HPV virus – Ultimativni vodič kroz bolest

HPV virus

Humani papiloma virus ili HPV virus je grupa od više od 150 srodnih virusa.

Svaki virus u grupi ima pridruženi broj, koji je poznat kao njegov „HPV serotip“.

Neki serotipovi HPV-a mogu izazvati bradavice ili nekancerozne papilome, odakle potiče i naziv virusa.

Kožne bradavice uzrokovane HPV-om su generalno bezopasne, ali su zarazne, što znači da se mogu preneti sa jedne osobe na drugu. Estetski uznemirujuće deluju na neke ljude. Bradavice koje rastu na dnu stopala, nazivaju se plantarne bradavice i mogu izazvati bol tokom hodanja.

Drugi tipovi HPV-a mogu izazvati genitalne bradavice ili „Condyloma acuminata“ (meke kvržice koje mogu rasti u analnim i genitalnim područjima i kod muškaraca i kod žena).

Drugi tipovi HPV-a izazvaju displaziju, ili prekancerozne promene, u: grliću materice, vagini, anusu, penisu i orofarinksu (oblasti na zadnjem delu grla koja uključuje dno jezika i krajnike).

Praktično svako je zaražen jednim ili više tipova HPV-a tokom svog života, ali mnogi to nikada neće saznati jer nikada nemaju simptome ili druge posledice infekcije.

Tipovi HPV-a

HPV živi u ćelijama koje se nalaze na površini kože i u sluzokoži koja oblaže mnoge delove tela.

  • Bradavice

Oko 75 procenata HPV tipova izaziva bradavice na koži, koje mogu da prekrivaju: ruke, lice, grudi, šake i stopala, prema „Američkom društvu za rak.“

Kod zdravih ljudi, imuni sistem može da se bori protiv virusa koji izazivaju bradavice na koži, ali to često nije slučaj kod ljudi čiji je imuni sistem ugrožen, na primer virusom humane imunodeficijencije (HIV). Takođe su ugroženi ljudi koji se leče od autoimune bolesti, ili oni koji su starije životne dobi.

U ovim populacijama, HPV infekcija kože možda nije tako benigna.

  • Genitalne bradavice

Drugi tipovi HPV-a (više od 40), su genitalni tipovi (ponekad se nazivaju anogenitalnim tipovima) jer obično inficiraju analno ili genitalno područje.

Ovi tipovi HPV-a mogu inficirati sledeće delove tela:

  • Anus
  • Unutrašnju kožicu i uretru penisa
  • Vaginu i grlić materice
  • Unutrašnjost nosa, usta i grla
  • Unutrašnji deo kapaka

Genitalni HPV ili HPV sluzokože je kategorisan kao niskorizični ili visokorizični.

  • Niskorizićni genitalni HPV

HPV tipovi niskog rizika mogu izazvati genitalne bradavice, koje se javljaju oko genitalija i anusa, kao i u ustima i grlu.

Oko 90 procenata genitalnih bradavica je uzrokovano HPV tipovima 6 i 11. HPV vakcina štiti od oba ova tipa HPV-a.

  • Visokorizični genitalni HPV

Visokorizični tipovi HPV-a mogu izazvati rak. Naučnici su identifikovali desetak visokorizičnih tipova HPV-a, iako su HPV tipovi 16 i 18 odgovorni za većinu karcinoma povezanih sa ovom bolešću.

Šta su HPV 16 i 18?

HPV 16 i 18 su tipovi humanog papiloma virusa za koje se pokazalo da značajno povećavaju rizik od raka grlića materice, kao i karcinoma genitalnih organa kod muškaraca i žena.

HPV 16 takođe uzrokuje većinu slučajeva raka orofarinksa i povezan je sa rakom glasnih žica kod ljudi starijih od 30 godina, prema studiji objavljenoj u januaru 2019. u „Annals of Otology, Rhinology, and Laringology“.

