Aritmija je abnormalni srčani ritam ili otkucaji srca. Može se osećati kao treperenje ili ubrzano lupanje srca.
Postoje dve osnovne vrste aritmija:
- Bradikardija – otkucaji srca su prespori, što rezultira brzinom otkucaja srca manjom od 60 otkucaja u minuti
- Tahikardija – otkucaji srca su prebrzi, što rezultira pulsom većim od 100 otkucaja u minutu
Atrijalna fibrilacija, koja se ponekad naziva i afib, najčešći je tip aritmije. To je nepravilan rad srca gde ponekad osećate drhtaj ili treperenje u grudima.
Neke aritmije su bezopasne i možda nemaju primetne simptome.
Druge mogu predstavljati ozbiljan problem i biti opasne po život. U nekim slučajevima abnormalni ili nepravilan srčani ritam može dovesti do toga da srce prestane da kuca. Ovo se naziva srčani zastoj.
Pregled sadržaja:
Znaci i simptomi aritmije
Mnoge aritmije nemaju simptome.
U suprotnom, uobičajeni znaci i simptomi aritmije mogu uključivati:
- Palpitacije (može vam se učiniti da vam treperi u grudima. Kao da vam srce preskače ili kao da kuca prejako ili prebrzo)
- Osećaj pauza između otkucaja srca
- Umor, slabost, vrtoglavica
- Spori otkucaji srca
Neke aritmije zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Tokom aritmije, srce možda neće moći da ispumpa dovoljno krvi u telo i srce može prestati da radi.
Ako imate sledeće simptome, pozovite hitnu pomoć (194):
- Značajna slabost, vrtoglavica ili nesvestica
- Imate osećaj da ćete se onesvestiti
- Kratak dah
- Jak bol u grudima
- Zamagljen vid
Aritmija – Uzroci i faktori rizika
Do aritmije dolazi kada električni signali koji kontrolišu rad vašeg srca ne rade ispravno.
To se može dogoditi ako su specijalizovane ćelije srca koje šalju električne signale oštećene ili ako električni signali ne putuju pravilno kroz srce.
Uobičajeni rad srca takođe može biti poremećen ako srce proizvodi previše električnih signala.
Ponekad je uzrok aritmije nepoznat.
Aritmije su česte kod starijih odraslih osoba. Kod kojih je veća verovatnoća da imaju srčana oboljenja, visok krvni pritisak i druga zdravstvena stanja koja mogu izazvati aritmije.
Neki lekovi takođe mogu da izazovu aritmiju. Kao neželjeni efekat, uključujući triciklične antidepresive (TCA), antihistaminike i beta-blokatore.
Pored toga, ilegalni lekovi, poput kokaina, metamfetamina i stimulansa, uključujući kofein i nikotin, mogu izazvati aritmiju.
Uobičajeni faktori rizika za problem sa aritmijom su:
- Srčani napad
- Srčana insuficijencija ili kardiomiopatija
- Nenormalni srčani ventili
- Urođene (prisutne pri rođenju) srčane mane
- Visok krvni pritisak
- Apneja tokom spavanja
- Pušenje
- Problemi sa štitnom žlezdom
- Ekstremni emocionalni stres ili bes
Kako se dijagnostikuje aritmija?
Brojni testovi i uređaji se koriste za otkrivanje aritmije. Dijagnoza obično zahteva beleženje električne aktivnosti srca pomoću elektrokardiograma ili EKG-a.
- Holter monitor – prenosni, 24- ili 48-časovni EKG – takođe se može koristiti ako vaš lekar želi da vidi otkucaje vašeg srca tokom dužeg perioda. Tokom EKG-a, mali flasteri ili nalepnice nazvane elektrode lepe se na nekoliko mesta na grudima i telu. Ove elektrode će stvoriti sliku električne aktivnosti vašeg srca kako bi lekari mogli da vide gde mogu da se pojave nepravilnosti.
