Dopamin: Šta je i kako utiče na organizam?

Dopamin je neurotransmiter koji pomaže u slanju signala u mozgu.

Neurotransmiteri su hemikalije koje prave nervne ćelije zvane neuroni. Oni se koriste za komunikaciju poruka kroz različite delove mozga i između mozga i ostatka tela.

Dopamin je uglavnom uključen u kontrolu kretanja. Nedovoljna proizvodnja dopamina može dovesti do Parkinsonove bolesti. Parkinsonova bolest je neizlečivi poremećaji nervnog sistema koji utiču na kretanje. Može izazvati ukočenost, drhtanje i druge simptome.

Kako dopamin deluje unutar sistema nagrađivanja mozga?

Dopamin igra ulogu u sistemu nagrađivanja mozga, pomažući da se ojača određeno ponašanje koje rezultira nagradom. Na primer, nagli porast dopamina je ono što tera laboratorijskog pacova da više puta pritiska polugu da bi uzeo kuglicu hrane, ili čoveka da uzme drugo parče pice.

Nedavno su naučnici pokazali da dopamin može pomoći u nepovezivanju strašnih asocijacija. U studiji objavljenoj u junu 2018. godine u časopisu „Nature Communications“, istraživači su otkrili ulogu dopamina u smanjenju straha tokom vremena. Veoma važnoj komponenti terapije za ljude sa poremećajima anksioznosti, poput: fobija ili posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Dopamin takođe pomaže u protoku informacija do moždanih područja odgovornih za misli i osećanja. Prema američkom „Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje“, premalo dopamina ili problemi u načinu na koji mozak koristi dopamin mogu igrati ulogu u poremećajima poput šizofrenije ili poremećaja hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje (ADHD).

Dopamin i odgovor tela na stres

U drugim delovima tela, dopamin deluje kao vrsta hormona koji se naziva kateholamin. Kateholamini se proizvode u nadbubrežnim žlezdama. To su male fabrike za proizvodnju hormona koje se nalaze na vrhu bubrega.

Postoje tri glavna kateholamina:

• Dopamin
• Adrenalin
• Noradrenalin

Ovi hormoni se oslobađaju u krvotok kada je telo pod fizičkim ili mentalnim stresom. Oni uzrokuju biohemijske promene koje aktiviraju takozvani odgovor „bori se ili beži“. To je prirodna reakcija tela na stvarni ili opaženi stres.

Dopamin ima mnoge funkcije izvan mozga. Deluje kao vazodilatator, pomažući u širenju krvnih sudova. Pomaže u povećanju izlučivanja urina u bubrezima, a u pankreasu smanjuje proizvodnju insulina, hormona koji učestvuje u regulaciji šećera u krvi.

Dopamin i varenje

Dopamin takođe igra ulogu u digestivnom sistemu, pomažući da sadržaj gastrointestinalnog trakta ne prođe prebrzo. U imunološkom sistemu, dopamin samnjuje upale, obično pomažući u sprečavanju vrste odbeglog imunološkog odgovora primećene kod autoimunih bolesti.

Šta su receptori za dopamin?

Dopaminski receptori su proteini koji se nalaze u mozgu i nervima u celom telu. Ako su neurotransmiteri hemijski prenosnici nervnih ćelija, onda su receptori hemijski prijemnici nervnih ćelija.

Kako se dopaminski signal približava obližnjem neuronu, on se vezuje za receptor tog neurona. Receptor i neurotransmiter rade kao brava i ključ. Dopamin se vezuje za dopaminski receptor, isporučujući svoju hemijsku poruku uzrokujući promene u nervnoj ćeliji koja prima.

Zašto su receptori za dopamin ključni za neurološke i fizičke funkcije?

Dopaminski receptori igraju važnu ulogu u mnogim neurološkim procesima.

To uključuje:

• koordinaciju pokreta i finu motoričku kontrolu
• zadovoljstvo
• saznanje
• pamćenje
• učenje

Nenormalno funkcionalni dopaminski receptori mogu igrati ulogu u nekoliko neuroloških i psihijatrijskih bolesti. Stoga su dopaminski receptori prirodna meta mnogih terapija lekovima.

Neki ulični lekovi, uključujući: heroin, kokain i metamfetamin, takođe deluju na dopaminske receptore u mozgu. Oni mogu dovesti do toga da nervne ćelije oslobađaju previše dopamina ili da spreče nervni sistem da reciklira dopamin nakon što obavi svoj posao, visoko podmećući sistem nagrađivanja mozga.

Euforični efekti, zadovoljstvo i dopamin

Dopamin stvara osećaj zadovoljstva. Određeni lekovi, poput kokaina, mogu prouzrokovati da velike količine dopamina preplave sistem, proizvodeći euforične efekte koji ostavljaju korisnike da žele više.