HPV vakcina štiti i od tipa 16 i 18, kao i od nekoliko drugih tipova virusa koji izazivaju rak i dva glavna uzroka genitalnih bradavica.

HPV virus – znaci i simptomi

Različiti tipovi HPV-a izazivaju različite simptome.

Kožne bradavice, koje dolaze u različitim veličinama, oblicima i drugačijeg su izgleda, generalno se dijagnostikuju vizuelnim pregledom. Ako nije jasno da je izraslina bradavica, dermatolog može uzeti biopsiju ili mali uzorak tkiva da ga pregleda pod mikroskopom.

Genitalne bradavice se takođe mogu dijagnostikovati jednostavnim pregledom.

Simptomi karcinoma uzrokovanih HPV-om najčešće su:

  • Prekancerozne promene ćelija u grliću materice ne izazivaju simptome, ali se mogu otkriti Papa testom, u kojem se uzorak ćelija sakuplja i ispituje pod mikroskopom.
  • Rani karcinom vagine i grlića materice povezani sa HPV-om možda ne izazivaju simptome, ali rak u uznapredovalom stadijumu može dovesti do abnormalnog vaginalnog krvarenja ili iscedka i bola tokom odnosa.
  • Znaci i simptomi orofaringealnog karcinoma mogu uključivati: ​​upornu upalu grla, kvržicu u vratu i intenzivan bol u uhu.
  • Rak glasnih žica obično uzrokuje promuklost ili promenu glasa.
  • Rani rak penisa može izazvati promene u boji kože i zadebljanje kože.
  • Znaci i simptomi analnog karcinoma uključuju: analno krvarenje, bol, svrab ili iscedak, otečene limfne čvorove u analnom ili genitalnom području i promene u crevnim navikama i stolici.

Trebalo bi da posetite svog lekara ako imate bilo kakve znake ili simptome karcinoma povezanih sa HPV-om.

Uzroci i faktori rizika za HPV virus

Kožne bradavice se šire direktnim kontaktom koža na kožu sa zaraženom osobom.

Takođe možete širiti bradavice sa jednog dela tela na drugi dodirom.

Deca, tinejdžeri, ljudi koji grickaju nokte i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom imaju veći rizik od dobijanja običnih bradavica.

Genitalni HPV se prenosi intimnim kontaktom koža na kožu, najčešće vaginalnim ili analnim seksom, kao i oralnim seksom.

Svako ko je seksualno aktivan je u opasnosti da dobije HPV, čak i ako ste imali samo jednog seksualnog partnera.

Vi ste u većem riziku od genitalnog ili oralnog HPV-a ako:

  • Niste vakcinisani protiv HPV-a
  • Imate mnogo seksualnih partnera
  • Imate seksualnog partnera koji je imao mnogo seksualnih partnera
  • Mlađi ste od 25 godina
  • Počeli ste da imate seks kada ste imali 16 godina ili manje
  • Imate muškog seksualnog partnera koji nije obrezan

Ipak, skoro svi seksualno aktivni muškarci i žene dobiju HPV u nekom trenutku svog života i nije neuobičajeno da budu zaraženi sa više od jedne vrste HPV-a istovremeno.

Simptomi se mogu se razviti godinama nakon što ste se zarazili, tako da je često nemoguće da znate ko vam je preneo virus.

Čak i bez simptoma, humani papiloma virus možete preneti na druge ljude, a HPV možete dobiti od nekoga ko ne pokazuje nikakve simptome.

Kako se dijagnostikuje HPV virus?

Kožne i genitalne bradavice se obično mogu dijagnostikovati na licu mesta tokom fizičkog pregleda, ali lekar može da vas uputi i kod dermatologa na biopsiju.

Kod žena sa genitalnim bradavicama koje se mogu otkriti, lekar može da uradi kolposkopiju (proceduru koja koristi svetlo i mikroskop male snage) da pronađe genitalne bradavice na grliću materice koje su premale da bi se videle golim okom.

