Hašimoto tiroiditis – Sve što bi ste trebali da znate o ovoj bolesti

Hašimoto tiroiditis je poremećaj u kome imuni sistem greškom napada štitnu žlezdu (koja se nalazi u dnu grla). Štitna žlezda proizvodi hormone koji pomažu telu da koristi energiju i funkcioniše kako treba.

Ovaj napad izaziva upalu i ometa sposobnost štitne žlezde da proizvodi hormone koji kontrolišu telesne funkcije.

Bolest je poznata i kao hronični limfocitni tiroiditis ili autoimuni tiroiditis.

Hašimoto tiroiditis – znaci i simptomi

Pošto se Hašimotov tiroiditis razvija veoma sporo tokom vremena, simptomi su obično suptilni u početku. Međutim imaju tendenciju da postanu očigledniji kako bolest napreduje.

Prvi znak Hašimotovog tiroiditisa je često gušavost, što je povećanje štitaste žlezde. Ovo može početi kao bezbolan otok u donjem prednjem delu vrata. Kako vreme prolazi, uvećanje može postati neprijatno i ometati gutanje ili disanje.

Hašimotov tiroiditis dovodi do simptoma hipotireoze (ili neaktivne štitne žlezde), koji mogu uključivati:

• Dobijanje na težini
• Umor
• Osetljivost na niske temperature
• Depresiju
• Probleme sa koncentracijom
• Suvu kožu
• Krhke nokte
• Natečeno lice
• Tanjenje kose
• Obilni ili nepravilni menstrualni ciklusi
• Bol ili otok u zglobovima
• Zatvor
• Slabost mišića

Uzroci i faktori rizika za Hašimotov tiroiditis

Doktori ne znaju tačno šta uzrokuje Hašimoto tiroiditis. Geni mogu biti odgovorni. Virusne infekcije i hormonske promene takođe mogu igrati ulogu.

Sledeći faktori mogu povećati rizik od razvoja Hashimoto tiroiditisa:

• Pol. Žene mnogo češće nego muškarci razvijaju Hašimotov tiroiditis.
• Starost. Bolest se najčešće dijagnostikuje u srednjim godinama.
• Druge autoimune bolesti. Ako imate drugu autoimunu bolest, kao što je reumatoidni artritis, dijabetes tipa 1 ili lupus, imate veći rizik od razvoja Hašimotovog tiroiditisa.
• Porodična anamneza. Imate veći rizik za ovo stanje ako drugi članovi vaše porodice imaju bolesti štitne žlezde ili autoimune bolesti.

Kako se dijagnostikuje Hašimoto tiroiditis?

Lekar će verovatno obaviti fizički pregled i koristiti jedan ili više sledećih testova krvi za dijagnozu Hašimotovog tiroiditisa.

• TSH test. Ovaj test meri koliko TSH luči vaša hipofiza. Ako su vaši nivoi TSH viši od normalnog, možda imate Hašimoto tiroiditis.
• Testovi na TPO i Tg antitela. Ova antitela se proizvode kada imuni sistem napadne vašu štitnu žlezdu.
• T4 test. Nizak nivo ovog hormona signalizira da osoba možda ima Hašimoto.

Lekar može takođe da uradi ultrazvuk ili CT skeniranje da bi dobio jasniju slika stanja štitne žlezde.

Ali ponekad osoba može imati ono što je poznato kao subklinički hipotireoza – što znači da su njihovi nivoi TSH visoki ili blago visoki, pri

čemu je njihov slobodni T4 normalan, a simptomi mogu biti blagi, ali primetni i uporni.

Subklinički hipotireoza se obično javlja u ranoj fazi bolesti i ponekad može napredovati do onoga što se zove očigledana hipotireoza (gde su nivoi TSH visoki, a T4 niski), tako da će lekar takođe pratiti vaše stanje u ovom slučaju.

Procenjuje se da se incidenca subkliničkog hipotiroidizma kreće od 3 do 15 procenata.

Život sa Hašimotovim tiroiditisom

Uz odgovarajuću dijagnozu i lečenje, hipotireoza izazvana Hašimotom može se kontrolisati lekovima, a ishrana i vežbanje će vam pomoći da ostanete što je moguće duže zdravi.

Trajanje Hašimotovog tiroiditisa

Ljudi kojima je dijagnostikovan Hašimotov tiroiditis mogu ga imati do kraja života. Mnogi će verovatno morati da uzimaju lekove neograničeno.

Hašimoto tiroiditis i mogućnosti lečenja

Ne postoji lek za Hašimotov tiroiditis, ali tretmani mogu kontrolisati vaše simptome. Lečenje koje dobijete zavisiće od rezultata testova i drugih faktora.

