Bolesti srca: Najopasnije bolesti modernog doba

Bolesti srca (kardiovaskularne bolesti) su vodeći uzrok smrti i muškaraca i žena u Sjedinjenim Državama, prema „Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti“ (CDC).

Bolest srca je zapravo termin koji pokriva niz srčanih stanja.

U ove bolesti spadaju:

• Bolesti krvnih sudova (bolest koronarnih arterija i bolest perifernih arterija)
• Aritmija (abnormalni otkucaji srca)
• Urođene srčane mane (srčane mane sa kojima ste rođeni)
• Kardiomiopatija (Zadebljanje ili povećanje srca)

Simptomi za bolesti srca

Simptomi mogu varirati u zavisnosti od toga koju vrstu kardiovaskularnih bolesti imate i kog ste pola.

Prlikom srčanog udara, kod muškaraca je veća verovatnoća da dožive bol u grudima, dok je kod žena veća verovatnoća da će imati dodatne simptome zajedno sa nelagodnošću u grudima. Tu spadaju: mučnina, nedostatak vazduha i umor.

U nastavku teksta ćemo navesti najkarkterističnije simptome za sve bolesti srca (kardiovaskularne bolesti) koje smo malopre naveli.

Simptomi za bolest krvnih sudova

Generalno, simptomi kod bolesti krvnih sudova su:

• Angina (bol, stezanje, pritisak ili nelagodnost u grudima)
• Kratak dah ili nedostatak vazduha
• Ekstremni umor od napora
• Zamućenje vida
• Bol u: vilici, grlu, vratu, gornjem delu stomaka ili leđima

Bolesti krvnih sudova moge uključivati i sledeće simptome.

To su: grčevi u donjim ekstremitetima i bol u mišićima nogu ili kuka pri penjanju uz stepenice.

Simptomi aritmije

Aritmija spada u jednu od najučestalijih bolesti srca (kardiovaskularne bolesti).

Simptomi aritmije su:

• Treperenje u grudima ili osećaj „preskakanja otkucaja“ (palpitacije)
• Ubrzani rad srca (tahikardija)
• Usporen rad srca (bradikardija)
• Bol ili nelagodnost u grudima
• Kratak dah ili nedostatak vazduha
• Vrtoglavica ili nesvestica
• Umor

Simptomi za urođene srčane mane

Ovde simptomi uključuju:

• Aritmiju
• Kratak dah ili nedostatak vazduha
• Plavkastu nijansu kože, usana i noktiju
• Brzo zamaranje
• Oticanje tkiva ili organa

Simptomi kardiomiopatije

Karakteristični simptomi kod ove bolesti srca su:

• Umor
• Otežano disanje pri naporu ili u mirovanju
• Aritmija
• Vrtoglavica i nesvestica
• Oticanje nogu, gležnjeva i stopala

Koji su uzroci za nastanak bolesti srca?

Uzroci srčanih oboljenja takođe variraju u zavisnosti od vrste bolesti.

Kornoarna bolest i bolest perifernih arterija su uzrokovane aterosklerozom, ili nakupljanjem holesterola i drugog materijala u arterijama. Ovo nakupljanje uzrokuje sužavanja arterija, što otežava protok krvi i može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Ateroskleroza može biti uzrokovana životnim stilom, koji se može promeniti.

Uzroci za nastanak ateroskleroze su:

• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Nezdrava ishrana
• Prekomerna težina ili gojaznost
• Pušenje duvana

Aritmija je naziv za nepravilan srčani ritam i predstavlja iregularnost frekfencije i redosled otkucaja srca.

Do nje dolazi zbog:

• Srčane mane sa kojima ste rođeni
• Visokog krvnog pritisaka
• Otkazivanja srca
• Dijabetesa
• Upotrebe duvana
• Prekomerne konzumacije kofeina ili alkohola
• Upotrebe droga
• Stresa
• Određenih lekova, dijetetskih suplemenata i biljnih lekova

Većina urođenih srčanih mana se razvija u materici kako se srce razvija, otprilike mesec dana nakon začeća. Određena medicinska stanja, lekovi i geni mogu uticati na razvoj srčane mane. Ponekad se kod odraslih mogu javiti strukturni defekti srca jer se struktura srca menja sa godinama.