Sve žene mogu da se pregledaju na HPV infekciju grlića materice HPV testom, koji se radi tako što se neke ćelije grlića materice nežno odstranjuju brisom i testiraju na prisustvo HPV-a. Test može da otkrije HPV tipove 16 i 18 i pruži rezultate za 12 drugih visokorizičnih tipova HPV-a (koji izazivaju rak) u tkivu grlića materice.

Žene koje imaju pozitivan test treba da potraže savet od lekara o tome šta je najbolje da rade kako bi sprečile rak grlića materice. Generalno, pozitivan HPV test će se pratiti kolposkopijom ako se pronađe tip 16 ili 18, ili ponoviti testiranje za 12 meseci ako se pronađe tip koji nije 16 ili 18, napominje „Lab Tests Online“.

Rak u područjima koja nisu grlić materice dijagnostikuje se uzimanjem biopsije abnormalnih područja i ispitivanjem tkiva pod mikroskopom. Međutim, naučnici traže načine da ranije otkriju karcinome ili prekancerozne promene. A u nekim oblastima značajno napreduju.

U studiji objavljenoj u junu 2019. u „Annals of Oncology“, naučnici su otkrili da se antitela na humani papiloma virus tipa 16, koji uzrokuje većinu karcinoma orofaringeusa povezanih sa HPV-om, razvijaju u telu od 6 do 40 godina pre kliničke dijagnoze raka grla. Njihovo prisustvo ukazuje na snažno povećan rizik od bolesti.

Stručnjaci su, međutim, upozorili da je identifikacija ljudi sa visokim rizikom samo prvi korak u skriningu za rak orofaringeusa i da naredni koraci koji bi doveli do blagovremenog lečenja tek treba da se utvrde.

Trajanje i prognoza za humani papiloma virus

U mnogim slučajevima, imuni sistem se bori protiv HPV-a, tako da osoba nikada ne razvije simptome i test na humani papiloma virus je negativan.

U drugim slučajevima, imuni sistem ne sprečava virus da inficira ćelije, ali infekcija ne izaziva odmah simptome. U stvari, možda nikada neće izazvati simptome, ali virus se može preneti na drugu osobu putem kontakta kože na kožu ili seksualnim kontaktom.

I u drugim slučajevima, HPV infekcija izaziva abnormalne promene u zaraženim ćelijama koje se na kraju mogu razviti u rak. Vreme između infekcije i razvoja prekanceroznih promena ili raka može trajati godinama ili čak decenijama.

Što se ranije otkriju simptomi, veća je verovatnoća da se mogu uspešno lečiti.

Opcije lečenja i lekovi za HPV virus

Kako se leči humani papiloma virus zavisi od toga kako utiče na vas.

Ako imate kožnu bradavicu, možete odlučiti da je ostavite na miru dok ne nestane sama od sebe. Možete i da je tretirate lekom koji se izdaje bez recepta ili da se obratite svom lekaru radi lečenja.

Za genitalne bradavice, lekar može da vam prepiše nekoliko lokalnih lekova za primenu na spoljašnje bradavice ili se možete lečiti u ordinaciji lokalnim lekovima, krioterapijom (hladna terapija) ili hirurškim uklanjanjem.

Lokalni lekovi će možda morati da se primenjuju više puta nedeljama ili čak mesecima za potpuno lečenje genitalnih bradavica. Krioterapija će takođe možda morati da se ponovi više puta.

Slične medicinske i hirurške terapije mogu se koristiti za bradavice koje se nalaze na grliću materice ili u vagini, anusu ili uretri (cev kroz koju urin izlazi iz tela). Laserski tretman je još jedna opcija za neke unutrašnje bradavice.

Abnormalne ćelije u grliću materice mogu se ukloniti hirurški ili korišćenjem drugih tehnika.

A karcinomi uzrokovani humanim papiloma virusom se leče standardnim terapijama za rak, uključujući: hemoterapiju, terapiju zračenjem i operaciju.

