Astma je hronična zapaljenska upala disajnih puteva i uzrokuje problem sa disanjem. Sada ćemo se upoznati sa metodama lečenja astme, kao i njenom prevencijom.
Pregled sadržaja:
Trajanje astme
Za odrasle osobe sa astmom stanje je obično hronično. To znači da će ga imati do kraja života. Studija objavljena 2015. godine u „Evropskom respiratornom časopisu“ otkrila je da je samo 3 procenta odraslih koji su razvili astmu uspela da ispravi simptome tokom 12 godina praćenja.
Prognoza za astmu je drugačija za decu nego za odrasle.
Neka deca koja razviju astmu to “gube” kako odrastaju. Iako se astma kod nekih od njih može vratiti kasnije u životu, kod mnogih se astma nikad ne ponovi.
Ali za druge, posebno decu sa teškom astmom, bolest možda nikada neće nestati.
Iz svih ovih razloga, dugoročna prognoza za nekoga ko ima astmu dosta varira. Kod nekih ljudi stanje se vremenom poboljšava. Mada njihovi simptomi nikada ne nestaju u potpunosti.
Srećom, bliskom saradnjom sa lekarom, lekovima, a takođe i izbegavanjem pokretača astme – većina ljudi može da živi normalan, zdrav život bez komplikacija povezanih sa astmom.
Astma – mogućnosti lečenja
Lek za astmu ne postoji, ali simptome možete ublažiti i sprečiti dugotrajnom uzimanjem lekova. Dugotrajni lekovi za kontrolu deluju na smanjenje upale i čine vaše disajne puteve manje osetljivim na okidače astme. Obično se uzima svakodnevno kroz inhalator ili kao oralna pilula. Lekovi za brzo olakšanje pomažu u ublažavanju simptoma kada se pojave, opuštajući zategnute mišiće oko disajnih puteva i olakšavajući protok vazduha.
Smernice za kontrolu stanja astme preporučuju upotrebu jednog inhalatora koji sadrži lek za astmu koji kombinuje kortikosteroid i tako smanjuje upalu. Kao i lek formoterol za otvaranje disajnih puteva. Lek se preporučuje za starije od 12 godina, kod kojih umerena do teška uporna astma nije dobro kontrolisana trenutnim lekovima. Ova kombinovana terapija naziva se – pojedinačna terapija održavanja i olakšavanja (SMART).
Doktori takođe preporučuju vrstu leka nazvanu muskarinski antagonist sa dugotrajnim dejstvom. On poboljšava simptome za ove starosne grupe. A za malu decu (do 4 godine) koja teško dišu samo kada imaju infekciju respiratornog trakta (bez obzira da li im je dijagnostikovana astma), se preporučuju vrlo male doze inhalacionih kortikosteroida plus inhalator ako je potrebno. Ovo može sprečiti pogoršanje problema sa disanjem i sprečiti potrebu za kortikosteroidnim tabletama.
Tipovi inhalatora
Većina lekova za astmu se udiše upotrebom inhalatora. Postoje dve glavne vrste inhalatora:
- Inhalator sa odmerenom dozom (MDI). koji koristi kanister sa lekom pod pritiskom
- Inhalator sa suvim prahom (DPI). koji sadrži lek u prahu
- Nebulizator. Koristi masku i isporučuje lekove u obliku spreja
Važno je naučiti različite tehnike za upotrebu ovih uređaja kako biste osigurali da lek dođe do vaša pluća.
Postoji nekoliko prirodnih lekova za astmu potkrepljenih dokazima, posebno ako imate težak oblik bolesti. Ali promene načina života, poput kontrole stresa, i neke dopunske terapije, poput akupunkture, mogu pomoći u lečenju.
Ako astmu pokreću alergije, sve što je u vašoj moći je da smanjite izloženost alergenu koji izaziva. Poput polena, dlaka kućnih ljubimaca, grinja ili bubašvaba i glodara. I alergijske injekcije mogu takođe pomoći.
