Disleksija – Da li se leči, uzroci, vrste, povezane bolesti i još mnogo toga

Disleksija predstavlja poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja prosečne ili iznad prosečne inteligencije, dobrog vida i sluha, adekvatne motivacije i drugih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih uslova.

Da li ste imali poteškoća sa razumevanjem reči, slova i brojeva? Da li vaše dete ima problema sa čitanjem ili pravopisom? Ove borbe mogu biti znakovi disleksije, teškoće u učenju koja utiče na sposobnost osobe da obrađuje slova.

Disleksija je poremećaj čitanja koji karakteriše primarni deficit fonološke obrade. Ljudi sa disleksijom se bore da dekodiraju pojedinačne reči i imaju loše pravopisne sposobnosti.

Ljudi sa disleksijom takođe mogu imati poteškoća sa:

• tečnim čitanjem
• razumevanjem čitanja
• izgovorom

iako se simptomi razlikuju od osobe do osobe.

Disleksija nije nešto novo i prvi put je opisana pre skoro 150 godina. 1878. jedan nemački neurolog primetio je da neki od njegovih pacijenata imaju poteškoća u čitanju i da dosledno slažu reči u pogrešnom redosledu. On je to opisao kao „slepilo za reči“. 1887. nemački oftalmolog po imenu Rudolf Berlin zamenio je izraz slepilo rečju disleksija, što znači poteškoće sa rečima.

Disleksija je vrsta invaliditeta u učenju, ali to ne znači da pojedinci koji je imaju nisu inteligentni. Vrlo je moguće da se ljudi sa dijagnozom disleksije popuno normalno ponašaju u školi i na poslu. Ali deca bi, u zavisnosti od težine njihovog stanja, trebalo da se upišu u programe podučavanja ili da dobiju specijalizovano obrazovanje.

Važno je potražiti pomoć i zatražiti od stručnjaka da proceni disleksiju, jer ako se ne leči, disleksija može imati posledice koje sežu izvan učionice ili radnog mesta.

Konkretno, disleksija je povezana sa:

• anksioznošću
• ljutnjom
• neugodnošću
• obeshrabrenjem
• depresijom

Uz intervenciju i pravilan tretman, osobe sa disleksijom mogu poboljšati svoje čitanje, pravopis i druge jezičke sposobnosti razumevanja.

Znakovi i simptomi disleksije

Disleksija može biti blaga ili teška, a procjenjuje se da 15 do 20 posto populacije ima simptome disleksije, prema „Međunarodnom udruženju za disleksiju“.

Deci se možda neće dijagnostikovati disleksija sve dok ne pođu u školu i nemaju problema sa razumevanjem pisanog jezika. Važno je napomenuti da disleksija utiče na različite ljude na različite načine, pa se simptomi razlikuju među onima koji žive sa ovim stanjem. Neki ljudi ne shvataju da imaju disleksiju sve dok ne odrastu.

Disleksiju obično prvi primećuje učitelj ili roditelj koji uočava probleme sa čitanjem u školi. U tom trenutku deca se često upućuju psihologu ili drugim specijalistima na formalnu procenu radi utvrđivanja dijagnoze i potreba za intervencijom.

Ali iako je ovo stanje teško dijagnostikovati, postoje znakovi na koje možete obratiti pažnju. Simptomi se razlikuju u zavisnosti od starosti. Malo dete može imati simptome koji se razlikuju od simptoma deteta školskog uzrasta, a simptomi tinejdžera mogu se razlikovati od simptoma odraslih.

Evo nekih znakova disleksije u različitim starosnim grupama, prema „klinici Mejo“ i „Univerzitetu Jejl“.

• Znaci disleksije kod dece u predškolskom uzrastu
• Zakasnele reakcije u govoru
• Poteškoće u učenju i pamćenju slova
• Pogrešno izgovaranje reči
• Poteškoće u učenju dečjih pesmica

• Znaci disleksije kod dece školskog uzrasta
• Loše čitanje
• Poteškoće u obradi slova
• Problemi sa razumevanjem govora
• Nemogućnost pamćenja sekvenci
• Poteškoće da se vide i čuju sličnosti i razlike u rečima
• Teškoće u pronalaženju pravih reči
• Problemi u pisanju ili izgovaranju reči
• Izbegavanje čitanja

• Znakovi disleksije kod tinejdžera i odraslih
• Sporo čitanje
• Pravopisne teškoće
• Pogrešno izgovaranje reči
• Dugo vremena trošite na pisanje zadataka
• Poteškoće sa pamćenjem
• Problemi pri rešavanju matematičkih zadataka
• Nemogućnost razumevanja šala ili izraza

Imajte na umu da jedan ili više ovih simptoma ne znači nužno da vi ili vaše dete imate disleksiju. Čak i u tom slučaju ne biste trebali zanemariti probleme s čitanjem, pravopisom ili razumijevanjem jezika jer mogu biti znakovi nekog drugog stanja.

Uzroci i faktori rizika disleksije

Studije snimanja mozga pokazale su razlike u mozgu osoba sa invaliditetom. Ove razlike se nalaze u delu mozga koji uključuje

veštine čitanja, kako primećuje „Međunarodna asocijacija za disleksiju“.