Naučnici još uvek rade na razumevanju tačnih uzroka kardiomiopatije. Ona spada u bolesti srca koje mogu biti nasledne ili uzrokovane oštećenjem srca.

Nastaje:

• Nakon srčanog udara
• Usled godinama nelečene hipertenzije
• Zbog abnormalnosti srčanih zalistaka
• Infekcijom

Veruje se da određene bolesti, kao što su poremećaji vezivnog tkiva, hemohromatoza (prekomerno nakupljanje gvožđa u telu) i amiloidoza (nakupljanje abnormalnih proteina), mogu izazvati kardiomiopatiju.

Određeni koegzistirajući zdravstveni problemi ili životne navike mogu vas učiniti podložnijim srčanim oboljenjima.

Na bolesti srca može da utiče:

• Visok krvni pritisak
• Visok holesterol
• Prekomerna težina ili gojaznost
• Upotreba duvana
• Dijabetes ili predijabetes
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Nezdrava ishrana
• Porodična istorija srčanih bolesti
• Istorija preeklampsije tokom trudnoće
• Starost

Kako se dijagnostikuju bolesti srca?

Pre dijagnoze neke kardiovaskularne bolesti, lekar će prikupiti punu medicinsku istoriju i obaviti fizički pregled. Ako lekar posumnja na srčanu bolest, biće neophodno da se urade testovi krvi da bi se proverili nivoi holesterola i triglicerida, kao i da se traže proteini koji bi mogli da signaliziraju srčanu insuficijenciju ili plak u vašim arterijama. Rendgenski snimak grudnog koša će takođe pomoći lekaru da pronađe znake srčane insuficijencije ili problema sa srčanim zaliscima.

U zavisnosti od vrste kardiovaskularne bolesti (bolesti srca) za koju lekar misli da je možda imate, testovi koji se rade su:

• Elektrokardiogram (EKG). Beleži električne signale iz srca koji mogu pomoći u određivanju abnormalnosti u srčanom ritmu i strukturi.
• Testovi stresa. Uključuju povećanje broja otkucaja srca vežbanjem.
• Ehokardiogram. To je ultrazvuk vašeg srca koji prikazuje detaljne slike njegove strukture i načina na koji funkcioniše.
• Holter monitori. Omogućavaju kontinuirani EKG preko prenosivog uređaja koji nosite 24 do 72 sata. Ova vrsta praćenja može otkriti abnormalnosti srčanog ritma koje nisu otkrivene na EKG-u.
• Kompjuterizovana tomografija (CT). Naziva se još aksijalna tomografija. Daje detaljne slike vašeg srca i može pomoći lekarima da otkriju kalcijum u koronarnim arterijama.
• Magnetna rezonanca (MRI). Koristi snažno magnetno polje za proizvodnju detaljnih slika struktura unutar i oko srca. Takođe može otkriti ožiljke prisutne u srčanom mišiću. Ovo će pomoći vašem lekaru da proceni anatomiju i funkciju vašeg srca.
• Kateterizacija srca. Ona se koristi da pomogne vašem lekaru da otkrije abnormalnosti u protoku krvi kroz vaše srce, krvne sudove i zaliske. Kateterizacija srca je uvođenje katetera kroz periferne arterije ili vene do srčanih šupljina i koronarnih arterija. Uz pomoć snimka na monitoru, vaš lekar će voditi kateter kroz venu ili arteriju dok ne stigne do vašeg srca.

Trajanje kardiovaskularnih bolesti

Koliko dugo bolesti srca traju u velikoj meri zavisi od vrste kardiovaskularne bolesti koju pojedinac ima i težine stanja. Moguće je da neko vremenom preokrene efekte koronarne arterijske bolesti uz ispravan tretman i promene načina života.

Iako ne postoji lek za druge oblike srčanih bolesti, kao što su bolest perifernih arterija i srčana insuficijencija, vaš lekar će vam pomoći da smislite plan lečenja i dati vam savete kako da kontrolišete stanje.

Opcije lečenja za bolesti srca

Način na koji se leči kardiovaskularna bolest zavisi od specifičnog stanja pacjenta.

Generalno, lečenje srčanih bolesti često počinje modifikacijama načina života.