Astma – prevencija
Lekari nisu sigurni zašto se astma uopšte razvija. Čini se da stanje proizilazi iz mešavine genetskih i ekoloških faktora. Međutim, postoje utvrđeni faktori rizika za astmu. Izbegavanje može smanjiti rizik od razvoja bolesti.
Udisanje zagađenog vazduha i alergena ili toksina u vazduhu mogu povećati rizik za razvoj astme. Moguće je da izbegavanje polena, plesni, hemikalija i zagađenja povezanog sa saobraćajem može smanjiti rizik od razvoja astme u budućnosti.
Gojaznost je takođe glavni faktor rizika za astmu. Ponovo, lekari nisu sigurni kako tačno gojaznost doprinosi razvoju astme. Istraživanje objavljeno u novembru 2014. godine u časopisu „Experimental Biology and Medicine“ otkrilo je da gojaznost podstiče sistemsko zapaljenje, što bi moglo doprineti astmi. Ali potrebno je još istraživanja da bi se ove veze učvrstile. Bez obzira na to, održavanje zdrave težine i vežbanje može smanjiti rizik od razvoja astme.
Ako već imate astmu i nadate se da ćete sprečiti simptome ili pojavu bolesti, postoji nekoliko efikasnih načina da to uradite:
- Pratite uputstva lekara kada je reč o uzimanju lekova i izbegavanju pokretača astme.
- Vakcinišite se. Virusi i infekcije mogu izazvati pojavu bolesti. Možete smanjiti izglede za razvoj jednog od ovih okidača ako primite vakcinu protiv sezonskog gripa.
- Redovno kontrolišite vaše stanje
- Pripazite na znakove upozorenja. Kašalj ili česta upotreba inhalatora su uvek znak za dodatnu zabrinutost. Prepoznavanje ove vrste crvenih zastavica može vam pomoći da preduzmete korake za sprečavanje većeg problema sa bolesti.
Komplikacije kod astme
Većina ljudi sa astmom, korišćenjem lekova (poput inhalacionih kortikosteroida) i uvođenjem određenih promena u životni stil (poput odvikavanja od pušenja i održavanja zdrave težine) izbećiće većinu kratkoročnih i dugoročnih komplikacija.
Ali loše vođena ili loše lečena astma može rezultirati dodatnim problemima. Kratkoročno, ti problemi mogu uključivati ozbiljne napade astme, prekid normalnih aktivnosti i povećani rizik od upale pluća i drugih plućnih infekcija. Dalje, problemi mogu uključivati trajna oštećenja disajnih puteva, mentalne probleme, povećanje telesne težine i povećani rizik od drugih hroničnih bolesti.
Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima astmu?
Prema podacima „Centra za kontrolu i prevenciju bolesti“, oko 25 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama ili 7,7 odsto populacije – imalo je astmu u 2018. godini.
Više od 19 miliona ovih ljudi bili su odrasli ljudi stariji od 18 godina.
Oko 45 procenata ljudi sa astmom prijavilo je da su imali najmanje jedan napad astme u 2018.
U 2017. godini napadi astme rezultirali su sa oko 1,6 miliona poseta hitnim službama i 3.564 smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Državama. To je oko 10 preminulih na dnevnom nivou.
Prema globalnoj skali, oko 339 miliona ljudi ima astmu, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Astma i bolesti povezane sa astmom
Astma se može povezati sa nekoliko drugih stanja i zdravstvenih problema. U nekim slučajevima astma može povećati verovatnoću razvoja određenih bolesti, poput:
- Bronhitisa
- Upale pluća
Pored toga, postoje neke bolesti i zdravstvena stanja koja su povezana sa astmom. Ljudi sa jednom bolešću imaju veću verovatnoću da imaju drugu, poput:
- Alergije
- HOBP
- Emfizem
- Apneja tokom spavanja
