznatom mestu.
- Govorom. Ponavljanjem istih rečenica ili borba za praćenje razgovora.
- Teško vizuelno opažanje. Pri viđenju stvari u tri dimenzije i proceni daljine.
- Koncentrisanje, organizovanje ili planiranje. Teškoće kod donošenja odluka, rešavanje problema ili dovršavanje višestepenih zadataka, poput kuvanja obroka.
- Orijentacija. Zbunjivanje oko toga gde se nalaze ili oko vremena i datuma.
- Raspoloženje. Osećaj zabrinutosti, depresije ili razdražljivosti.
Znaci i simptomi u kasnijoj fazi
Kako Alchajmerova bolest prosperira, pomenuti simptomi postaju sve izraženiji. Prema Alchajmerovom društvu, ljudi takođe mogu doživeti:
- Zablude. na primer, verovanje, bez razloga, da ih neko krade
- Nekarakteristično ponašanje. Pokazivanje agresije ili uznemirenosti, dozivanje ili poremećaj načina spavanja
- Teškoće u hodanju i razgovoru. Postju prikovani za krevet ili vezani za invalidska kolica i zahtevaju neprekidnu negu. Koja će im pomoći da jedu, piju i odlaze u toalet.
Uzroci i faktori rizika od Alchajmerove bolesti
Šta uzrokuje Alchajmerovu bolest? To je pitanje istraživanja demencije vredno milijarde dolara. Naučnici su napredovali u razumevanju šta se dešava u mozgu kako bolest napreduje, ali još uvek ne znaju šta tačno pokreće ove promene.
Istraživači veruju da je velika većina slučajeva Alchajmerove bolesti posledica neke kombinacije genetike, načina života i životne sredine. Faktori rizika uključuju:
- Starost. Alchajmerova bolest nije normalan deo starenja, jer mnogi ljudi ulaze u devedesete sa izvarednim kognitivnim sposobnostima. Ali starost povećava rizik. Većina ljudi sa bolešću ima 65 godina i više. Posle 65 godina, rizik se udvostručuje na svakih pet godina. Skoro jedna trećina ljudi koji imaju 85 i više godina imaju Alchajmerovu bolest.
- Porodična istorija. Imati rođaka prvog stepena kao što je roditelj, brat, sestra jak je faktor rizika. Ovo može odražavati zajedničku genetiku, faktore okoline ili oboje.
- Genetika. Naučnici su identifikovali preko 20 gena povezanih sa Alchajmerovom bolešću. Mada izgleda da samo jedna varijanta gena, nazvana APOE-e4, značajno povećava rizik. Ipak, neki ljudi sa genom APOE-e4 nikada ne razvijaju Alchajmerovu bolest, dok drugi koji razvijaju Alchajmerovu bolest nemaju taj gen.
Faktori rizika za Alchajmerovu bolest koji su pod određenom kontrolom osobe uključuju:
- Povrede glave.Istraživači povreda glave identifikovali su vezu između traumatične povrede mozga i različitih vrsta demencije, uključujući Alchajmerovu bolest. Nošenje sigurnosnog pojasa u automobilu, kacige tokom igranja određenih vrsta sportova ili minimiziranje rizika od pada u kući može pružiti zaštitu.
- Kardiovaskularni problemi. Kada su srce ili krvni sudovi oštećeni ili bolesni, telo nije u stanju da ispumpa dovoljno krvi u mozak. Uslovi poput bolesti srca, moždanog udara, visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i dijabetesa mogu povećati rizik.
- Loše zdravstveno stanje. Istraživači veruju da loše celokupno zdravlje organizma (povezano sa navikama poput pušenja, na primer) može povećati rizik od Alchajmerove bolesti.
Da li je Alchajmerova bolest nasledna?
Iako geni koje nasledite od roditelja mogu povećati rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, istraživači kažu da je Alchajmerova bolest retko uzrokovana mutacijama (defektima) koje se prenose direktno sa roditelja na dete.
Ti slučajevi gotovo uvek uključuju ranu Alchajmerovu bolest, neuobičajeni tip koji se razvija pre 65. godine.
Alchajmerova bolest uzrokovana genskim mutacijama čini između 7 i 12 procenata svih slučajeva ranog Alchajmera.
Kako se dijagnostikuje Alchajmerova bolest?
Ne postoji nijedan Alchajmerov test koji može utvrditi da li osoba ima bolest. Umesto toga, lekari mogu da koriste brojne dijagnostičke metode, prema Alzheimerovom udruženju:
- Medicinska istorija
- Fizički pregled i dijagnostički testovi
- Neurološki pregled
- Testovi mentalnog stanja
- Snimanje mozga
- Medicinska istorija
Zdravstveni radnici postavljaju pitanja o trenutnim i prošlim bolestima i lekovima i raspituju se o zdravstvenim problemima koji pogađaju članove porodice, poput Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.
Fizički testovi i dijagnostička ispitivanja
Lekari slušaju srce i pluća i ispituju druga relevantna područja. Takođe mogu sakupljati uzorke krvi i urina za laboratorijska ispitivanja i obavljati dodatne procene kako bi pomogli u identifikovanju bolesti (poput depresije, nelečene apneje tokom spavanja, delirijuma, određenih nedostataka vitamina, neželjenih efekata lekova, problema sa štitnom žlezdom i prekomerne upotrebe alkohola) koje mogu izazvati demenciju slični simptomi.
Neurološki testovi
Neurološki pregled koji testira snagu, senzaciju, reflekse i pokrete očiju može da proceni medicinska stanja koja mogu dovesti do oštećenja pamćenja i kognicije, poput moždanog udara ili Parkinsonove bolesti.
Testovi mentalnog stanja
Ovo testiranje procenjuje pamćenje, sposobnost rešavanja jednostavnih problema i druge kognitivne veštine. Na primer, tokom testa nazvanog Mini-zupčanik, od osobe se traži da se seti i, nekoliko minuta kasnije, ponovi imena tri uobičajena predmeta. Lekar će takođe postaviti pitanja kako bi utvrdio da li osoba ima poremećaj raspoloženja koji može da izazove simptome koji oponašaju Alchajmerovu demenciju.
Skener mozga
Skeniranje mozga, poput magnetne rezonance ili kompjuterizovane tomografije, moglo bi se koristiti da bi se isključilo prisustvo tumora ili druge abnormalnosti koja bi mogla biti odgovorna za simptome slične Alzheimerovoj bolesti.