To uključuje:

• Ishranu zdravu za srce (sa malo natrijuma i masti)
• Redovno vežbanje
• Prestanak pušenja
• Upravljanje stresom
• Ograničavanje upotrebe alkohola

Lekovi koji se koriste kod srčanih oboljenja

Lekovi koji se obično koriste u lečenju bolesti srca, prema „Američkom udruženju za srce“ (AHA) su:

• Antikoagulansi (ili razređivači krvi). Oni smanjuju sposobnost zgrušavanja krvi. Koriste se za lečenje određenih bolesti krvnih sudova, srca i srčanog ritma.
• Inhibitori enzima. Proširuju krvne sudove i smanjuju otpor snižavanjem nivoa hormona koji regulišu krvni pritisak, omogućavajući krvi da lakše teče kroz telo.
• Beta-blokatori. Deluju tako što usporavaju otkucaje srca i smanjuju efekte adrenalina na srce. Ovo pomaže u snižavanju krvnog pritiska tako da srce radi manje.
• Blokatori kalcijumovih kanala. Oni prekidaju kretanje kalcijuma u ​​ćelije krvnih sudova opuštajući krvne sudove. Takođe mogu pomoći u usporavanju otkucaja srca tokom aritmije. Blokatori kalcijumovih kanala se generalno izbegavaju kod pacijenata sa oslabljenim srčanim mišićem (kao što su pojedinci sa srčanom insuficijencijom).
• Diuretici. To su lekovi koji povećavaju izlučivanje jona natrijuma i vode iz organizma putem bubrega. Ovo pomaže u ublažavanju opterećenja srca.
• Lekovi za snižavanje holesterola, poput statina, smanjuju nivoe LDL („lošeg“) holesterola u krvi.

Hirurške opcije kod bolesti srca

Ako i promene načina života i lekovi nisu dovoljni, lekar može predložiti operaciju. Vrsta srčane bolesti koju imate i kolika je šteta učinjena vašem srcu će odrediti koja procedura je potrebna.

Medicinske procedure za lečenje bolesti srca su:

• Angioplastika. Angioplastika je postupak širenja krvnog suda pomoću balona (balon katetera) i izvodi se kako bi se otvorilo suženje ili začepljenje u svrhu poboljšanja protoka krvi unutar krvnog suda. Stentiranje je postavljanja cevčice od žičane mreže, koja se naziva stent, da bi krvni sud ostao prohodan.
• Operacija bajpasa. Ova operacija uklanja zdrave arterije ili vene iz drugih delova tela i koristi ih za preusmeravanje krvi oko začepljenih arterija, poboljšavajući protok krvi do srca.

Ova operacija se izvodi kada je potrebno lečenje bolesti koronarnih arterija. Prema „Američkom udruženju za srce“, ovo je najčešće izvođena operacija na srcu, koja se izvodi kod više od 500 000 pacjenata godišnje.

• Radiofrekventna ablacija. Ova procedura može da tretira različite probleme sa srčanim ritmom kada lekovi ne deluju. Kateter se postavlja na tačno mesto u srcu gde električni signali stimulišu abnormalni srčani ritam. Blaga radiofrekventna energija se zatim prenosi, uništavajući odabrane ćelije na veoma maloj površini.
• Transplantacija srca. Ova operacija se izvodi samo u najtežim okolnostima, kada je srce nepovratno oštećeno. Ako vam je potrebna transplantacija srca, vaše srce će biti uklonjeno i zamenjeno zdravim od davaoca organa.

Prevencija srčanih bolesti

Zdrava ishrana i dosledno vežbanje su dve najvažnije akcije koje treba preduzeti za sprečavanje praktično bilo koje od bolesti srca.

Vežbanje poboljšava zdravlje srca na više načina. Aerobne vežbe mogu poboljšati cirkulaciju i sniziti krvni pritisak i holesterol. Takođe vam može pomoći da održite zdravu težinu.

Trening sa tegovima jača mišiće kako bi ih bolje zaštitio od povreda i ubrzava metabolizam. Ovo olakšava sagorevanje kalorija i održavanje zdrave težine, što održava srce zdravim. Dugotrajni trening sa težinama takođe može pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Preporučuje se najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno ili 75 minuta snažne aerobne aktivnosti na nedeljnom nivou.