Statistički podaci vezani za prevenciju od HPV-a

Prva vakcina protiv HPV-a izašla je na tržište 2006. godine, a u roku od šest godina od njenog uvođenja, infekcije HPV tipovima 6, 11, 16 i 18 su smanjene za 64 odsto među tinejdžerkama (od 14 do 19 godina) i za 34 odsto među ženama (starosti od 20 do 24 godine), prema članku objavljenom u februaru 2016. u časopisu „Pediatrics“.

HPV tipovi 6 i 11 uzrokuju 90 procenata genitalnih bradavica, a tipovi 16 i 18 uzrokuju većinu slučajeva raka povezanih sa HPV-om.

Naknadni sistematski pregled i meta-analiza objavljeni u junu 2019. u „The Lancet-u“ potvrdili su uticaj vakcinacije. Meta-analiza je uključila podatke o 60 miliona ljudi iz 14 različitih zemalja koje su uspostavile programe vakcinacije protiv HPV-a u prethodnih 10 godina.

Pokazalo se da je infekcija opala za 83 procenta među devojčicama (uzrasta od 13 do 19 godina) i 66 procenata među ženama (od 20 do 24 godine). Za genitalne bradavice, pad je bio 67 procenata (među tinejdžerkama uzrasta od 15 do 19 godina), 54 procenata za žene (od 20 do 24 godine), i 31 procenat za one uzrasta (od 25 do 29 godina). Prekancerozne lezije grlića materice su takođe smanjene, za 51 procenat među tinejdžerima (od 15 do 19 godina) i 31 procenat među ženama starosti (od 20 do 24 godine).

Studija je takođe pokazala da su genitalne bradavice među muškarcima pale za 48 procenata za one uzrasta (od 15 do 19 godina) i 32 procenta za one uzrasta (od 20 do 24 godine).

HPV vakcina

Najmanje dve studije su takođe otkrile da HPV vakcinacija smanjuje stopu orofaringealnih HPV infekcija. Studija, objavljena u januaru 2018. u „Journal of Clinical Oncology“, proučavala je mlade odrasle osobe starosti (od 18 do 33 godine) u Sjedinjenim Državama od 2011. do 2014. Druga, objavljena u junu 2020. u „The Journal of Infectious Diseases“, proučavala gej muškarce (od 18 do 26 godina) u tri američka grada tokom 2016. do 2018.

HPV vakcina koja se trenutno koristi u Sjedinjenim Državama, „Gardasil 9“, štiti od HPV tipova 6, 11, 16 i 18, kao i od pet drugih tipova koji mogu izazvati rak: 31, 33, 45, 52 i 58.

Australijski istraživači su otkrili da HPV vakcina ne samo da štiti od genitalnih bradavica i raka, već i od rekurentne respiratorne papilomatoze u detinjstvu (RRP), neuobičajene, ali neizlečive bolesti u kojoj virus izaziva razvoj bradavičastih izraslina u respiratornom traktu, otežavajući disanje. RRP je uzrokovan HPV tipovima 6 i 11, navodi se u studiji objavljenoj u novembru 2017. u časopisu „The Journal of Infectious Diseases“.

Veruje se da se RRP koji se javlja u detinjstvu prenosi sa majke na dete u vreme rođenja. RRP se takođe može pojaviti kod odraslih, obično u ranom odraslom dobu, otprilike u vreme kada se humani papiloma virus obično dobija seksualnim prenosom.

U Sjedinjenim Državama, HPV vakcina je odobrena za tinejdžere i odrasle do 45 godina. Preporučuje se da svi adolescenti dobiju dve doze vakcine sa 11 ili 12 godina.

Za većinu ljudi koji dobiju prvu dozu pre svog 15. rođendana, potrebna je samo još jedna doza, 6 do 12 meseci kasnije. Ljudima koji dobiju prvu dozu nakon svog 15. rođendana potrebno je ukupno tri doze. Pri čemu se druga doza daje jedan do dva meseca nakon prve, a treća doza šest meseci nakon prve.

