Hipohondrija je preokupiranost strahom ili mislima da je osoba obolela od neke teže bolesti, a da pri tome ne postoje bilo kakvi simptomi koji ukazuju na bolest.
Svako se povremeno brine za svoje zdravlje, ali kod nekih ljudi strah od bolesti je toliko jak, čak i kada su dobrog zdravlja, da im je teško da se nose sa svakodnevnim životom.
Neko ko živi u strahu da će imati ozbiljnu bolest, uprkos medicinskim testovima koji nikada nisu otkrili ništa loše, može imati poremećaj poznat kao hipohondrija.
Pregled sadržaja:
Hipohondrija u najkraćim crtama
- Glavni simptom hipohondrije je preterana briga za zdravlje.
- Uzroci znaju da variraju i mogu biti povezani sa drugim zdravstvenim stanjima.
- Za većinu ljudi, to je privremeno iskustvo.
Šta je hipohondrija?
To je konstantan strah ili uverenje da neko ima ozbiljnu, nedijagnostikovanu bolest.
Ukratko, ovaj poremećaj je stanje mentalnog zdravlja gde se osoba preterano brine da je bolesna, do tačke u kojoj je sama anksioznost iscrpljujuća. Briga o zdravlju postaje bolest.
Koliko je ovo stanje ozbiljno može zavisiti od starosti, sklonosti osobe da se brine i sa koliko stresa se suočava.
Koji su simptomi hipohondrije?
Hipohondrija može da se manifestuje kroz:
- Strah od normalnih funkcija organizma – za osobu sa hipohondrijom, normalne telesne funkcije, kao što su otkucaji srca, znojenje i pražnjenje creva, mogu izgledati kao simptomi ozbiljne bolesti.
- Strah od manjih abnormalnosti – curenje iz nosa, blago otečeni limfni čvorovi ili mala ranica, mogu da izgledaju kao ozbiljni zdravstveni problemi.
- Preterano kontrolisanje – redovno proveravanje tela na znake bolesti.
- Redovno pričanje o bolesti – hipohondrija dovodi do toga da ljudi preterano govore o svom zdravlju.
- Posete lekaru – hipohondar često posećuje svog lekara.
- Proveravanje simptoma raznih bolesti – ljudi sa hipohondrijom mogu da provedu dosta vremena tražeći na internetu simptome mogućih bolesti.
- Nedostatak olakšanja nakon dobrih rezultata testova – ako su testovi negativni, osoba možda neće osetiti olakšanje. U stvari, to može pogoršati stvari. Strahovi pacijenata rastu da im niko ne veruje i da problem možda nikada neće biti uspešno dijagnostikovan i lečen.
- Izbegavanje lekara – neke osobe sa ovim poremećajem izbegavaju medicinsku pomoć iz straha da će otkriti da imaju ozbiljnu bolest.
- Izbegavanje ljudi – hipohondar može izbegavati ljude, mesta i aktivnosti za koje veruje da mogu predstavljati zdravstveni rizik.
- Ogroman strah od bolesti koji traje više od 6 meseci je znak hipohondrije.
Na koji način će se manifestovati hipohondrija zavisi od pojedinca.
Fokus može da bude usmeren na različite stvari.
- Pažnja nekih ljudi se može fokusirati na jedan određeni organ, kao što su pluća ili srce.
- Neki se mogu fokusirati samo na jednu bolest, kao što je npr. rak.
- Dok se drugi mogu plašiti jedne bolesti, pa ubrzo zatim neke druge, pa treće….
Da li se zna uzrok kako nastaje hipohondrija?
Tačni uzroci nisu poznati, ali su verovatno uključeni određeni faktori.
To su:
- Pogrešno razumevanje fizičkih senzacija i nerazumevanje kako telo funkcioniše.
- Ljudi koji imaju bliskog rođaka sa hipohondrijom imaju veću verovatnoću da je sami razviju.
- Ljudi koji su imali loša zdravstvena iskustva u prošlosti mogu biti skloniji da razviju nesrazmeran strah od ponovnog razvoja bolesti. Hipohodrija je posledica tog negativnog iskustva.
- Drugi psihijatrijski poremećaji mogu da budu povezani sa hipohondrijom. Visok procenat pacijenata sa hipohondrijom takođe ima depresiju, panični poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj ili generalizovani anksiozni poremećaj.
Istraživanje, objavljeno u „British Journal of Psychiatry“, ističe da, poput opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP), hipohondrija uključuje potrebu za kontinuiranom proverom, jer pacjent traži sigurnost.
Ova „bezbednosna ponašanja“, kažu autori, imaju za cilj „da povrate osećaj blagostanja i određeni stepen sigurnosti u budućnost“. Međutim, oni mogu na kraju pogoršati probleme koje bi trebalo da smanje.
Kroz održavanje visokog nivoa anksioznosti i sprečavanje nestanka strahova, ova ponašanja stavljaju fokus na neku zastrašujuću potencijalnu katastrofu.
Koliko dugo može da traje hipohondrija?
Hipohondar često provede mesece ili godine brinući se da će biti bolestan, ali takođe može da ima duge periode u kojima ne razmišlja o tome.
Pacijenti čiji je poremećaj prolazan ređe imaju psihijatrijske probleme ili teški anksiozni poremećaj.
Kada počinju da se primećuju prvi znaci hipohondrije?
Hipohondrija obično počinje u ranom odraslom dobu. Može se pojaviti tokom oporavka od teške bolesti, ili nakon što se voljena osoba ili bliski prijatelj razboli ili umru.
Dijagnostikovana hronična bolest može izazvati hipohondriju. Pacijent koji ima srčano oboljenje, na primer, može pretpostaviti najgore svaki put kada doživi nešto što bi potencijalno moglo biti povezano sa zdravljem srca.
Ostali faktori uključuju: povećan stres ili veću izloženost informacijama o bolesti u medijima. Ponekad osoba počinje da se preterano brine za svoje zdravlje kako se približava godinama u kojima je jedan od roditelja umro, posebno ako je smrt roditelja bila preuranjena.
Psiholozi primećuju da su ljudi sa ovim stanjem često samokritični ili perfekcionisti, ili i jedno mi drugo. Oni mogu da smatraju da „zdravlje“ znači potpuno odsustvo bola ili nelagodnosti, dok su neki bolovi normalni za većinu ljudi.
Pretpostavlja se da ljudi sa hipohondrijom mogu imati nizak prag za bol i da mogu primetiti unutrašnje senzacije ranije nego drugi ljudi.
Kako se leči hipohondrija?
Kognitivna bihejvioralna terapija (KBT) i upotreba selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su fluoksetin i paroksetin, mogu biti od pomoći u lečenju hipohondrije.
KBT može pomoći pacijentu da racionalizuje svoje strahove, a SSRI mogu smanjiti nivo anksioznosti.
„Medicinski centar Univerziteta Merilend“ predlaže brojne alternativne terapije koje bi mogle ublažiti simptome, uz napomenu da one još nisu podržane istraživanjem.
Ovde se misli na:
- izbegavanje stimulansa kao što su: kafa, alkohol i duvan
- praktikovanje meditacije
- zdravu ishranu
Bilje za koje se tvrdi da smanjuju anksioznost je: kantarion i bacopa.
Stručnjaci iz „Medicinskog centar Univerziteta Merilend“ upozoravaju, da pacijenti treba prvo da razgovaraju sa lekarom pre upotrebe biljaka u terapiji, jer neki biljni lekovi mogu reagovati sa lekovima ili izazvati druge neželjene efekte.
