HDL holesterol (lipoprotein visoke gustine) se često naziva “dobar” holesterol. To je zato što apsorbuje druge vrste holesterola i prenosi ih iz vaših arterija i nazad u jetru, koja ga eliminiše iz vašeg tela.
LDL (holesterol niske gustine) se naziva „lošim“ holesterolom jer se može nakupiti na zidovima krvnih sudova, sužavajući prolaze. Ako se krvni ugrušak formira i zaglavi u suženom prolazu, može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
U ovom članku ćemo objasniti šta je HDL holesterol, njegovu funkciju u telu i kako da povećate nivo HDL.
Pregled sadržaja:
Šta je holesterol?
Holesterol je sterol koji je prisutan u svakoj ćeliji u organizmu i igra veoma bitnu ulogu u: biosintezi žučne kiseline, steroidnih hormona i vitamina D. Holesterol proizvodi vaša jetra, ali možete ga dobiti preko hrane životinjskog porekla. Prenosi se kroz vaše telo preko krvi.
Holesterol u vašem telu:
- proizvodi vitamin D
- pomaže u formiranju slojeva ćelijske membrane
- pravi određene hormone
- pomaže jetri da napravi žuč za varenje
Postoje dve osnovne vrste holesterola:
- lipoprotein visoke gustine (HDL holesterol)
- lipoprotein niske gustine (LDL holesterol)
- lipoproteini veoma niske gustine (VLDL) su treća vrsta holesterola. Oni nose trigliceride (mast koju vaše telo skladišti i koristi za energiju između obroka).
HDL holesterol i LDL holesterol – koja je razlika između njih?
HDL se smatra „dobrim“ holesterolom jer pomaže u izbacivanju drugih vrsta holesterola iz vašeg tela.
LDL je označen kao “loš” holesterol jer se može nakupiti na vašem arterijskom zidu i ograničiti protok krvi. Ovo nakupljanje holesterola, kompleksnih ugljenih hidrata, raznih produkata krvi, fibroznog tkiva i naslaga kalcijuma, može dovesti do ateroskleroze, takođe poznate kao otvrdnjavanje ili sužavanje arterija.
Ateroskleroza povećava rizik od:
- moždanog udara
- srčanog udara
- bolesti perifernih arterija
Koji su optimalni nivoi HDL holesterola?
Holesterol se meri putem testa krvi koji se naziva lipidni status (lipidni profil). Lipidni status pokazuje:
- vaš ukupan holesterol
- nivo LDL holesterola
- nivo HDL holesterola
- nivo VLDL i triglicerida
Rezultatima lipidnog statusa se utvrđuju rizici od razvijanja kardiovaskularnih oboljenja, pankreatitisa, kao i nekih genetičkih oboljenja na osnovu laboratorijskih nalaza koji mogu ukazati na dislipidemiju.
Normalni nivoi holesterola razlikuju se u zavisnosti od starosti i pola. Data je tabela, prema „Journal of the American College of Cardiology“.
| HDL holesterol | Muškarci | Žene | Deca |
| Dobar | 40 ili viši | 50 ili viši | 45 ili viši |
| Na garnici | – | – | 40-45 |
| Visok | 60 ili viši | 60 ili viši | 200 ili viši |
| Nizak | Manji od 40 | Manji od 50 | – |
Kako možete povećati nivo HDL holesterola?
HDL holestrol se može povećati promenama u načinu. Te promene se odnose na:
- Fizičku aktivnost. „Američko udruženje za srce“ (AHA) preporučuje nedeljni minimum od 40 minuta aerobne vežbe umerenog intenziteta 3 do 4 puta nedeljno.
- Ishranu. Izbegavajte trans masti (određena peciva, prženu hranu, neke margarine) i ograničite zasićene masti (punomasne mlečne proizvode, meso).
- Pušenje. Pokušajte da prestanete da pušite. Poznato je da duvanski proizvodi snižavaju nivo HDL holesterola i povećavaju nivoe LDL holesterola i triglicerida.
- Alkohol. Izbegavajte ili ograničite alkoholna pića (do jedno piće dnevno za žene svih uzrasta i muškarce starije od 65 godina i do dva pića dnevno za muškarce mlađe od 65 godina).
Iako ne postoje lekovi za povećanje nivoa HDL, postoje lekovi za snižavanje nivoa LDL i triglicerida.
To su:
- Statini: rosuvastatin (Crestor), simvastatin (Zocor)
- Fibrati: fenofibrat (Tricor), fenofibrinska kiselina (Trilipik)
- Vascepa: ovo je aktivna hemikalija u ribljem ulju i odobrena je za snižavanje nivoa triglicerida i kardiovaskularnog rizika
Može li HDL holesterol biti previsok?
Iako se visoki nivoi HDL-a smatraju dobrim (prema laboratorijskim testovima), nedavne studije su pokazale da za neke ljude visoki nivoi HDL-a mogu dovesti do većeg rizika od koronarne arterijske bolesti nego kod ljudi sa normalnim nivoima HDL-a. Ovo može biti uzrokovano i genetskim faktorima. Potrebna su dalja istraživanja na ovu temu.
Kada treba da se obratite lekaru?
Preporuka je da sve odrasle osobe, nezavisno od faktora rizika, obave analizu lipidnog statusa na svakih 4 do 6 godina. Osobe kod kojih postoje faktori rizika (fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, hipertenzija, dijabetes, gojaznost) treba da proveraju svoj lipidni status češće.
Vaš lekar može predložiti da ga učestalije proveravate, na osnovu prethodnih testova ili prisustva određenih zdravstvenih rizika.
Ne preporučuje se rutinski skrining holesterola za one mlađe od 20 godina, osim ako imaju porodičnu istoriju porodične hiperholesterolemije. To je nasledno stanje koje uzrokuje visok nivo holesterola lipoproteina niske gustine (LDL).
HDL holesterol – sumiranje teksta
HDL holesterol je poznat kao “dobar” holesterol. On uklanja “loš” holesterol (LDL) iz vaših arterija kako bi smanjio šanse za moždani i srčani udar, kao i za bolest koronarne arterije.
Razgovarajte sa lekarom o tome koliko često treba da testirate nivo holesterola. Vaš lekar takođe može dati preporuke za povećanje nivoa HDL-a, uz ishranu, vežbanje i druge promene u načinu života.