Potencijalne komplikacije bolesti

Najozbiljnija potencijalna komplikacija za humani papiloma virus je rak. Veza između genitalne infekcije određenim sojevima HPV-a i raka grlića materice ustanovljena je početkom 1980-ih od strane nemačkog virologa Haralda zur Hausena i njegovih kolega. Ovaj rad je na kraju doveo do uspešne HPV vakcine.

Od tada, drugi istraživači su ustanovili uzročne veze između HPV-a i mnogih drugih karcinoma, uključujući: rak vagine, anusa, penisa, orofarinksa i glasnih žica.

Naučnici nastavljaju da istražuju moguću ulogu humanog papiloma virusa i kod drugih vrsta raka, uključujući rak prostate i nemelanomski rak kože.

Rak grlića materice

Pre nego što je Papa test bio široko prihvaćen kasnih 1950-ih, rak grlića materice je bio vodeći uzrok smrti od raka kod žena u Sjedinjenim Državama.

Ali iako je rak grlića materice sada gotovo u potpunosti izlečiv, „Američko udruženje za karcinome“ procenjuje da će 2025. godine biti dijagnostikovano oko 14 000 novih slučajeva invazivnog raka grlića materice, a oko 4.300 žena će umreti od raka grlića materice.

Većina invazivnih karcinoma grlića materice nalazi se kod žena koje nisu imale redovne Papa testove.

Danas se HPV test može uraditi da bi se otkrio humani papiloma virus u grliću materice, upozoravajući žene i njihove lekare da će možda biti potrebno dalje testiranje ili praćenje da bi se otkrile prekancerozne lezije na grliću materice.

Orofaringealni rak

CDC procenjuje da se oko 15.500 slučajeva orofaringealnog karcinoma povezanog sa HPV dijagnostikuje kod muškaraca u Sjedinjenim Državama svake godine, u poređenju sa oko 3.500 slučajeva kod žena. Rak orofarinksa je rak koji se razvija na zadnjoj i bočnoj strani grla, krajnika i baze jezika.

U prošlim godinama, orofaringealni rak primećen je prvenstveno kod osoba koje su često konzumirale duvan i alkohol. Ali prema „Američkom društvu za karcinome“, stopa novih slučajeva HPV-negativnog karcinoma usne duplje i orofaringealnog karcinoma opada. Dok je stopa HPV-pozitivnog karcinoma orofarinksa u porastu i kod muškaraca i kod žena.

Nedavna istraživanja sugerišu da učestalost raka glasnih žica (karcinom glotisa) prati sličan obrazac. U prošlosti se uglavnom primećivao kod starijih ljudi koji su bili dugogodišnji pušači. Međutim, studija objavljena u januaru 2019. u „Annals of Otology, Rhinology, and Laringology“ otkrila je da se od 2004. godine incidencija povećava kod mlađih ljudi (30 godina ili mlađi) bez istorije pušenja koji su pozitivni na humani papiloma virus.

Nije poznato zašto muškarci razvijaju rak grla povezan sa HPV-om mnogo češće nego žene.

Ono što je poznato jeste da bi raširenija upotreba HPV vakcine mogla da smanji stopu visoko rizične infekcije kod muškaraca i žena. To će posledično da smanji stopu karcinoma povezanog sa HPV-om, uključujući karcinom orofarinksa, kod oba pola. Studija koja je prvi put objavljena na godišnjem sastanku „Društva za kliničku onkologiju“ 2017. godine otkrila je da je prevalencija oralne infekcije sa četiri tipa HPV-a, uključujući dva tipa koja izazivaju rak, bila 88 posto niža kod mladih koji su prijavili da su primili najmanje jednu dozu  vakcina za humani papiloma virus.

Karcinom prostate

Humani papiloma virus verovatno ima uzročnu ulogu u raku prostate. To je zaključak studije objavljene u julu 2020. u časopisu „Infectious Agents and Cancer“.

