Artritis je stanje koje uzrokuje upale zglobova i može uticati na bilo koga, od male dece do starijih. Tipično ga karakterišu bolovi i ukočenost zglobova koji čine kretanje bolnim i otežanim, mada su novije mogućnosti lečenja mnogim pacijentima pomogle da se efikasnije nose sa simptomima. Pored toga, zdravlje zglobova često se može poboljšati vežbanjem, lekovima i pravilnim životnim navikama.
Većina ljudi o artritisu razmišlja kao o stanju koje pogađa starije ljude, ali različite vrste artritisa pogađaju ljude svih starosnih grupa.
Artritis: bolna istorija
Oko 46 miliona odraslih u Sjedinjenim Državama ima dijagnozu nekog oblika artritisa – to je otprilike jedan od pet Amerikanaca, a taj broj raste i očekuje se da će dramatično skočiti u narednim godinama.
Ali artritis nije nova pojava; stotinama godina muči čovečanstvo. Postoje dokazi u skeletnim ostacima još iz antičkog vremena, kaže dr Rochelle Rosian, reumatolog klinike Cleveland iz Solona u Ohaju.
„Tokom poslednjih 100 godina postojalo je mnogo više znanja o nauci o mišićno-skeletnom stanju i imunom sistemu“, kaže dr Rosian. Istraživači su identifikovali više od 100 različitih vrsta artritisa. Mnogi inflamatorni uslovi praćeni groznicom i imunološkom disfunkcijom sada se shvataju kao stanja povezana sa artritisom i na ovu listu se stalno dodaje sve više simptoma.
Simptomi i vrste artritisa
Artritis karakterišu bol, ukočenost i otok u zglobovima, kao i smanjena pokretljivost zglobova. Ali artritis se pojavljuje u različitim oblicima, a uzroci artritisa razlikuju se u zavisnosti od vrste. Pored toga, upala artritisa može nastati iz različitih stanja i bolesti, poput gihta, lupusa i fibromialgije.
Artritis se može podeliti u tri glavne kategorije. Evo nekoliko najčešćih tipova:
- Osteoartritis (OA). Takođe se naziva i degenerativna bolest zglobova, ovo je najčešće dijagnostikovani oblik artritisa. Osteoartritis se javlja kada se hrskavica unutar zgloba raspada. Ovaj oblik artritisa najčešće pogađa kolena, kukove, križ, vrat i šake, a najčešće se javlja nakon 40-e godine.
- Reumatoidni artritis (RA). Ova vrsta artritisa se javlja kada se obloga unutar zglobova upali i nadraži, uzrokujući oštećenje i bol zglobova. Najčešće se javlja u malim zglobovima u zglobovima, prstima i rukama. RA je autoimuna bolest koja obično pogađa ljude starosti između 30 i 50 godina. Žene su najčešće pogođene, mada deca mogu razviti RA.
- Juvenilni artritis (JA). To uključuje bilo koju vrstu artritisa koja pogađa decu mlađu od 18 godina. Šta uzrokuje razvoj artritisa u tako ranom dobu nije poznato, ali se češće javlja kod devojčica nego kod dečaka. JA obično pogađa zglobove, kolena, a takođe može da zahvati kukove, vrat, vilicu i ramena. Postoji mnogo vrsta juvenilnog artritisa, a najčešći su juvenilni reumatoidni artritis ili JRA. Postoje tri specifična oblika ili juvenilni reumatoidni artritis: poliartikularni (mnogi zglobovi) JRA, pauciartikularni (četiri ili manje zglobova) i sistemski početak (koji pogađa celo telo).
Tok tretmana artritisa
Način lečenja artritisa takođe je prilično napredovao tokom godina. Jednom se osteoartritisom upravljalo samo aspirinom, toplotnom terapijom i oblogama – vezivanjem ili povezivanjem bolnog zgloba da bi se „zaštitio“. Ali, kaže Rosian, to često završi više štete nego koristi.
Danas lekari znaju da je pružanje zglobu malo odmora, umesto da se spreči da se uopšte koristi, mnogo uspešnija terapija. “Ljudi su nekada šivali ili umotavali artritične zglobove, a onda [zglob] postao nepokretan”, kaže Rosian. Sada je „koristite ili izgubite“ kada je reč o zglobovima pogođenim artritisom.
Sada se osteoartritis leči kombinacijom vežbanja, fizikalne terapije, lekova, injekcija u zglobove i gubitka težine. Kako su i epidemije gojaznosti i artritisa u porastu, veza između viška telesne težine i artritisa sada je jasnija nego ikad, prema Rosianu. A jedna od najboljih i novijih preporuka za pomoć u lečenju osteoartritisa je gubitak težine i smanjenje opterećenja zglobova koji podržavaju svu tu dodatnu težinu, poput kolena i kukova.
Za reumatoidni artritis i druge inflamatorne oblike artritisa, u novijoj istoriji došlo je do još značajnijeg napretka u lečenju. Sredinom 1900-ih steroidni prednizon je izumljen i korišćen je kao primarni tretman reumatoidnog artritisa. Na nesreću, primećuje Rosian, nudio je gotovo onoliko neželjenih efekata i rizika koliko koristi.
Danas se nauka o RA značajno razvila, a tretmani su se promenili tokom poslednjih 15 godina razvojem bioloških lekova poput Humire (adalimumab) i Enbrela (etanercept). Ovi noviji tretmani bili su korisni u napadu na bolest, a ponekad čak i u fazi remisije, kaže Rosian. Neki od starijih lekova koji se koriste za lečenje artritisa, poput prednizona, i dalje se mogu koristiti u kombinaciji sa novijim, efikasnijim tretmanima, kaže Rosian, ali prednizon više nije „kamen temeljac terapije”, kakav je nekada bio.
Ako vi ili neko koga volite živite sa bolovima i ukočenostima u zglobovima, ne odlažite postavljanje dijagnoze. Sa pravilnim planom lečenja, većinom oblika artritisa može se efikasno upravljati.