Disleksija je uzrokovana disfunkcijom unutar neuronskog kola koje podržava čitanje. Ovo kolo uključuje regije u temporalnim i frontalnim režnjevima na levoj hemisferi mozga. To su oblasti odgovorne za razumevanje i izražavanje jezika.

Takođe se veruje da se disleksija javlja genetski, prema „Nacionalnom institutu za neurološke poremećaje i moždani udar“. Dakle, ako vi ili član porodice imate disleksiju, postoji šansa da i vaše dete razvije ovo stanje, iako to nije ni blizu 100 posto.

Osim što je porodična istorija faktor rizika, postoji i veći rizik od disleksije kod pojedinaca koji su rođeni prevremeno ili su imali malu porođajnu težinu. Izlaganje alkoholu, drogama ili infekcijama u materici takođe može povećati rizik.

Kako se dijagnostikuje disleksija?

Ako učitelj ne primećuje probleme sa čitanjem kod vašeg deteta, ali vi to primetite, razgovarajte sa svojim pedijatrom. Ne postoji jedinstveni test, poput testa krvi, kojim se može dijagnostikovati disleksija. Umesto toga, vaš lekar će vas uputiti specijalisti za disleksiju.

Ovi stručnjaci su obično:

• logopedi
• neuropsiholozi
• klinički psiholozi
• školski psiholozi
• stručnjaci sa obrazovanjem

Ovi stručnjaci će zatim uraditi niz testova za postavljanje dijagnoze.

Standardizovani alati za procenu, koji se koriste za dijagnostikovanje disleksije zavise od starosti, razvoja i posebnih simptoma pojedinca. Ovi testovi mogu proceniti sledeće:

• Veštine govora ( kao i slušanje )
• Prepoznavanje reči
• Brzo imenovanje pojmova
• Slušna verbalna radna memorija
• Dekodiranje
• Pravopis
• Fonološka obrada
• Brzina ili tečnost čitanja
• Razumevanje pročitanog
• Vokabular

Specijalisti se takođe mogu raspitati o porodičnoj istoriji kako bi videli da li je nekom rođaku dijagnostikovana disleksija ili neki drugi poremećaj u učenju.

Specijalista može zatražiti od učitelja da ispuni upitnik kako bi bolje razumeo jezičke sposobnosti deteta.

Pre postavljanja dijagnoze, vaš specijalista može takođe predložiti testiranje kako bi se osiguralo da drugi poremećaj ne izaziva simptome disleksije. Drugi faktori, poput intelektualnih teškoća, nedostatka mogućnosti za rano obrazovanje i poremećaja vida, sluha ili motorike, takođe se moraju isključiti.

Pravilna dijagnoza je ključna, jer disleksija ne prolazi, a bez lečenja može dovesti do komplikacija. Deca mogu zaostajati u školi i imati poteškoća u sustizanju gradiva.

Disleksija – prognoza lečenja

Ozbiljnost disleksije varira od osobe do osobe, a prognoza se razlikuje za svakog pojedinačno. Ishod često zavisi od toga koliko brzo osoba dobije dijagnozu i tretman za rešavanje svog specifičnog problema učenja.

Nekim ljudima se dijagnostikuje disleksija u mladosti, ali drugima se dijagnostikuje tek u tinejdžerskim godinama ili u odrasloj dobi. Generalno, izgledi su pozitivni kada se disleksija rano dijagnostikuje.

To ne znači da će oni kod kojih se primeti kasnije u životu imati lošiji ishod. Nikada nije kasno za traženje pomoći, pa čak i oni sa kasnom dijagnozom mogu napredovati akademski i finansijski.

Trajanje disleksije

Disleksija je doživotno stanje koje neće proći samo od sebe, pa je stoga važno postavljanje rane dijagnoze.

Kada se osobi ne dijagnostikuje disleksija ili kada joj se ne pruži pomoć, loši efekti ovog stanja mogu se nastaviti i u odraslim godinama.

Koje su različite vrste disleksije?

Ne postoji samo jedna vrsta disleksije.

Jedna osoba kojoj je dijagnostikovana disleksija može imati problema sa zvukovima, dok druga osoba može imati problema sa redom reči i slovima.

Stručnjaci za disleksiju kategorisali su ovo stanje na sledeće načine, prema „Understand-u“, organizaciji koja pomaže osobama sa invaliditetom da pronađu posao.

• Fonološka disleksija

To znači da pojedinac ima problema sa izgovaranjem slova koja čine reč.

• Površinska disleksija

Ovde pojedinac teško razume reč kada je vidi. Poznata je i kao vizuelna disleksija.

• Nedostatak brzog imenovanja

Ovo je nemogućnost brzog imenovanja slova ili brojeva.

• Disleksija dvostrukog deficita

Ovo je kombinacija fonološke disleksije i disleksije brzog imenovanja.

Lečenje i podrška za disleksiju

Ne možete izlečiti disleksiju. Ali svakako možete poboljšati svoje veštine i kvalitet života ako imate odgovarajući tim stručnjaka koji vam pomaže.