Ako testovi za TSH i T4 sugerišu da vaša štitna žlezda funkcioniše normalno, možda vam neće trebati nikakav tretman. Verovatno će vaš lekar želeti da nadgleda stanje da vidi da li bolest napreduje. Svakako je uvek najbolje da razgovarate sa svojim lekarom o svim opcijama lečenja.

Lekovi za Hašimoto tiroiditis

Tretman obično uključuje svakodnevno uzimanje sintetičkog tiroidnog hormona levotiroksina. Levothroid i Synthroid su dve najčešće propisivane verzije lekova ovog sintetičkog hormona.

Levotiroksin oponaša dejstvo prirodnog tiroidnog hormona tiroksina (T4). Vraća nivo hormona u normalu i preokreće simptome hipotireoze. Lek se uzima oralno i obično nema neželjenih efekata.

Lečenje se obično nastavlja do kraja života, ali se doza može promeniti tokom vremena.

Nemojte preskočiti dozu ili prestati da koristite lek bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.

Ako prestanete da uzimate levotiroksin, Vaši simptomi će se vratiti.

Možda ćete primetiti poboljšanje u roku od nedelju dana od početka terapije levotiroksinom, ali može proći i do šest meseci pre nego što osetite pune efekte leka.

Stariji ljudi sa srčanim oboljenjima mogu početi sa niskom dozom leka. Mlađi, zdravi ljudi mogu odmah da uzimaju veće doze.

Obavestite svog doktora o svim lekovima koje trenutno uzimate (lekovi koji se izdaju na lekarski recept, bez recepta, ilegalnim, rekreativnim, biljnim, nutritivnim ili dijetetskim lekovima) pre nego što počnete da uzimate levotiroksin.

Alternativne terapije

Neki ljudi sa oboljenjem štitne žlezde prijavljuju poboljšanje kada se pridržavaju ishrane bez glutena ili sa malo ugljenih hidrata. Uočeno je da se autoimuni tiroiditis javlja kod ljudi sa celijakijom, a celijakija se javlja kod osoba sa autoimunim tiroiditisom.

Nijedna studija nije definitivno potvrdila vezu između promena u ishrani i poboljšanja simptoma za Hašimota, ali neka istraživanja sugerišu da ishrana bez glutena može biti od koristi.

Prevencija Hašimotovog tiroiditisa nažalost ne postoji.

Hašimoto tiroiditis i moguće komplikacije

Ako se ne leči, Hašimotov tiroiditis može izazvati komplikacije, a najčešćše su:

• Problemi sa srcem. Bolest može dovesti do visokog LDL holesterola (doprinosnik bolesti koronarnih arterija), srčane insuficijencije i drugih oblika srčanih oboljenja.
• Povećana štitna žlezda. Hašimotov tiroiditis može izazvati rast velike strume, što može ometati gutanje ili disanje.
• Problemi sa mentalnim zdravljem. Ovo stanje povećava rizik od depresije i može usporiti vašu mentalnu funkciju.
• Pobačaj, prevremeno rođenje i mrtvorođenost. Oni su povezani sa nelečenim stanjima štitaste žlezde.
• Miksedem (teški hipotireoidizam). Neki ljudi sa nelečenim Hašimotovim tiroiditisom razvijaju miksedem, redak, po život opasan oblik hipotireoze.
• Postoje i neki dokazi da žene sa hipotiroidizmom mogu imati probleme kao što su manja želja i inhibirani orgazam.

Istraživanje i statistika: Ko ima Hašimotov tiroiditis?

Hašimotov tiroiditis pogađa oko 1 do 2 procenta ljudi u Sjedinjenim Državama, prema američkom „Nacionalnom institutu za zdravlje“.

Bolest je češća kod žena nego kod muškaraca. Javlja se najmanje osam puta češće kod žena nego muškaraca, prema američkom „Nacionalnom institutu za dijabetes i bolesti probave i bubrega“.

Može se javiti u bilo kom uzrastu, ali je veća verovatnoća da će uticati na ljude između 40 i 60 godina.

Povećana je šansa da ćete razviti Hašimotov tiroiditis ako ga imaju drugi ljudi u vašoj porodici.

Povezane bolesti i uzroci Hašimotovog tiroiditisa

Oni sa Hašimotovim tiroiditisom mogu imati i:

• Autoimunski hepatitis
• Adisonovu bolest
• Celijakiju
• Lupus
• Reumatoidni artritis
• Pernicioznu anemija
• Dijabetes tipa 1
• Vitiligo
• Sjogrenov sindrom

• Kortizol – sve što treba da znate o “hormonu stresa”
• Adrenalin
• Bolesti srca i njihova veza sa dijabetesom
• Dijebetes tip 1 i tip 2, gestacijski dijabetes i predijabetes – opšte informacije
• Dijabetes tip 2 – sve o bolesti