Astma je česta hronična (dugotrajna) bolest pluća kod koje se bronhijalne cevi ili disajni putevi upale.
Ovo zapaljenje dovodi do toga da disajni putevi postanu osetljivi na okidače iz okoline, poput prašine, dima, dlake kućnih ljubimaca ili hladnog vazduha.
Kao reakcija na ove okidače može se dogoditi napad astme. Mišići oko bronhijalnih cevi se stežu, sluznica disajnih puteva se upali, a disajni putevi prekomerno stvaraju sluz, otežavajući disanje.
Želite da saznate više o astmi? Čitajte dalje da biste saznali šta stručnjaci znaju o ovom poremećaju disanja, zašto ga neki ljudi razvijaju, a drugi ne? Promene načina života koje vam mogu pomoći u lečenju astme i kako da izbegnete komplikacije povezane sa tim stanjem.
Pregled sadržaja:
Da li znate kakvu vrstu astme imate?
Astma je bolest koja pogađa vaše disajne puteve, koji nose vazduh u pluća i iz njih. Vrsta astme koju imate zavisi od vaših specifičnih pokretača.
Zahvaljujući napretku u istraživanju astme, lekari su uspeli da identifikuju različite vrste astme. Pet najčešćih vrsta astme su:
- bronhospazam izazvan vežbanjem (EIB). Javlja nakon fizičkog napora.
- alergijska astma
- astma sa varijantama kašlja
- profesionalna astma
- noćna astma
Nije uvek lako utvrditi koju vrstu astme imate. Pravilna dijagnoza i redovna komunikacija sa lekarom mogu vam pomoći da odredite najbolji način delovanja.
Astma je hronična bolest pluća, pa je važno da se što pre podvrgnete lečenju kako biste se uverili da se vaše stanje ne pogoršava.
Kako prepoznati da li imate teži oblik astme?
Lekari razlikuju težak oblik astme od drugih, blažih oblika prema učestalosti i intenzitetu simptoma osobe.
Teška astma je trajna, što lekari definišu kao astmu koja uzrokuje simptome više od dva puta nedeljno. Za mnoge teške astmatičare simptomi se javljaju svakodnevno.
Takođe, ljudima sa teškom astmom potrebna je mešavina lekova koja uključuje inhalacioni kortikosteroid sa visokom dozom ili sistemski (oralni) kortikosteroid. Otprilike 4 posto ljudi koji imaju astmu, imaju ozbiljnu astmu.
Takođe, i pomalo zbunjujuće, teška astma nije isto što i napad ili epizoda „teške akutne astme“. Ovaj termin se odnosi na napad astme koji je toliko težak da zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Astma – znaci i simptomi
Kašalj? Piskanje? Bol u grudima? Ako ovi simptomi zvuče poznato, to bi mogla biti astma. Hronična bolest koja upali disajne puteve (bronhijalne cevi) koji provode vazduh u pluća i iz njih.
Kada nešto pokrene vaše simptome astme, membrana koja oblaže vaše disajne puteve nabrekne, mišići oko cevi se stegnu, a disajni putevi se napune sluzi. Kako se ove cevi sužavaju, postaje sve teže disati, što uzrokuje simptome kao što su piskanje i kašljanje, zagušenje, otežano disanje i stezanje ili bol u grudima. Ako imate astmu, obavljanje svakodnevnih aktivnosti može biti naporno i može potrajati duže od oporavka od respiratorne infekcije, poput prehlade ili gripa.
Napad astme je naglo pogoršanje ovih simptoma. To može uključivati:
- snažno piskanje
- nekontrolisani kašalj
- ubrzano disanje
- znojenje
- anksioznost
Ovi simptomi zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Ali ne doživljavaju svi astmu na isti način. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Mogu se menjati sa godinama, razlikuju se između napada i mogu se pojačati tokom vežbanja, prehlade ili u periodima povišenog stresa.
Nepoznato je šta tačno uzrokuje astmu, ali naučnici veruju da i genetski i ekološki faktori igraju ulogu u razvoju bolesti.
Astma i zašto je imate?
Astma se obično javlja u porodicama, što sugeriše da postoji nasledna komponenta bolesti. Verovatnije je da ćete imati astmu ako je imaju vaši roditelji.
Takođe je veća verovatnoća da ćete imati astmu ako imate atopijski sindrom ili atopiju – predispoziciju ka određenim alergijskim reakcijama preosetljivosti, poput atopijskog ekcema i peludne groznice (alergijski rinitis) . Astma i alergije često idu ruku pod ruku.