Jednom kada specijalista postavi dijagnozu, osmisliće plan lečenja koji najbolje odgovara vašim specifičnim potrebama.

Vaš logoped može raditi sa učiteljem vašeg deteta kako bi se osiguralo da dete dobije podršku u učionici. Njih dvoje će smisliti „individualni obrazovni plan“ koji zadovoljava potrebe vašeg deteta.

Planovi lečenja često uključuju program čitanja koji pomaže pojedincima da nauče kako pravilno uskladiti slova i zvukove. Programi čitanja, koje nadgledaju stručnjaci za čitanje, takođe mogu poboljšati glasovne sposobnosti i povećati brzinu čitanja i razumevanje.

Kao roditelj, mnogo možete učiniti da pomognete svom detetu, logopedu i učitelju. Na primer, možete ohrabriti čitanje kod kuće. Što više vaše dete vežba čitanje i koristi tehnike koje je naučilo, to će pre videti poboljšanje. Ako vaše dete ne voli da čita, dajte pozitivan primer i čitajte s njim. Takođe je važno da redovno razgovarate sa učiteljem i logopedom vašeg deteta kako biste mogli da pratite napredak.

Disleksija može imati emocionalni danak na celu porodicu, pa razmislite o pridruživanju grupi za podršku da biste se povezali sa drugima koji žive sa ovim stanjem.

Disleksija i njene moguće komplikacije

Poteškoće u obradi reči, pravopisu ili učenju mogu otežati deci da prate nastavu i vršnjake. To može dovesti do obeshrabrenja, niskog

samopoštovanja i društvenih problema.

Kada odrasli ne primaju lečenje zbog disleksije, teškoće sa pravopisom i pismenošću mogu izazvati probleme na fakultetu i na radnom mestu. Učenici mogu imati problema sa vođenjem beležaka i polaganjem testova, a zaposleni mogu osećati da ih disleksija sputava na poslu. Ovo sprečava neke ljude da ostvare svoj puni potencijal i profesionalno i ekonomski.

Istraživanje i statistika: Koliko je česta disleksija?

Disleksija je uobičajeno stanje koje pogađa oko 10% stanovništva. Procenjuje se da 40 miliona odraslih Amerikanaca ima disleksiju, ali samo 2 miliona ima dijagnozu. Oko 20 odsto dece školskog uzrasta u Sjedinjenim Državama ima disleksiju, prema „Centru za disleksiju u Juti“.

Ovo stanje se javlja bez obzira na poreklo ili inteligenciju pojedinca. Zanimljivo je da oko 50 posto zaposlenih u NASA ima disleksiju.

Disleksija i bolesti koje se povezane sa njom

Disleksija se ponekad može javiti sa drugim zdravstvenim stanjima. Na primer, ljudi sa dijagnozom disleksije takođe imaju povećan rizik od poremećaja hiperaktivnosti sa deficitom pažnje. Može biti jako teško da se leči disleksija kada osoba ima problema s fokusiranjem.

Kada se disleksija ne leči, osećaj frustracije može eskalirati i uticati na sliku koju osoba stvara o sebi Neki ljudi sa disleksijom takođe imaju nisko samopoštovanje i samopouzdanje. Zbog toga se ponekad osećaju neprijatno u blizini drugih ljudi. Mogu se društveno povući i imati manje prijatelja.

Disleksija se takođe može pojaviti sa poremećajima razvojne koordinacije i autizmom. Disleksija se često može preklapati sa drugim stanjima, kao što su spora brzina obrade, problemi sa vizuelnom obradom i problemi sa izvršnim funkcionisanjem.

Mogu se pojaviti i problemi sa fizičkim činom pisanja i razumevanjem matematičkih pojmova.

Neki ljudi sa disleksijom se takođe suočavaju sa diskalkulijom, što se odnosi na poteškoće u izračunavanju brojeva i izvođenju proračuna. Ili mogu doživeti disgrafiju, poremećaj u kome se čini da je rukopis osobe iskrivljen i da se bori sa pravopisom. Neki dislektičari imaju problema da vide razliku između levog i desnog.

Koji poznati ljudi imaju disleksiju?

Dijagnoza disleksije može biti obeshrabrujuća, ali to ne znači da ne možete postići velike stvari uprkos izazovima koje predstavlja.

Evo nekoliko poznatih ljudi u Americi koji su se takođe borili sa ovim poremećajem:

• Stiven Spilberg
• Šer
• Anderson Kuper
• Džej Leno
• Selma Hajek

Disleksija – završna reć

Disleksija je uobičajeno stanje koje pogađa decu i odrasle tokom celog života, Dijagnoza nikako ne znači da niste pametni kao neko ko je nema. Ponovo, osobe sa disleksijom nisu slabije inteligencije. Učenje i čitanje mogu biti izazov, ali uz ranu intervenciju, pravilan tretman i podršku onih koji brinu o vama, možete uspeti i naučiti kako da se uspešno nosite sa njom.

• Karcinom – Faktori rizika, lečenje, testovi
• Šta uzrokuje depresiju?
• Sve što bi ste trebali da znate o predijabetesu
• Hiperglikemija
• Lek za bol u grudima