Fobija je preterana i iracionalna reakcija straha. Ako imate fobiju, doživećete intenzivan osećaj straha ili panike kada naiđete na izvor svog straha. Strah može biti od određenog mesta, situacije ili objekta. Za razliku od opštih anksioznih poremećaja, fobija je obično povezana sa nečim specifičnim.
Uticaj fobije može varirati od blago uznemirujućeg do ozbiljnog onesposobljavanja i paralisanja od straha. Ljudi sa fobijama često znaju da je njihov strah iracionalan, ali ne mogu ništa da učine povodom toga. Takvi strahovi mogu ometati rad na poslu, učenje u školi ili utiču na lične odnose.
Procenjuje se da više od 19 miliona Amerikanaca ima fobiju koja izaziva poteškoće u nekoj oblasti njihovog života. Potražite pomoć svog lekara ako imate strah koji vas sprečava da normalno funkcionišete.
Pregled sadržaja:
Uzroci fobija
Genetski faktori i faktori životne sredine mogu izazvati fobije. Deca koja imaju bliske rođake sa anksioznim poremećajem su u riziku od razvoja fobije. Uznemirujući događaji, kao što je davljenje, saobraćajna nesreća, fizički napad mogu izazvati fobiju. Takođe i zatvoren prostor, ekstremna visina i ujedi životinja ili insekata mogu biti izvori fobija.
Visok je procenat ljudi kod kojih se razvije fobija nakon traumatske povrede mozga. Zloupotreba droge, alkohola i depresija su takođe povezani sa fobijama.
Fobije imaju različite simptome od ozbiljnih mentalnih bolesti kao što je šizofrenija. Kod šizofrenije, ljudi imaju vizuelne halucinacije, deluzije, paranoju, negativne simptome kao što je anhedonija…
Agorafobija
Agorafobija je strah od mesta ili situacija iz kojih ne možete pobeći. Sama reč se odnosi na „strah od otvorenog prostora“. Ljudi sa agorafobijom se plaše da budu u velikoj gužvi ili da se nalaze izvan kuće.
Često u potpunosti izbegavaju društvene situacije i ostaju u svojim domovima.
Ljudi sa agorafobijom često se plaše bespomoćnosti u situacijama u kojima se mogu razviti snažna anksioznost, panika ili sramota i obično se ne osećaju prijatno ili bezbedno na javnim mestima – posebno na mestima gde ima mnogo ljudi.
Mnogi ljudi sa agorafobijom se plaše da bi mogli imati napad panike na mestu odakle ne mogu da pobegnu. Oni sa hroničnim zdravstvenim problemima mogu se plašiti da će imati potrebu za hitnom pomoći na javnom mestu ili gde ta pomoć neće biti dostupna.
Socijalna fobija
Socijalna fobija se takođe naziva socijalni anksiozni poremećaj. Socijalne fobije su poremećaji koji se karakterišu iracionalnim strahom od ljudi i socijalnih situacija.
To je ekstremna zabrinutost zbog društvenih situacija i može dovesti do samoizolacije. Socijalna fobija može biti toliko ozbiljna da najjednostavnije interakcije, poput naručivanja hrane ili pića u restoranu ili javljanja na telefon, mogu izazvati paniku. Ljudi sa socijalnom fobijom često se trude da izbegnu da se nađu na javnom mestu.
Druge vrste fobija
Svako od nas ne voli da se nađe u određenim situacijama ili da vidi neke predmete, ali da bi to moglo da se okarakteriše kao fobija, strah mora da remeti svakodnevni život.
Evo još nekoliko najčešćih fobija:
- Glosofobija
To je strah od javnog nastupa. Poznata je još i kao strah od govora pred publikom. Ljudi sa ovom fobijom imaju teške fizičke simptome kada čak i pomisle da budu ispred grupe ljudi.
Tretmani glosofobije mogu uključivati ili terapiju ili lekove.
- Akrofobija
Ovo je strah od visine. Ljudi sa ovom fobijom izbegavaju planine, mostove ili više spratove zgrada.
Simptomi uključuju:
- vrtoglavicu,
- znojenje i osećaj kao da će se onesvestiti ili izgubiti svest
Za razliku od ostalih specifičnih fobija (kao npr. aerofobije koja predstavlja strah od letenja), akrofobija može izazvati strah od različitih stvari povezanih s udaljenošću od zemlje.
- Klaustrofobija
Ovo je strah od zatvorenih ili uskih prostora. Kada se nađe u ovakvoj situaciji, osoba oseća različite simptome anksioznosti. Neki osete samo blago preznojavanje, dok kod drugih može doći do padanja u nesvest ili čak prouzrokavati napad panike.
Reakcija osobe zavisi od intenziteta straha, ali i od ličnih karakteristika osobe koja se sa strahom suočava.