Astma izaziva bubrenje sluznice membrane u disajnim putevima. Tokom napada astme, otok se povećava, mišići oko disajnih puteva se stežu, sluz ispunjava disajne puteve i disanje postaje teže.
Imati respiratorne infekcije tokom dojenja ili ranog detinjstva je još jedan faktor rizika za astmu. Ove infekcije mogu izazvati upalu pluća i oštetiti plućno tkivo, utičući na funkciju pluća kasnije u životu.
Slično tome, istraživanja sugerišu da rani kontakt sa alergenima u vazduhu, iritantima i određenim virusnim infekcijama u detinjstvu ili ranom detinjstvu, pre nego što se imuni sistem u potpunosti razvije povećava rizik od razvoja astme.
Šta pokreće napad astme?
Astma može biti izazvana brojnim okidačima, uključujući:
- Duvanski dim. Iako je pušenje za svakoga nezdravo, posebno je opasno za ljude koji boluju od astme. Ako pušite, trebali biste prestati.
- Pasivni dim. Takođe može izazvati napad astme. Izbegavajte situacije u kojima ljudi oko vas puše. Takođe ne dozvolite ljudima da puše na mestu gde provodite puno vremena, poput kuće ili automobila, čak i ako niste prisutni kada puše.
- Dim iz drveta ili trave Iako se može činiti „prirodnim“. Dim iz ovih izvora sadrži štetne gasove i čestice.
- Izbegavajte sagorevanje drva u svom domu. Ako živite u području gde se javljaju požari, pratite prognoze kvaliteta vazduha i pokušajte da ostanete unutra kada su nivoi čestica pojačani.
- Zagađenje vazduha. Emisije fabrika, automobila, autobusa, kosilica, ventilatora i snega mogu da izazovu napad astme. Pokušajte da izbegnete izlaganje ovim izvorima kad god je to moguće. Takođe je dobra ideja da proverite merenja kvaliteta vazduha koja se odnose na zagađenje u vašem području. Poput ozona i sitnih čestica, i da ostanete unutra što je više moguće kada su povišeni.
- Određena hrana i aditivi. Iako gotovo svaka hrana može da izazove alergijsku reakciju, veruje se da nekoliko aditiva (poput sulfita i drugih konzervansa) kod nekih ljudi izaziva neželjene reakcije. Refluks kiseline takođe može izazvati napad astme kod nekih ljudi, pa svaka hrana koja pogoršava ovo stanje može biti odgovorna za simptome.
- Respiratorne infekcije. Tu spadaju grip, prehlada, respiratorni sincicijski virus (RSV) i infekcije sinusa.
- Jaka emocionalna stanja. Negativne emocije poput stresa, anksioznosti, depresije ili straha mogu izazvati napad, često uzrokujući hiperventilaciju (teško, brzo disanje).
- Određeni lekovi. Iako različiti ljudi imaju različite pokretače, najčešći krivci su aspirin i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Kao što su ibuprofen (Advil, Motrin) i naproksen (Aleve).
Kako se dijagnostikuje astma?
Ako primetite da imate problema sa disanjem, piskanjem ili stezanjem u grudima, obavestite lekara kako bi mogao da utvrdi da li imate astmu ili nešto drugo nije u redu. U nekim slučajevima vaš lekar će vas uputiti specijalisti radi dijagnoze.
Dijagnostikovanje astme obično uključuje lekara koji uzima vašu ličnu i medicinsku istoriju. Postavlja vam pitanja o vašim simptomima, pita o vašoj zdravstvenoj istoriji i porodičnoj istoriji. Uključen je i fizički pregled (tokom kojeg će vas lekar slušati kako dišete) i test plućne funkcije (vrsta testa disanja za procenu vaše funkcije pluća).
Vaš lekar može da sprovede dodatne testove kako bi vam pomogao da utvrdite vrstu astme koju imate i da utvrdi težinu te bolesti. Tip astme i njena težina pomoći će lekaru da vam donese odgovarajući plan lečenja.
U ređim slučajevima lekar može da koristi i test daha koji se naziva frakcioni test izdahnutog azotnog oksida (FeNO) za procenu nivoa upale u plućima ako na osnovu rezultata drugih testova nije jasno da li imate astmu.
Kod mlađe dece, lekari mogu dijagnostikovati astmu na osnovu samo simptoma, porodične istorije i fizičkog pregleda. Iako su kod dece starije od 5 godina koraci koji se preduzimaju za dijagnozu astme obično isti kao i kod odraslih.