- Ehokardiogram – vrsta ultrazvuka koji koristi zvučne talase za stvaranje slika vašeg srca – takođe se može koristiti za dijagnozu srčanih problema koji mogu dovesti do aritmije.
- Testovi otpornosti na stres, koji koriste fizički napor (poput trčanja na traci) ili lekove za simulaciju vežbanja. To može pokrenuti aritmiju i pomoći lekaru da postavi tačnu dijagnozu.
- Kateterizacija srca, postupak u kojem se sićušna cevčica provuče kroz venu u srce. To pomaže vašem lekaru da vidi da li imate komplikacije od srčanih bolesti.
Vaš lekar može takođe da zatraži rentgen grudnog koša kako bi utvrdio da li je vaše srce veće od normalnog i testove krvi kako bi proverio rad štitne žlezde. Ovo vam može pomoći da utvrdite da li imate problem sa štitnom žlezdom koji možda uzrokuje aritmiju. Studija spavanja mogla bi pomoći da se utvrdi da li je krivica apneja u snu.
Trajanje aritmije
Trajanje aritmije zavisi od uzroka. Na primer, kada je aritmija uzrokovana lečivim stanjem, poput preaktivne štitne žlezde, nepravilan rad srca može nestati kada se leči problem sa štitnom žlezdom.
Aritmije izazvane progresivnim ili trajnim oštećenjem srca, međutim, imaju dugoročni problem i možda će biti potrebno lečenje lekovima ili hirurško lečenje.
Aritmija – mogućnosti lečenja
Aritmije se mogu lečiti lekovima, medicinskim postupcima ili operacijom.
Opcije lekova
Lekovi mogu usporiti prebrzi rad srca. Takođe se mogu koristiti za ujednačavanje ili stabilizaciju abnormalnog srčanog ritma.
Lekovi koji se koriste za lečenje aritmija uključuju:
- Adenozin usporava ubrzan rad srca usporavajući njegove električne signale.
- Atropin privremeno leči spori puls.
- Beta-blokatori deluju usporavajući rad srca i smanjujući efekte adrenalina na srce, smanjujući tako krvni pritisak.
- Antikoagulanti ili razređivači krvi deluju tako što otežavaju zgrušavanje krvi. Ovi lekovi ne rastvaraju postojeće krvne ugruške, već sprečavaju stvaranje novih ili povećanje postojećih. Antikoagulanti se obično prepisuju ljudima kojima preti stvaranje krvnih ugrušaka, poput onih sa atrijalnom fibrilacijom.
- Blokatori kalcijumovih kanala ili „antagonisti kalcijuma“ prekidaju kretanje kalcijuma u srce i mogu usporiti rad srca.
- Digitalis pomaže usporavanju rada srca i može pomoći srcu da ojača kontrakcije kada mu je oslabljena pumpa.
Medicinske procedure
Oblici aritmije, koji uključujući prekomerne otkucaje srca, mogu se lečiti pejsmejkerom.
Pejsmejker je medicinski uređaj koji se stavlja ispod kože na grudima. Uređaj elektronski nadgleda i slanjem električnih impulsa u srce ublažava otkucaje srca.
Ako je aritmija opasna po život, poput ventrikularne tahikardije ili ventrikularne fibrilacije, lekar može preporučiti implantabilni kardioverter defibrilator (ICD). ICD je uređaj na baterije koji se stavlja ispod kože i tankim žicama je povezan sa srcem kako bi se pratio puls. Ako uređaj otkrije abnormalne otkucaje srca, isporučiće električni udar u srce da bi vratio normalan srčani ritam.
Alternativne i komplementarne terapije
Bez obzira na medicinske intervencije koje se preporučuju za lečenje aritmije, vaš lekar vam može takođe savetovati zdravorazumske promene u načinu života, uključujući:
- Zdrava dijeta sa malo masti i natrijumom
- Redovno vežbanje
- Prestanak pušenja
- Gubitak kilograma kako bi se izbegla gojaznost
Pored toga, neke aritmije se mogu lečiti jednostavnim kućnim vežbama. Na taj način se pomaže u kontroli rada srca. Ako dobijete odobrenje od vašeg lekara za to, ovo su najbolje vežbe:
- Dahtanje ili kašljanje
- Zadržavanje daha i spuštanje
- Stavljanje prstiju na kapke i nežno pritiskanje nadole
- Stavljanje lica u ledenu vodu
Prevencija aritmije
Ne mogu se sprečiti sve srčane aritmije. Ipak, postoje koraci koje možete preduzeti za smanjenje faktora rizika.