Teška klaustrofobija može biti posebno onesposobljavajuća ako vas sprečava da se vozite u kolima ili liftovima.
- Aerofobija
Aerofobija je iracionalan, patološki strah od letenja. Neko se plaši samog leta, a neko ima strah od zatvorenog prostora i odvojenosti od tla.
- Dentofobija
Dentofobija je strah od stomatologa ili stomatoloških procedura. Ova fobija se uglavnom razvija nakon neprijatnog iskustva.
Može da bude veoma opasno po zdravlje, ukoliko vas ovaj strah sprečava da dobijete potrebnu stomatološku negu.
- Hemofobija
Hemofobija je neosnovan, opsesivan, nekontrolisani strah od krvi.
Osoba sa hemofobijom može se onesvestiti kada dođe u kontakt sa sopstvenom krvlju ili krvlju druge osobe.
- Arahnofobija
To znači strah od pauka. Radi se o intenzivnom strahu pri pojavi pauka koji izaziva anksioznost, paniku pa čak i druge simptome. Smatra se da u svetu do 15% ljudi ima arahnofobiju, što znači da je strah od pauka dosta čest.
- Kinofobija
Ovo je strah od pasa. Imajući u vidu da sve veći broj ljudi danas ima pse za kućne ljubimce (pogotovo u gradovima), veoma je važno da od malih nogu naučite dete kako da prilazi i da se igra sa psom.
I naravno, da ih se ne plaši. Ne kaže se bez razloga da je pas čovekov najbolji prijatelj i iz ličnog iskustva mogu da kaže da za trideset i kusur godina nikada nisam imao ni najmanju neprijatnost sa nekim psom, a prilazim od malena skoro svakom (i vlasničkom i lutalicama).
Ukoliko imate strah od pasa, pokušajte da ga prevaziđete tako što ćete da budete sa psom od vašeg prijatelja ili rođaka za koga pouzdano znate da nije opasan.
- Ofidiofobija
Ljudi sa ovom fobijom se boje zmija. Ponekad se naziva malo opštijim izrazom – herpetofobija što je strah od gmizavaca i vodozemaca.
- Niktofobija
Ova fobija je strah od noći ili mraka. Gotovo uvek počinje kao tipičan dečji strah. Ako ostane prisutan i nakon adolescencije, smatra se fobijom.
Faktori rizika od nastanka fobija
Ljudi sa genetskom predispozicijom za anksioznost mogu biti izloženi velikom riziku od razvoja fobije. Čini se da su starost, socioekonomski status i pol faktori rizika samo za određene fobije.
Na primer, žene češće imaju fobije od životinja. Deca ili ljudi sa niskim socio-ekonomskim statusom češće imaju socijalne fobije. Muškarci čine većinu onih koji imaju fobije od stomatologa i doktora.
Simptomi fobija
Najčešći simptom fobije je napad panike.
Karakteristike napada panike su:
- ubrzani otkucaji srca
- nedostatak daha
- nemogućnost govora
- suva usta
- uznemiren stomak
- mučnina
- povišen krvni pritisak
- drhtanje
- bol u grudima ili stezanje
- osećaj gušenja
- vrtoglavica ili nesvestica
- obilno znojenje
- intenzivan osećaj predstojeće propasti
- jeza
Međutim, osoba sa fobijom ne mora uvek da ima napade panike kada se susretne sa izvorom straha.
Opcije lečenja
Lečenje fobija može uključivati razgovor sa terapeutom, lekove ili kombinaciju terapije i lekova.
Ukoliko imate fobiju, za vas je najbolje da što pre zakažete razgovor sa psihologom. Svesni smo da je to lakše reći nego učiniti, ali odlaganje problema će samo da vam otežava život (pogotovo ako se svakodnevno susrećete sa vašim strahom).
Kognitivno-bihejvioralna terapija
Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT) je najčešće korišćeni terapeutski tretman za lečenje fobija. To uključuje izlaganje izvoru straha u kontrolisanom okruženju.
Terapija se fokusira na identifikaciju i promenu negativnih misli, disfunkcionalnih uverenja i negativnih reakcija na neprijatnu situaciju. Nove CBT tehnike koriste tehnologiju virtuelne realnosti kako bi bezbedno izložile ljude izvorima njihovih fobija.
Lekovi
Antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti mogu pomoći u smirivanju emocionalnih i fizičkih reakcija na strah.
Često je od najveće pomoći kombinacija lekova i profesionalne terapije.
Fobija – rezime
Ako imate fobiju, ključno je da potražite pomoć psihologa.
Prevazilaženje fobija može biti teško, ali ne i nemoguće. Uz pravi tretman, možete naučiti da upravljate svojim strahovima i vodite produktivan, ispunjen život bez straha.