Joga i druge vežbe koje se fokusiraju na rad disanja takođe mogu pomoći u smanjenju stresa. To je takođe faktor rizika za srčana oboljenja, napominje AHA.

Zdrava ishrana kao prirodni lek za bolesti srca

Zdrava ishrana je još jedan način da se brinete o svom srcu. Može pomoći u sprečavanju ili eventualno lečenju bolesti srca.

Namirnice koje su deo ishrane zdrave za srce su:

• Voće i povrće
• Integralne žitarice
• Mlečni proizvodi (sa niskim sadržajem masti ili bez masti)
• Nemasni proteini (poput piletine, ćuretine i ribe bez kože)
• Orašasti plodovi, semenke i mahunarke
• Biljna ulja (poput maslinovog i ulja repice)

AHA preporučuje plan ishrane „Dijetetski pristupi zaustavljanju hipertenzije“ (DASH dijeta) za optimalno zdravlje srca.

Namirnice koje treba ograničiti u ishrani za zdravlje srca uključuju one koje sadrže visok sadržaj zasićenih masti, trans masti i natrijuma, prema AHA.

Drugi načini da se vodi zdrav život srca uključuje:

• Održavanje zdrave težine
• Uzdržavanje od pušenja cigareta
• Ograničavanje konzumiranja alkohola
• Pronalaženje načina za upravljanje stresom

Komplikacije srčanih bolesti

Bolesti srca mogu dovesti do brojnih ozbiljnih, potencijalno fatalnih komplikacija. To uključuje: srčani udar, moždani udar i srčanu insuficijenciju.

Bolesti srca takođe dovode do aneurizme (ili izbočenja u zidu arterije) koja se može pojaviti bilo gde u telu. Ako aneurizma pukne, to je vrlo ozbiljno stanje i dovodi do unutrašnjeg krvarenja opasnog po život.

Konačno, kardiovaskularne bolesti mogu dovesti do iznenadnog zastoja srca ili neočekivanog gubitka srčane funkcije. Ovo je često uzrokovano aritmijom. Iznenadni zastoj srca zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ako se ne leči odmah, rezultiraće smrću pacjenta.

Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima kardiovaskularne bolesti?

Prema AHA, najmanje 48 odsto odraslih Amerikanaca – 121,5 miliona ljudi ima neki oblik bolesti srca.

Kardiovaskularne bolesti ostaju vodeći uzrok smrti u svetu. Svake godine od bolesti srca umre oko 655.000 Amerikanaca. To ih čini odgovornim za 1 od 4 smrti, izveštava CDC.

Samim tim su daleko opasnije od velike većine drugih bolesti ili virusa.

Povezane bolesti kao uzrok za bolesti srca

Opšte je prihvaćeno da gojaznost utiče na zdravlje srca.

Povećava rizik od razvoja mnogih drugih faktora rizika za srčana oboljenja, uključujući:

• Hipertenziju
• Visok holesterol
• Dijabetes tipa 2

Takođe pokreće inflamatorne procese koji mogu oštetiti vaš kardiovaskularni sistem i dovode do strukturnih ili funkcionalnih promena u samom srcu. Dodatna težina takođe tera vaše srce da radi jače, stavljajući ga pod povećan stres. Vremenom, to može dovesti do simptoma srčane insuficijencije, prema „Nacionalnom institutu za dijabetes i bolesti probave i bubrega“.

Apneja u snu, stanje u kome osoba može da doživi pauze u disanju tokom spavanja, takođe je blisko povezana sa srčanim oboljenjima. Vremenom, ponovljena buđenja i iznenadni padovi nivoa kiseonika u krvi koji se javljaju kod apneje u snu mogu povećati krvni pritisak i opteretiti kardiovaskularni sistem.

Apneja u snu je povezana sa većim rizikom od:

• Srčanog udara
• Aritmije
• Moždanog udara  
• Srčane insuficijencije

• Bolesti srca i njihova veza sa dijabetesom
• Lek za bol u grudima
• Kateterizacija srca
• Aritmija
• Dijabetes tip 2 – sve o ishrani ( Keto i ostale dijete), prevencija bolesti i mogući zdravstveni problemi