Kako se ovi lekovi vremenom zloupotrebljavaju, prijatni efekti dopamina na mozak se smanjuju.

Da bi povratio ove ugodne efekte, korisnik mora povećati količinu uzete droge. Ova pojava se naziva „tolerancija“.

Dopaminski lekovi

Postoji nekoliko klasa lekova koji deluju na dopaminske puteve mozga za lečenje bolesti. To uključuje:

• Levodopa (L-dopa). Levodopa je lek koji se koristi za lečenje Parkinsonove bolesti. Simptomi Parkinsonove bolesti počinju da se javljaju kada ćelije u mozgu koje proizvode dopamin umru. Levodopa, hemijska preteča dopamina, pomaže u povećanju nivoa dopamina u mozgu. Jednom kada levodopa dođe do mozga, ona se transformiše u dopamin.
• Dopaminski agonisti. Dopaminski agonisti su klasa lekova koji se vezuju i aktiviraju dopaminske receptore u mozgu. Oni oponašaju delovanje dopamina koji se prirodno javlja u mozgu, uzrokujući da neuroni reaguju kao i na dopamin. Agonisti dopamina zavaravaju mozak misleći da dobija potrebni dopamin.

Dopaminski agonisti se koriste za lečenje stanja sa niskim nivoom dopamina, uključujući Parkinsonovu bolest i sindrom nemirnih nogu (RLS). RLS je poremećaj spavanja koji uzrokuje neprijatno trnjenje ili trzanje u nogama kada se leži ili sedi. To se događa uglavnom noću, što rezultira neodoljivim porivom da ih pomerite i nesanicom. Poput Parkinsonove bolesti, čini se da je i sindrom nemirnih nogu uzrokovan nedostatkom dopamina u mozgu.

Agonisti dopamina se takođe ponekad koriste za lečenje depresije i fibromialgije.

Uobičajeni lekovi agonista dopamina uključuju:

• Mirapex (ramipexole)
• Neupro (rotigotine)
• Requip (ropinirole)

Neželjeni efekti dopamina

Ozbiljni neželjeni efekti povezani sa agonistima dopamina uključuju:

• nizak krvni pritisak
• vrtoglavicu pri ustajanju
• halucinacije
• poremećaje kontrole impulsa, poput: patološkog kockanja, kompulzivnog jedenja i hiperseksualnosti

Dopaminski antagonisti

Dopaminski antagonsiti su klasa lekova koji se vezuju i blokiraju dopaminske receptore. Antagonisti dopamina odbijaju aktivnost dopamina. To može biti korisno za lečenje psihijatrijskih stanja poput šizofrenije i bipolarnog poremećaja, koji su povezani sa preaktivnim sistemom dopamina. Mnogi antipsihotični lekovi su antagonisti dopamina, koji rade na blokiranju receptora dopamina u mozgu.

Dopaminski antagonisti koji deluju na dopaminske receptore u gastrointestinalnom traktu mogu se koristiti za lečenje mučnine ili kao antiemetičari za zaustavljanje povraćanja.

Lekovi antagonisti dopamina uključuju:

• Torazin ili Largactil (hlorpromazin)
• Reglan (metoklopramid)
• Fenergan (promethazin)
• Invenga (paliperidon)
• Risperdal (risperidon)
• Serokuel (kvetiapin)
• Clozaril (klozepin)

Dopaminski suplementi

Dopamin se nalazi u mnogim vrstama hrane, ali sam dopamin ne može proći u mozak iz krvotoka, tako da jedenje hrane koja sadrži dopamin neće podići nivo dopamina u mozgu. Ali molekul prekursora dopamina, tirozin, može da pređe krvno-moždanu barijeru, prema pregledu objavljenom u novembru 2015. u „Journal of Psychiatric Research“.

Tirozin je aminokiselina koja se prirodno nalazi u hrani bogatoj proteinima, poput: sira, orašastih plodova i mesa. Pod određenim okolnostima, suplementi tirozina mogu pomoći u povećanju nivoa dopamina u mozgu. Zbog toga neki veruju da suplementi tirozina mogu pomoći u neurološkim i mentalnim zdravstvenim stanjima koja uključuju nizak dopamin. U stvari, lek za Parkinsonovu bolest „Levodopa“ prvobitno je sintetisan iz jednog oblika tirozina.

Ali naučne studije nisu uspele da dokažu da je to slučaj. Čini se da suplementi tirozina nemaju mnogo, ako uopšte imaju uticaja na fiziologiju, misli ili ponašanje.

• Šta su kateholamini?
• Mučnina i vrtoglavica – Najčešći uzroci ovih stanja
• Glioblastom – Tumor na mozgu
• Potres mozga – Lečenje, moguće komplikacije i prgršt drugih informacija na ovu temu
• Potres mozga – Ultimativni vodič za povrede glave i mozga