Rizik od aritmije izazvane bolestima koronarnih arterija možete smanjiti na sledeći način:
- Jedite hranu bogatu voćem i povrćem i izbegavajte zasićene i trans masti
- Održavajte zdravu telesnu težinu
- Redovno vežbanje
- Kontrolišite krvni pritisak i holesterol
- Prestanite da pušite
Da biste smanjili šansu za dobijanje aritmije uzrokovane interakcijama lekova, obratite se lekaru ili farmaceutu o raznim lekovima koje uzimate. Možda će biti potrebno smanjenje doze ili prelazak na drugi lek da bi se eliminisala aritmija.
Aritmija – moguće komplikacije
Komplikacije aritmija mogu uključivati:
Moždani udar, kao što je atrijalna fibrilacija, povezane su sa povećanim rizikom od nastanka krvnih ugrušaka koji, ako se slome, mogu putovati iz srca u mozak i blokirati protok krvi. To je ono što uzrokuje moždani udar. Lekovi koji se zovu razređivači krvi mogu u velikoj meri smanjiti rizik od moždanog udara. Lekar će utvrditi da li je ovaj lek pravi za vas, u zavisnosti od vrste aritmije koju imate i rizika od krvnih ugrušaka.
Otkazivanje srca. Trajne aritmije mogu dovesti do opadanja sposobnosti donjih komora srca da pravilno pumpaju krv. Srčana insuficijencija kao rezultat aritmije češća je kod osoba koje već imaju bolesti srca.
Srčani udar. Srce može prestati da kuca naglo i neočekivano kao rezultat vrste aritmije koja se naziva ventrikularna fibrilacija.
Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima aritmiju?
Atrijalna fibrilacija, najčešći oblik aritmije, pogađa najmanje 2,7 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama, prema Američkom udruženju za srce (AHA) .
Do 2030. godine, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izveštavaju da će najmanje 12,1 milion Amerikanaca imati problem sa aritmijom.
Gledajući sve aritmije, studija iz 2018. godine, u kojoj je učestvovalo više od 500.000 odraslih osoba u Velikoj Britaniji, otkrila je da je 2,35 procenata imalo abnormalnost srčanog ritma. Prevalencija se povećavala sa godinama, sa skoro 5 procenata od 65 do 73 godine. Atrijalna fibrilacija i bradiaritmije bile su češće od supraventrikularnih i ventrikularnih aritmija.
Kako dolazi do aritmije?
Određeni uslovi čine aritmiju verovatnijom, uključujući hipertireozu ili prekomernu aktivnost štitne žlezde i apneju tokom spavanja.
Hipertireoza je stanje u kojem štitna žlezda proizvodi previše hormona zvanog tiroksin. Ovo može ubrzati vaš metabolizam i dovesti do nenamernog gubitka kilograma. Takođe može uticati na vaše srce, uzrokujući ubrzane ili nepravilne otkucaje srca. Hipertireoza se može lečiti lekovima ili hirurškim zahvatom.
Apneja tokom spavanja je poremećaj spavanja kod kojeg se disanje više puta zaustavlja i započinje tokom spavanja. Glasno hrkanje, dahtanje vazduhom kada spavate i prekomerna dnevna pospanost sve su znaci apneje u snu. Stanje povećava rizik od srčanih problema, uključujući srčani udar, moždani udar i aritmije poput atrijalne fibrilacije. Apneja u snu može se lečiti promenama životnog stila, poput kontrole težine i prestanka pušenja, ali i određenim uređajima, poput mašine za kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima (CPAP).