Istraživači su citirali brojne nalaze da potkrepe svoj zaključak. Rekli su da je najvažniji razumno konzistentan dokaz da su visokorizični tipovi HPV-a značajno preovlađujući kod karcinoma prostate nego u normalnim tkivima prostate i benignim tkivima prostate (odnosi se na benignu hiperplaziju prostate, ili uvećanu prostatu). Naučnici su dodatno primetili da mehanizam kojim humani papiloma virus dovodi do raka prostate nije poznat, ali se razlikuje od onog koji se vidi kod raka grlića materice.

Rak kože

Istraživači su pronašli dokaze da humani papiloma virus u koži može povećati rizik od nemelanomskih oblika raka kože kada je koža izložena ultraljubičastom (UV) svetlu. Na ovu vezu se dugo sumnjalo, a nedavno su je pokazali nemački istraživači, u studiji objavljenoj u novembru 2017. u časopisu „PLoS Pathogens“. Testovi su rađeni na mišjim modelima HPV-a.

Glavni istraživač Frank Rösl, iz „Nemačkog centra za istraživanje raka u Hajdelbergu“, rekao je u saopštenju za štampu: „Ovi nalazi su važan argument u korist razvoja vakcina protiv kožnih papiloma virusa“.

Nadovezujući se na vezu između HPV-a i raka kože, u studiji objavljenoj u februaru 2019. u „Evropskom časopisu za kliničku mikrobiologiju i zarazne bolesti“, istraživači su ispitivali kancerogene i nekancerozne biopsije kože. Otkrili su HPV u 43 procenta uzoraka nemelanomskog raka kože, a skoro nijedan HPV u nekanceroznim uzorcima.

Studija ne dokazuje da HPV izaziva rak kože. Za to su potrebna dalja istraživanja da bi se u potpunosti razumela veza.

Istraživanje i statistika: Ko ima HPV virus?

Kao što je ranije rečeno, skoro svi seksualno aktivni muškarci i žene dobiju HPV u nekom trenutku svog života, ali u većini slučajeva infekcija nije opasna. Pored toga, jedini široko dostupan HPV test je (za žene), testiranje tkiva grlića materice. Dakle, za većinu ljudi, prvi znak HPV infekcije je pojava genitalnih bradavica ili znakova i simptoma nekog oblika raka povezanog sa HPV-om, najozbiljnije posledice ovog virusa.

Prosečno se 34.800 karcinoma prijavljenih na godišnjem nivou u Sjedinjenim Državama od 2012. do 2016. može se pripisati HPV-u. Od toga, 92 procenta se može pripisati tipovima HPV-a koji su meta HPV vakcine. Najčešći karcinomi prijavljeni tokom ovog perioda bili su karcinom grlića materice (9.700) i orofaringealni karcinom (12.600).

Incidencija raka grlića materice opala je za polovinu od sredine 1970-ih, kaže „Američko udruženje za karcinome“.

Prevencija i lečenje HPV infekcija i karcinoma povezanih sa HPV-om predmet je stotina, ako ne i hiljada tekućih studija u Sjedinjenim Državama i širom sveta.

Bolesti povezane sa HPV-om

HPV virus je jedna od nekoliko uobičajenih polno prenosivih infekcija, koje se takođe nazivaju polno prenosive bolesti. Druge bolesti uključuju:

  • Hlamidiju
  • Gonoreju
  • Sifilis
  • Herpes
  • HIV/AIDS

Za razliku od HPV-a, koji je virus, hlamidiju, gonoreju i sifilis izazivaju bakterije. Sva tri bolesti se trenutno mogu izlečiti antibioticima, iako su neki sojevi bakterija koji izazivaju gonoreju postali otporni na većinu antibiotika.

Herpes i HIV/AIDS su uzrokovani virusima i ne mogu se izlečiti. Zato se mogu lečiti, kako da bi se smanjili simptomi kod osobe koja je zaražena i da bi se smanjila verovatnoća prenošenja virusa na druge.

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika

Povezani članci